Topčagić: Funkcionalna BiH potrebna i građanima i EU

Za Bosnu i Hercegovinu nema iznenađenja: zastoj reformi i politička blokada evropskih integracija stvorili su osnovu za do sada najlošiji izvještaj Evropljana o BiH.

U prošli utorak se na stolu komesara Evropske komisije našao prvi nacrt godišnjeg izvještaja napretka država Zapadnog Balkana u reformama i evropskim integracijama. Za Bosnu i Hercegovinu nema iznenađenja: zastoj reformi i politička blokada evropskih integracija stvorili su osnovu za do sada najlošiji izvještaj Evropljana o BiH. Ipak, bh. ambasador pri EU, Osman Topčagić, kaže da još uvijek nije sve izgubljeno.

Topčagić: Za Bosnu i Hercegovinu situacija je uglavnom poznata. Ostaje neka nada da možda u ovom narednom periodu do samog usvajanja izvještaja i njegove objave 12. oktobra, u parlamentarnoj proceduri se učine koraci prema usvajanju zakona o državnoj pomoći i, eventualno, zakona o popisu stanovništva, što bi onda moglo da unese neke pozitivnije ocjene i tonove u sam sadržaj izvještaja za ovu godinu.

RSE: Da li očekujete da se u Bosni i Hercegovini opet ide na te sastanke, do sada jalove, koji bi trebali da rezultiraju formiranjem Vijeća ministara, formiranjem bh. vlade, da li bi uspjeh na tom planu eventualno popravio naš položaj u tom izvještaju?

Topčagić: Vidjeli smo da je jedna od tema na ovim razgovorima bilo ispunjenje uslova za napredak u procesu evropskih integracija, tako da ostaje mogućnost i nada da će se u ovom narednom kratkom periodu pred nama možda i desiti nešto na tom planu, a sam izvještaj dobiti neke pozitivnije tonove.

RSE: Stiče se utisak da je Bosna i Hercegovina sama u ovoj priči, da situacija možda ne bi bila tako teška i ozbiljna. Međutim, u situaciji kada je okružena ostalim zapadnobalkanskim državama koje brže ili sporije, ali svaka od njih brže nego Bosna i Hercegovina, napreduje prema Briselu, naš problem izgleda veći.

Topčagić: Mislim da ovakva situacija gdje Bosna i Hercegovina bitno zaostaje u odnosu na druge države regije nije dobra ni za stanje u BiH, naše unutrašnje odnose, nije dobra ni za balans u regiji, stvara se jedan debalans, a isto tako nije dobra ni za samu Evropsku uniju, tako da moramo zajednički tražiti izlaz iz svega ovoga.

Staza ka napredku

RSE: Govori se ovdje da to još nije gotova stvar, šanse su 50-50 posto da Srbija dobije kandidatski status, da dobije preporuku za kandidatski status u okviru izvještaja za tu zemlju. Mislite li da bi takav razvoj razvoj stvari pomogao ili odmogao Bosni i Hercegovini, možda napravio veći jaz ili možda podstakao naše snage da više rade?

Topčagić: Ono što je potrebno mi da učinimo u Bosni i Hercegovini da bismo pokrenuli ovaj proces, vezano je prije svega za samu situaciju Bosne i Hercegovine, za odnos ovlasti između države i entiteta, za pitanja nadležnosti itd. To su sva ona pitanja o kojima se vodi politička diskusija već duže vremena u samoj BiH. Napredak drugih država može da utiče i pozitivno, ali bojim se da može da izazove neke druge osjećaje i da onda čitav proces vodi nekim drugim tokom. U svakom slučaju, mislim da je interes i nas u BiH, ali i Evropske unije, da se izađe iz ovog stanja, da se proces pokrene i da onda tokom tog procesa rješavamo sva ona pitanja na uspostavi funkcionalne države koja može služiti svojim građanima, prije svega, ali biti i partner u međunarodnim odnosima i biti jednog dana dobar pouzdan član i Evropske unije.

RSE: Još je rano govoriti kako će izgledati konačni izvještaj Evropske komisije, ali iz vaših dosadašnjih kontakata sa ljudima iz Evropske komisije, sa onima koji svakodnevno imaju taj zb. i bh. dosije, kakav utisak imate – da li oni nama daju nekakvu šansu? Recimo, od neki dan je i gospodin Sorensen u Sarajevu, kao specijalni predstavnik Brisela. Vidi li se neko svjetlo na dnu tunela?

Topčagić: Evropska unija je još u martu ove godine definisala uslove, specifično za Bosnu i Hercegovinu, za podnošenje aplikacije za članstvo. I to je zaista nešto napravljeno specifično za situaciju kod nas. Naime, pošlo se od toga da je za podnošenje aplikacije potrebno imati dobar rezultat u provođenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a obaveza iz tog sporazuma je usvajanje zakona o državnoj pomoći. To je bila obaveza još 1. jula prošle godine. Znači, moramo usvojiti taj zakon. U međuvremenu je donošena i odluka Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Sejdić-Finci, a poštivanje ljudskih prava i Evropske konvencije je također obaveza iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i potreban uslov za ratifikaciju tog sporazuma u EU. Zato su ministri vanjskih poslova i evropski komesari definisali ta dva uslova, uz uslov formiranja Vijeća ministara, kao uslove za podnošenje aplikacije. Time se želi Bosnu i Hercegovinu dovesti na ovaj put, čvršće staviti na ovu stazu koja vodi napretku u procesu evropskih integracija. Niko nema iluziju da će nakon toga Bosna i Hercegovina biti savršena država i sve biti riješeno, nego jednostavno – želi se taj proces pokrenuti.