Dostupni linkovi

Ono što nije rečeno u govoru Ursule von der Leyen


Ursula von der Leyen u obraćanju u Evropskom parlamentu, septembar 2021.

(Mišljenja izrečena u komentaru ne odražavaju nužno stavove RSE)

Zanimljiva stvar u vezi sa velikim govorima nisu uvek dopadljivi citati i glavne poruke. Ponekad je važan deo ono što je ostalo neizgovoreno ili što je rečeno ublaženo.

Kada je predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen održala svoje godišnje obraćanje „Stanje Evropske unije“ u Evropskom parlamentu u Strazburu 15. septembra nekako je uspela u svojoj nameri da ne priča o Rusiji tokom 60 minuta za govornicom.

Ostali istočni susedi su tek pomenuti, a Zapadni Balkan je dobio samo nekoliko "tankih" rečenica.

Možda je kada je stupila na dužnost pre dve godine jasno i glasno obećala da će njena Komisija biti „geopolitička“, ali nekako se čini da kada je skovala taj izraz nije imala na umu bavljenje neposrednim susedstvom bloka.

Godišnji govor predsednice Komisije obično označava početak političke sezone u Briselu nakon letnje pauze, toliko duge da to mogu opravdati samo evrokrate. Tradicija, koja je započela pre jedne decenije, bila je kopiranje čuvenog obraćanja o stanju nacije koje američki predsednici drže pred Kongresom nakon početka svake kalendarske godine.

To je, naravno, prilično neadekvatno poređenje, budući da je veći deo političkog sveta preplavljen svakom rečju koju izgovori bilo koji američki lider, dok evropska verzija ostaje prilično neprimećena izvan "briselskog balona". Ipak, nudi neke važne pokazatelje o tome u kakvom se stanju EU nalazi u tom određenom trenutku. A od pada Avganistana u ruke talibana prošlog meseca, bilo je mnogo istraživanja koja su otkrila nelagodu koju EU oseća zbog svog mesta u svetu.

'Alarme od Kosova do Kijeva trebala bi da probudi činjenica da je ovo najbolje što je predsednica Evropske komisije mogla da smisli u godini u kojoj Brisel organizuje samit sa zemljama Zapadnog Balkana, a kasnije i sa državama Istočnog partnerstva', piše Jozwiak. (na fotografiji obraćanje Von der Leyen u Evropskom parlamentu)
'Alarme od Kosova do Kijeva trebala bi da probudi činjenica da je ovo najbolje što je predsednica Evropske komisije mogla da smisli u godini u kojoj Brisel organizuje samit sa zemljama Zapadnog Balkana, a kasnije i sa državama Istočnog partnerstva', piše Jozwiak. (na fotografiji obraćanje Von der Leyen u Evropskom parlamentu)

Von der Leyen je, možda svojim jedinim površnim pominjanjem Moskve tokom obraćanja, to lepo sažela: "Ulazimo u novu eru hiperkonkurentnosti. Eru u kojoj neki ne prezaju ni od čega da bi stekli uticaj, od obećanja o vakcini ... do dezinformacija. Doba regionalnog rivalstva i velikih sila koje su svoju pažnju preusmerile jedna na drugu. "

Dakle, šta će EU učiniti da napravi mesto u ovom novom svetskom poretku? Pa, obećala je još 100 miliona evra pomoći Avganistanu, uručiće 200 miliona vakcina protiv Covid-19 uglavnom Africi, a Von der Leyen je je istakla nesrećno nazvani "Zakon o evropskim čipovima", kao pokušaj da se unapredi udeo evropskog bloka u lancu unosnog i važnog biznisa sa poluprovodnicima.

Ona je takođe predstavila „Global Gateway (Globalni prolaz)“ kao evropski odgovor na kinesku Inicijativu „Pojas i put“. Njena tvrdnja da su Evropljani dobri u finansiranju puteva, ali da „nema smisla da Evropa izgradi savršen put između rudnika bakra u kineskom vlasništvu i luke u kineskom vlasništvu“ bila je jedan od upečatljivijih citata. Međutim, detalji o tome kako će Brisel parirati Pekingu bili su tanki.

Naravno, bilo je poziva da EU bude aktivnija po pitanjima odbrane, a posebno Francuzi koji traže veću „evropsku stratešku autonomiju“ nakon pada Kabula.

Tačno je da će Von der Leyen i francuski predsednik Emmanuel Macron sledeće godine biti domaćini samita o evropskoj odbrani, a ona je pomenula i mogućnost evropskih ekspedicionih snaga i odricanja od PDV-a pri kupovini odbrambene opreme razvijene i proizvedene u Evropi. Ali je opisala i šta je pravi problem u Evropi kada su sve vojne stvari u pitanju: „Možete imati najnaprednije snage na svetu, ali ako nikada niste spremni da ih upotrebite, čemu služe? Ono što nas je do sada kočilo nije samo nedostatak kapaciteta. To je nedostatak političke volje. "

Ovo zapažanje važi i za Brisel i njegovo susedstvo.

I ovde su predsednica i njena Komisija jednako krivi za neispunjena očekivanja. I kao da nespominjanje destabilizirajućeg ponašanja Rusije na celom evrpskom kontinentu nije dovoljno loše, tu je i njeno nejasno obećanje da će „pojačati angažman u Istočnom partnerstvu“ i namjera da njeno putovanje na Zapadni Balkan krajem meseca nekako „pošalje snažan signal posvećenosti procesu pristupanja“ Uniji – a sve to jednostavno pokazuje da je izgleda da je Briselu ponestalo ideja u oba regiona.

Alarme od Kosova do Kijeva trebala bi da probudi činjenica da je ovo najbolje što je predsednica Evropske komisije mogla da smisli u godini u kojoj Brisel organizuje samit sa zemljama Zapadnog Balkana, a kasnije i sa državama Istočnog partnerstva.

Jedino što je barem prozvala režim Aleksandra Lukašenka u Belorusiji da je slanjem migranata prema granicama EU pokrenuo „hibridni napad kako bi destabilizovao Evropu“.

Kada postoji direktna pretnja Uniji, možete očekivati neke akcije. U suprotnom, zadovoljite se dugim, ali na kraju praznim govorima.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG