Dostupni linkovi

Vanredna vijest

'Nevidljive' žrtve nasilja u Srbiji


Od ubijenih žena od početka godine njih šest je stradalo od ruke sinova, unuka ili pastorka, dok je deset žena ubijeno od strane supruga, partnera ili bivših partnera.

Od početka godine, dakle u nepuna četiri meseca 2018, u Srbiji je od strane partnera ili člana porodice ubijeno najmanje 16 žena, zabeležena su tri pokušaja femicida i smrt tri žene za koje nije moguće utvrditi tačan uzrok, pokazuju podaci nevladine mreže Žene protiv nasilja prikupljenih na osnovu medijskog izveštavanja.

Samo u aprilu, koji je tek prešao svoju polovinu, pet žena izgubilo je život od strane partnera ili člana najbliže porodice.

"To je jako uznemirujuće", kaže Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra.

"Tako da je sada poslednji trenutak da država izanalizira šta nam se to dešava i da preduzme mere i nešto uradi što bi moglo da smanji taj femicid. Ali, pri tome, mora da se utvrdi kako se ta ubistva dešavaju i u kojim okolnostima", naglašava Ignjatović.

Ova crna statistika je nastavak prošlogodišnje kada je 26 žena ubijeno u porodično-partnerskom kontekstu, kako je pokazala analiza medijskih članaka.

[RSE/Video, novembar 2016.]

Peticija: 18. maj Dan sećanja na ubijene žene, žrtve nasilja
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:15 0:00

Sve češće nasilje nad ženama alarmiralo je javnost pa je donet Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, koji je na snazi od prošlog juna.

"Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, kao što mu i naslov kaže, je zakon koji treba da prevenira nasilje. On nije pravljen tako da sprečava teška nasilja i ubistva", kaže Tanja Ignjatović objašnjavajući da je zabuna koja je nastala u javnosti najčešće dolazila od državnih funkcionera koji su promovisali zakon kao rešenje femicida.

"On je pravljen da policija i druge institucije u sistemu mogu da prepoznaju neposrednu opasnost da se nasilje desi, da reaguju tako što će primeniti hitne mere. Povećan broj prijavljivanja nasilja niskog intenziteta pokazuje da zakon ima pozitivne efekte, da su građanke razumele da će policija reagovati čak i onda kada nije došlo do fizičkog nasilja već postoji pretnja ili zastrašivanje, lomljenje stvari", kaže Ignjatović.

Uopšte o nasilju nad ženama se u javnosti puno govori, a pogotovu kada se na njegovom udaru nađe neko od javnih ličnosti, kao što se to događa ovih dana.

Naime, estradna zvezda Nataša Bekvalac prijavila je policiji zlostavljanje od strane svog supruga Luke Lazukića. Mediji trenutno su preplavljeni fotografijama modrica na telu pevačice, te ispovestima ljudi iz okruženja bračnog para, što je temu izbacilo u prvi plan više nego bilo koje od zabeleženih ubistava.

Upravo u danima kada su objavljeni podaci o broju ubijenih žena od početka ove godine, potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović koja se nalazi na čelu Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, izjavila je da je važno da se celo društvo okrene borbi protiv rodno zasnovanog nasilja.

"Celo društvo - i vlada, civilni sektor, mediji - treba da se uključi u borbu protiv nasilja. To nije samo pitanje jednog ministarstva, institucije ili jedne žene koja trpi nasilje. Važno je i da mediji ne izveštavaju senzacionalistički i tabloidno kada se nasilje desi", rekla je Mihajlović, otvarajući konferenciju Pro-femina.

A kako se društvo ponaša?

Deklarativno su svi protiv nasilja nad ženama a ono se dešava svakodnevno, kaže Vesna Stanojević, koordinatorka Sigurne kuće.

"Mi smo naučili da je žena neko kome se u ovoj državi manje veruje, znači žena je neko s kim možeš da radiš šta kod hoćeš ili možda šta ti misliš da je dobro. Žene preko toga prelaze, smatraju da će biti bolje, s druge strane se plaše ili ih je sramota. I vidite kada su u pitanju ubistva, uglavnom se taj nasilnik komentariše kao dobar, miran čovek, dobar komšija, a on sigurno to nije bio, nego ako je neko to i primetio pravi se da ne vidi", kaže Stanojević.

Od ubijenih žena od početka godine njih šest je stradalo od ruke sinova, unuka ili pastorka, dok je deset žena ubijeno od strane supruga, partnera ili bivših partnera. Problem kod nasilja sa visokim rizikom je taj da što je nasilje teže, manja je verovatnoća da će žrtve zatražiti pomoć jer su više zastrašene, objašnjava Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra.

"Iz te pozicije zastrašenosti žrtve su u većem strahu da ga prijave i zato ponekada ostaju nevidljive sistemu. Druga mogućnost je da kada one ipak prijave nasilje, sistem ne prepoznaje da se radi o ozbiljnom nasilju i ozbiljnom riziku da ono eskalira u ubistvo i onda reaguje redovnom procedurom. Treća stvar koja mislim da je problem je da mi u listi rizika, koje zakon propisao da se naročito moraju proveravati, ne postoji ljubomora kao ozbiljan faktor rizika", smatra Ignjatović.

Ignjatović (na fotografiji): Žrtve su u strahu da zatraže pomoć
Ignjatović (na fotografiji): Žrtve su u strahu da zatraže pomoć

Morali bismo da povećamo znanje o tome šta su faktori rizika za teško nasilje i zato se preporučuje analiza slučajeva ubistava da bi se otkrilo koji su bili faktori rizika, koje su bile okolnosti, gde je sistem pogrešio ako je imao informaciju o nasilju, objašnjava Ignjatović. Ona misli da je neophodno i suočavanje sa kontekstom koji normalizuje nasilje i kontekstom u kome nismo sposobni da prihvatimo odgovornost.

"Kada imate zemlju kao što je Srbija koja je jednu čitavu deceniju 90-ih godina bila u ratu, u podsticanju i normalizovanju nasilja, a iza toga u ozbiljnom problemu da se suoči sa odgovornošću i sa nasiljem, kada zatim imate kontekst koji je nasilan, kada imate kontekst u kome možete da vidite na televiziji nasilje, u parlamentu nasilje, svakoga dana nasilje, pa nema te osude nasilja ili je ona samo deklarativna, vi samo normalizujete nasilje i onda to još više zastrašuje žrtve da prijavljuju nasilje i još više čini sistem otpornim na to da mora efikasno i ozbiljno da reaguje na nasilje", smatra Ignjatović.

[RSE/Video, juli 2017.]

Protest protiv nasilja nad ženama: 'Reagujmo dok ne bude kasno'
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:13 0:00

Deklarativno se državni zvaničnici zalažu za nultu toleranciju prema nasilju nad ženama. Da li to vodi ka promenama u radu nadležnih institucija?

"Vidim u policiji dosta promena, oni se ponašaju neuporedivo adekvatnije nego ranijih godina", kaže Vesna Stanojević iz Sigurne kuće.

"Međutim, ja ne mislim da je to nešto što je dostiglo stepen da je apsolutno dobro. Nije. I dalje imate policajce koji se prave da ne znaju o čemu je reč, a sa druge strane imate i mali broj obučenih policajaca po novom zakonu koji je potreban da bi se stvari brže i efikasnije rešavale. Ali između ostalog to se odnosi na sve nadležne institucije, tužilaštva i centri za socijalni rad", navodi Stanojević.

I naravno, sada su već standardni postali apeli da se nasilje i nasilnici moraju prijaviti.

Hronologija femicida u 2018. godini

Prema podacima koje je Mreža Žene protiv nasilja prikupila na osnovu medijskog izveštavanja od početka godine od strane partnera ili člana porodice ubijeno je 16 žena.

U istom izveštajnom periodu zabeležena su tri pokušaja femicida i smrt tri žene za koje nije moguće utvrditi tačan uzrok. U Mreži Žene protiv nasilja naglašavaju da je najmanje ovoliko žena ubijeno jer je moguće da nisu svi slučajevi dospeli u medije, te da takođe nema informacija o tome koliko žena godišnje umre od posledica dugogodišnjeg trpljenja nasilja.

— Prvog dana ove godine B.K. (25) udavljena je u Segedinu od strane partnera.

— Tri dana kasnije Z.N. (85) podlegla je povredama, dvadesetak dana nakon što ju je pretukao pastorak.

— Dvadeset četvrtog januara M.Š. (64) ubijena je nožem od strane unuka u svom stanu u Rumi.

— B.M. je ubijena 5. februara nožem od strane bivšeg partnera u svlačionici na seoskom stadionu u selu Stanišići.

— Dva dana kasnije A.V. (31) je ubijena nožem od strane partnera), a potom spaljena u porodičnoj kući u Smederevu.

— Dvanaestog februara V.V. (54) ubijena je pištoljem od strane bivšeg partnera u ulazu u zgradu u kojoj je živela u Beogradu.

— Istog dana u Kruševcu je ubijena nožem od strane supruga u stanu G.Ž. (60).

— Dan kasnije B.J. (56) ubio je nožem u dvorištu porodične kuće sin u mestu Pepeljevac kod Kruševca.

— Dvadeset trećeg februara J.A. (68) u Trgovištu pretukli su do smrti sinovi.

— Četrnaestog marta LJ.M. (59) iz Paprišta kod Požege zadavio je suprug.

— V.G. (56) iz Kragujevca je u njenom stanu je 31. marta zadavio partner.

— Četvrtog aprila LJ.S. (82) iz Paraćina u porodičnom stanu u usmrtio je davljenjem sin.

— Šestog aprila je M.I. (36) iz Kladova usmrtio udarcima čekićem partner.

— Trinaestog aprila G.V. (59) iz Ostružnice usmrtio je pištoljem partner.

— Dva dana kasnije R.Đ. (50) iz Kule usmrtio je pištoljem partner.

— Osamnaestog aprila S.M. (94) iz Radoševa kod Arilja čvrstim predmetom usmrtio je sin.

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG