Dostupni linkovi

Fiskalni savet Srbije: Odustati od davanja 100 evra pomoći građanima


Članovi Fiskalnog saveta, ilustrativna fotografija

Fiskalni savet Srbije ocenio je da je u načelu opravdano planirano veliko zaduživanje Srbije, veće od tri milijarde evra za smanjenje negativnih ekonomskih posledica pandemije korona virusa, uz uslov da mere budu ekonomski racionalne, da se na vreme obezbedi njihovo finansiranje i da budu sprovedene bez kašnjenje, ali se ističe da Vlada Srbije treba da odustane od najavljene pomoć od 100 evra punoletnim građanima.

"Iako Fiskalni savet načelno podržava snažnu državnu intervenciju koja je u ovom trenutku i opravdana i potrebna, naša analiza pokazuje da uspeh planiranog programa presudno zavisi od sledeća tri činioca: da sve mere iz programa budu ekonomski racionalne, da se na vreme obezbedi njihovo finansiranje i da njihovo sprovođenje bude efikasno i pravovremeno, odnosno bez kašnjenja", navedeno je u saopštenju.

Prema oceni Fiskalnog saveta "većina planiranih mera opravdana i u skladu je sa dobrom međunarodnom praksom, osim isplate 100 evra punoletnim građanima koja je potpuno neprimerena".

Mere koje su usmerene ka privredi i zaposlenima u privatnom sektoru odnose se na odlaganje poreskih obaveza, budžetsku pomoć za isplatu zarada i za povećanje likvidnosti, a koštaće budžet oko 2,5 milijarde evra i Fiskalni savet ih ocenjuje pozitivno.

"Trošak nesprovođenja ovakvih mera bio bi daleko veći od 2,5 milijardi evra. Međutim, najavljena isplata 100 evra svim punoletnim građanima Srbije koja će koštati budžet skoro 600 miliona evra (kojima budžet ne raspolaže) – višestruko je loša", naveo je Fiskalni savet.

Kako je objašnjeno, "ova mera je ekonomski neefikasna jer ne može da utiče na osetno i održivo ubrzanje domaće privrede, socijalno nefokusirana jer najveći deo sredstava nije usmeren ka objektivno materijalno ugroženim građanima kojima je potrebna finansijska pomoć (što bi jedino imalo smisla u ovom trenutku) i fiskalno neodgovorna jer nameće dodatno i veliko zaduženje zemlje u godini u kojoj će i fiskalni deficit i javni dug imati snažan rast".

"Nejasan je bilo kakav smisao politike koja defakto znači da će država pokloniti građanima po 100 evra tako što će ih pre toga zadužiti za tih istih 100 evra, ali s kamatom", naveo je Fiskalni savet i pozvao Vladu Srbije da odustane od ove mere.

U oceni antikriznog programa ekonomskih mera Fiskalni savet podseća da je Srbija, kao i gotovo sve zemlje pogođene epidemijom, odlučila da reaguje na ekonomsku krizu snažnom državnom intervencijom sa idejom da se pomogne što većem delu privatnog sektora da opstane, odnosno da trenutni pad poslovne aktivnosti ne dovede do trajnog i prekomernog gašenja radnih mesta i ogromne štete za građane, privredu, a posledično i za same javne finansije.

Fiskalni savet je međutim ukazao da će planirane mere koštati poreske obveznike više od tri milijarde evra, što je trošak za koji država trenutno nema raspoloživih sredstava, zbog čega će Srbija morati u kratkom roku snažno da se zaduži, "a taj dug vraćaće s kamatom svi građani u godinama nakon završetka krize".

"Država za finansiranje svih budžetskih obaveza u 2020. godini, uključujući i planirane mere, mora kod kreditora da obezbedi oko 6,5 milijardi evra što će biti veliki izazov", naveli su iz Fiskalnog saveta i istakli da je najvažnije ekonomsko pitanje u ovom trenutku od koga i pod kojim uslovima će se država zadužiti tokom 2020. godine za finansiranje svih svojih obaveza.

Podseća se da je Ministarstvo finansija procenilo da će fiskalni deficit u 2020. godini (uključujući i planirani paket mera) iznositi devet odsto BDP-a, što Fiskalni savet smatra objektivnom procenom, ukoliko se kriza završi do leta.

Ukupne obaveze koje mora da finansira država tokom 2020. iznosiće nešto više od sedam milijardi evra, a samo manji deo toga, odnosno nešto više od 500 miliona evra, država može da finansira iz svojih rezervi (depozita), naveo je Fiskalni savet.

"Zbog svega toga prioritet Ministarstva finansija morao bi biti da što pre ova sredstva obezbedi, a to praktično znači da se odmah započnu pregovori sa bankama, međunarodnim finansijskim institucijama i drugim kreditorima o uslovima pod kojim bi Srbija mogla dobiti potrebna sredstva", upozorio je Fiskalni savet uz ocenu da će to biti izazov budući da je veliki broj zemalja trenutno u sličnoj situaciji kao Srbija i već traži novac na međunarodnom tržištu kapitala.

Iz Fiskalnog saveta su ozbiljnost problema ilustrovali podatkom da je već više od 90 zemalja zvanično zatražilo finansijsku i stručnu pomoć od MMF-a.

Članovi Fiskalnog saveta smatraju da bi Vlada Srbije morala da efikasno usvoji sve neophodne uredbe za sprovođenje nespornih mera i da do kraja definiše delove paketa koji nisu precizirani.

U Fiskalnom savetu su ukazali da odlaganje sprovođenja mera povećava rizik prekomernog rasta nezaposlenosti i širenja nelikvidnosti.

"Praktično jedina planirana mera koja odmah stupa na snagu jeste odlaganja plaćanja nameta na rad, a ukoliko bi se druge mere efektuirale tek sredinom maja, kao što je prvobitno najavljeno za budžetsku isplatu minimalnih zarada, to bi se za veliki broj preduzeća moglo ispostaviti kao prekasno", naveo je Fiskalni savet.

Ocenili su kao loše to što deo planiranog paketa mera, koji se odnosi na državno garantovanje kredita za likvidnost privatnom sektoru, i dalje nije do kraja definisan.

"Nije poznato u kojoj meri će država preuzeti rizik na sebe, a u kom će to učiniti poslovne banke, što ima i budžetski i širi ekonomski značaj", objasnili su iz Fiskalnog saveta.

"Fiskalni savet ipak ocenjuje da Srbija trenutno ima kapacitet da izdrži tekuću krizu bez makroekonomskih nestabilnosti", navedeno je u analizi uz želju da se nadležna ministarstva usmere na važne korake, kako bi načelno dobar plan Vlade Srbije ostvario očekivani efekat.

Infografika: Strana pomoć Srbiji u borbi protiv korona virusa, 27. mart 2020.
Infografika: Strana pomoć Srbiji u borbi protiv korona virusa, 27. mart 2020.

XS
SM
MD
LG