Dostupni linkovi

Dijalog sa Prištinom - državno pitanje sakriveno od javnosti


Ilustracija
Predstavnici Beograda i Prištine, tri i po godine posle pregovora koje je posredovao Marti Ahtisari, ponovo su za istim stolom. Sada u briselskoj kancelariji Roberta Kupera, koji u ime Evropske unije posreduje u dijalogu. Dve strane će, prema najavama, razgovarati o regionalnoj saradnji, slobodi kretanja i vladavini prava. I dok se u kosovskom parlamentu – bez obzira na rezultat - razgovaralo o platformi za dijalog, u srpskoj skupštini nista slično nije se dogodilo.

Ministar za Kosovo Goran Bogdanović ocenio je za lokalne medije da bi razgovori Beograda i Prištine mogli označiti prekretnicu u odnosima dva naroda, ali da na početku ne treba podgrevati nerealne nade.

„Početak dijaloga je veoma važan događaj i posle dvanaest godina mogao bi da označi prekretnicu u odnosima Srba i Albanaca i otvori prostor za postizanje njihovog istorijskog kompromisa. Međutim, ne treba u startu imati velika očekivanja. Važno je da razgovori počnu i da se njima rešavaju ona pitanja koja se tiču života ljudi i dve zajednice na Kosovu. Očekujem da će se u tim pitanjima koja se pre svega tiču života srpske zajednice na Kosovu napraviti ozbiljni pomaci. U svakom slučaju razgovori između Beograda i Prištine biće zaista dug proces u kojem će se najpre razmatrati teme tehničke prirode, dok bi u kasnijim fazama bila razmatrana i pitanja koja se tiču suvereniteta“,
rekao je Bogdanović.

U prvom susretu dveju delegacija utvrđivaće se teme i metodologija razgovora, kaže za Radio Slobodna Evropa Oliver Ivanović, državni sekretar za Kosovo. On kaže da na samom startu pregovora delegacija Beograda neće otvarati teške teme, ali da je važno da se sve teme otvore.

“Niti je Beograd, niti je Priština u poziciji da nameću teme. Teme koje su od velikog interesa za nas jesu saobraćaj i registarske tablice, funkcionisanje CEFTA sporazuma, a pre svega nestala i kidnapovana lica, ali i ostale teme predviđene planom od šest tačaka Ban Ki Muna, kao i one koje građani svakodnevno nameću”, kaže Ivanović.

Poznati britanski publicista i poznavalac regiona Tim Judah kaže za Radio Slobodna Evropa da na početku dijaloga Beograd-Priština ne očekuje opipljive rezultate i da će biti potrebno duže vreme da vazni problemi počnu da se pretresaju.

Judah: Ako obe strane budu ozbiljne, neki problemi se, gledano na srednji ili dugi rok, sasvim sigurno mogu rešiti.

“U ovom trenutku ne očekujem ništa konkretno. Mislim da će biti potrebno nekoliko nedelja ili čak i nekoliko meseci da razgovori uhvate zalet. Delegacijama će trebati vremena da počnu ozbiljne razgovore i da se uvere u ozbiljne namere suprotne strane. Međutim, ako obe strane budu ozbiljne, neki problemi se, gledano na srednji ili dugi rok, sasvim sigurno mogu rešiti. Naravno, ako obe strane budu uverene da time nešto mogu dobiti”, ocenjuje Judah i dodaje da u ovom trenutku kosovski tim nije ubeđen da može mnogo izvući.

Što vreme bude više odmicalo, primicaće se i predizborna atmosfera u Srbiji, a to će usporiti proces razgovora, smatra Judah. Upitan da li razgovori mogu trajati čitavu godinu ili čak i dve, on kaže:

“Mislim da mogu trajati i duže. A kad je reč o najvažnijem pitanju – a to je pitanje suvereniteta i priznanja Kosova od strane Srbije – ono možda nikad neće ni biti rešeno”,
kaže britanski publicista.
Tim Judah

Kad je reč o problemu severa Kosova, postavlja se pitanje da li će ga se učesnici dijaloga dotaći. Tim Judah pogotovu u pogledu kratkoročnog rešavanja tog problema nije optimista.

“Dva tima to pitanje mogu dotaći, ali s obzirom da je to vruć politički problem, ne očekujem da će na kratki rok na tom planu išta biti dogovoreno. Međutim, kada dve strane već budu imale neke rezultate iza sebe, kada uspostave međusobno poverenje i ako uvide da neke benefite iz toga mogu izvući, nije nezamislivo da dotaknu i taj problem. Opet, na kraće staze tu ne očekujem apsolutno ništa, ali na srednji ili duži rok moguće je da će pronaći neko obostrano prihvatljivo praktično rešenje i za problem severa Kosova”, procenjuje Judah.

Kakvo stanje u državi - takvo i u pregovorima

I dok je u kosovskoj skupštini vlada bar pokušala da dobije većinu za platformu dijaloga sa Beogradom, srpskom parlamentu i građanima Srbije niko iz vlasti nije ponudio informaciju o platformi za razgovore sa Prištinom. Otuda se javljaju sumnje u to da ta platforma uopšte i postoji. Ako, pak, postoji, nepoznanica je ko je njen autor - Vlada ili neki ghoastwriter vlade u senci Predsednika i njegovog kabineta.
Mihajlović: Vlada potpuno koordinira posao oko dijaloga. Vlada koordinira platformu, Vlada je izabrala tim.

Dakle, ko stoji iza strategije i platforme Srbije za dijalog sa Prištinom koji je počeo u Briselu – pitali smo Milivoja Mihajlovića, portparola Vlade Srbije.

“Vlada potpuno koordinira posao oko dijaloga. Vlada koordinira platformu, Vlada je izabrala tim, dakle, nema tu nekog drugog subjekta koji to radi. Naravno, sve se to radi u saglasnosti sa drugim državnim organima”,
kazao je on.

Na pitanje zašto ta platforma nije javna, Mihajlović je odgovorio:

“Svaka platforma, čak i kad ministar poljoprivrede ide da zastupa interese države na sajmu poljoprivrede, recimo, u Moskvi …dakle, bilo koja plaforma dok se ne završi taj proces je tajna stvar.”

Upitan da li će Skupština Srbije kao najviši organ vlasti, biti bar obaveštavana o toku i rezultatima razgovora Beograd-Priština, Mihajlović kaže:

“Mislim da će parlament biti obaveštavan i kroz Odbor za Kosovo i kroz komunikaciju Vlade i parlamenta. Parlament je, ipak, najviše zakonodavno telo.”

Dušan Janjić
Srbija je do sada u pregovorima sa Kosovom imala dve prakse, podseća politički analitičar Dušan Janjić. Prvo se za vreme vlade Vojislava Koštunice, sa kojim je u koaliciji neko vreme proboravio i Boris Tadić, u Skupštini tražio konsensus za pregovaračku platformu, ali pošto većina parlamentarnih stranaka nije imala odviše kontakta sa stvarnošću ni u Srbiji ni na Kosovu - što se najrečitije ilustrovalo sloganima da je Kosovo deo Srbije - srpskom timu u pregovorima o Kosovu pod vodjstvom Ahtisarija, tom nemogućom platformom bile su vezane ruke, kaže Janjić i nastavlja:

“Potom je usledila druga praksa koju je uspostavio Boris Tadić, otkad je preuzeo upravu nad vlašću – u kojoj se često nije konsultovala ni Vlada, a kamoli parlament. Mislim da je to sad ova situacija, naime, da Tadić radi ono što je i rekao povodom skupštinske rasprave o mišljenju Međunarodnog suda pravde – da politiku vodi njegov kabinet, a delove te politike izvršavaju Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo za Kosovo. Nema mesta u tom Tadićevom konceptu za parlament, a pogotovu ne za takozvanu prethodnu saglasnost.”

Praksa da tako važno državno pitanje kao što su pregovori sa Prištinom ostane potpuna nepoznanica za parlament kao najviši organ vlasti u zemlji može se vratiti kao višestruki bumerang-efekat, ocenjuje Janjić.

“To je, u osnovi, loše. Prvo, za stanje u Srbiji jer je to samo još jedan od dokaza da parlament nije centar vlasti, ali je loše i zbog toga što jedno važno državno pitanje ostaje sakriveno od javnosti i može biti zloupotrebljeno bilo od onih koji sada vode pregovore, bilo od onih koji su sada u opoziciji i čekaju da ožive to pitanje. To su Srpska radikalna stranka i Koštuničina Demokratska stranka Srbije. A sada oživljavati desni radikalizam u ovoj ekonomskoj krizi – to znači stvoriti velike šanse da ta vrsta politika upravlja Srbijom u narednih deset godina. Sve u svemu, kakvo je stanje u državi, takvo je stanje i u pregovaračkom procesu. Srbija će se verovatno sve vreme truditi da pokaže da želi taj proces i moliti boga da se on prekine, ali da ona ne bude kriva za prekid”, kaže Janjić.
XS
SM
MD
LG