Da bi zemlje Zapadnog Balkana imale korist od "Plana rasta" Evropske unije (EU) za region, trebaju ispuniti nekoliko ne tako lakih kriterijuma. To ističu sve tri institucije Evropske unije (EU) nadležne da izrade konačni tekst odluke o izdvajanju finansijskih sredstava za region.
Evropska komisija, Savet EU, kao i Evropski parlament otpočeće ove nedelje takozvani trijalog u cilju usaglašavanja stavova za konačnu odluku o "Planu rasta" za Zapadni Balkan.
Sve tri institucije EU insistiraju na tome da zemlje regiona, ako žele da imaju korist od ovog paketa finansijske pomoći, moraju da ispune niz ne tako lakih kriterijuma.
Među njima su i osnovni kriterijumi koji podjednako važe za sve zemlje članice. Odnose se na vladavinu prava, poštivanje principa demokratije, institucionalne reforme i preduzimanje neophodnih koraka kako bi se osiguralo da sredstva ne budu zloupotrebljena.
U predlozima sve tri institucije EU, o kojima se sada pregovara da budu odobreni kao zajednička odluka, pominje se uslov za finansijske kontrole i nezavisne revizije.
Isplate novca EU za "Plan rasta" biće uslovljene strogim kriterijumima vezanim za reforme. Pre nego što se izvrši isplata, Evropska komisija mora da konstatuje da su uslovi ispunjeni, a odluku mora da odobri Savet EU.
Ukoliko se utvrdi da neka zemlja više ne ispunjava kriterijume, isplate će biti obustavljene.
Za Srbiju i Kosovo 'uslov više'
Pored kriterijuma koji se odnose na reforme i vladavinu prava, tu su i politički kriterijumi.
Za Kosovo i Srbiju tu je još jedan dodatni uslov koji se odnosi na obaveze strana koje proizilaze iz procesa dijaloga o normalizaciji odnosa.
Traži se konstruktivno angažovanje strana na normalizaciji odnosa, kako bi se u potpunosti sprovele obaveze koje proizilaze iz Sporazuma na putu ka normalizaciji odnosa i Aneksa za sprovođenje, Očekuje se ispunjavanje i svih obaveza od ranije iz dijaloga, te angažovanje na postizanju sveobuhvatnog sporazuma za normalizaciju odnosa.
Za konkretne uslove za Kosovo i Srbiju postoji saglasnost tri institucije EU. Međutim, prema pisanom stavu Evropskog parlamenta, ova institucija želi da razjasni kriterijume na osnovu kojih će se vršiti procena - da li je jedna ili druga zemlja ispunila uslove.
Prema praksi, nadležnost za procenu za ovo pripada Evropskoj komisiji, koja mora da uzme u obzir i doprinos Službe za spoljne poslove na čijem je čelu Žozep Borelj (Josep Borrell).
Diplomate u Briselu ističu da ovaj uslov ne bi trebalo olako da shvate ni Priština ni Beograd.
"Ako bismo danas morali da odlučujemo o isplatama za Kosovo i Srbiju, odluka ne bi bila pozitivna jer nijedna strana nije ispunila obaveze iz sporazuma o dijalogu i zbog toga je EU izrazila žaljenje", rekao je jedan diplomata EU za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Razlike u pristupu prema spoljnoj politici
Pregovori između tri institucije EU, odnosno trijalog, odvijaće se između 14. marta i 2. aprila.
Dok postoji saglasnost o uslovljavanju političkim kriterijumima, iz pisanih stavova kojima ove tri institucije ulaze u proces pregovora vidi se razlika u pristupu prema spoljnoj politici EU.
U tekstovima Saveta EU se usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU spominje kao "prioritet", dok Evropski parlament smatra da ovo treba biti "preduslov".
U saopštenju Saveta EU 6. marta, kada je postignut dogovor 27 država članica, rečeno je da je potreban "jači fokus u prilagođavanju partnera stavovima EU u oblasti spoljne i bezbednosne politike".
Međutim, u tom odobrenom dokumentu prilagođavanje spoljnopolitičkim pozicijama EU nije eksplicitno navedeno kao preduslov. U njemu se navodi da korisnici moraju pokazati pouzdanu privrženost evropskim vrednostima, uključujući njihovo prilagođavanje zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici Unije, što podrazumeva i restriktivne mere.
Evropski parlament je predložio da prilagođavanje pozicijama EU u spoljnoj politici bude jasan preduslov te da se i formalno navede da to podrazumeva i sankcije Rusiji.
"Još jedan preduslov trebalo bi da bude prilagođavanje zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici Unije, uključujući usvajanje restriktivnih mera protiv Rusije, kao i politika EU o vizama za treće zemlje", navodi se u predlogu Evropskog parlamenta.
Ukoliko se prihvati formulacija koju predlaže Evropski parlament, to znači da ni jedna zemlja, koja nije podržala sankcije EU protiv Rusije, ne može da prima isplate iz "Plana rasta".
Srbija je jedina zemlja u regionu koja se do sada nije prilagodila stavovima EU po pitanju sankcija Rusiji.
O 'Planu rasta'
Reč je o najambicioznijem paketu koji je EU planirala za Zapadni Balkan.
Plan je predložila Evropska komisija u novembru 202.3 godine i cilj mu je da u narednih deset godina udvostruči ekonomiju regiona.
Radi se o fondu od šest milijardi eura, od čega su dve milijarde u formi bespovratne pomoći, a preostalih četiri milijarde u obliku kredita sa veoma povoljnim ratama.
Za usvajanje ovog plana je neophodno izglasavanje u tri institucije EU. Nakon glasanja, odluka postaje formalna i objavljuje se u Službenom glasniku.
Cilj EU je da ovim planom podstakne ekonomski rast u šest zemalja regiona, istovremeno da pomogne reformskom procesu i na taj način pomogne ovim zemljama da se što pre pripreme za ulazak u EU.
Prema predlogu, procedura isplate finansijskih sredstava će biti pojednostavljena, međutim, kriterijumi za dobijanje ovih sredstava su pooštreni.
Facebook Forum