Evropska unija se sprema da prvi put primi talibane u Briselu na "tehničke razgovore" o repatrijaciji Avganistanaca uprkos oštrim kritikama grupa za ljudska prava i znacima da vlasti u Avganistanu dodatno pooštravaju restriktivne mere prema ženama.
Unija 27 zemalja ne priznaje vladu koju predvode talibani, ali je zakazala sastanak s delegacijom avganistanskog islamističkog režima – koju predvodi portparol Ministarstva spoljnih poslova Abdul Kahar Balki – u junu, verovatno 22. ili 23. juna.
Delegacija će se u Briselu sastati s visokim zvaničnicima Evropske komisije, Evropske službe za spoljne poslove (EEAS) i predstavnicima nekoliko članica, uključujući Švedsku.
Pripreme za razgovore izazvale su velike primedbe s mnogih strana, posebno posle otkrića u Savetu bezbednosti UN da je za skoro 3,8 miliona avganistanskih devojčica i dalje zabranjeno obrazovanje, a procenjuje se da će svake godine biti isključeno još 250.000.
Portparol EU je na nedavnoj konferenciji za novinare ponovio da "angažovanje ne znači priznanje".
Međutim, to nije mnogo umirilo kritičare sastanaka kao dela inicijativa širom bloka za ublažavanje imigracije i povećanje povratka imigranata u njihove matične zemlje.
"To je ozbiljna greška", rekla je Šagofah Gafori iz nezavisnog briselskog tink-tenka CEPS.
"U najboljem slučaju, Brisel popušta pod uskim političkim pritiscima; u najgorem slučaju, normalizuje režim rodnog aparthejda i terora – a sve u zamenu za kratkoročno 'rešenje' migracija koje ide na štetu osnovnih vrednosti i dugoročne bezbednosti", dodala je ona.
Neispunjena obećanja
Talibani su preuzeli vlast u avgustu 2021. godine, kada su se međunarodne snage povukle iz Avganistana dve decenije pošto su militanti svrgnuti s vlasti.
Talibanski lideri su obećali da će Avganistanci imati više sloboda i prava nego pod strogim režimom koji je bio na snazi kada su prethodno bili na vlasti. Međutim, vlada koju predvode talibani nije ispunila obećanja, uvodeći surove mere za mnoge grupe, posebno žene i devojčice.
Kao poslednji znak koliko ugnjetavanje ide duboko, prošle nedelje su talibanske vlasti navodno uhapsile ili pritvorile neodređeni broj žena u zapadnoj avganistanskoj pokrajini Herat zbog navodnog nepoštovanja pravila talibana o nošenju vela.
Sledećeg dana, talibanska policija za moral je otvorila vatru na žene u gradu pošto su pokrenule protest zbog ukidanja njihovih prava i sloboda. Očevici su izvestili o smrti najmanje jedne učenice demonstracija u nemirima. Talibani nisu potvrdili da je bilo žrtava ili hapšenja.
Saskija Brikmon (Saskia Bricmont) – poslanica iz Belgije i jedna od inicijatorki pisma vladi u kojem se tvrdi da je talibanski režim odgovoran za "masovna i sistematska kršenja ljudskih prava", koja pogađaju žene, devojčice, novinare, branitelje ljudskih prava i manjine – rekla je da bi dozvoljavanje predstavnicima talibana da dođu u Briselu poslalo "duboko uznemirujući" politički signal.
"Naša posvećenost ljudskim pravima i demokratskim vrednostima mora biti nešto o čemu se ne može pregovarati", rekla je Brikmon za RSE.
Hana Nojman (Hannah Neumann), takođe poslanica Evropskog parlamenta, napisala je na društvenim mrežama da bi dozvoljavanje prisustva talibana u Briselu "legitimizovalo režim koji sistematski ugnjetava žene na međunarodnoj sceni".
Talibanska represija se nastavlja
Kao znak da obračun talibana ne pokazuje znake jenjavanja, tvrdi režim je krajem maja usvojio novi zakon kojim se legalizuju brakovi s devojčicama od svega devet godina. Povučeni vođa talibana, mula Hajbatulah Ahundzada, takođe je, prema izveštajima, izdao nove direktive kojima se zabranjuje upotreba pametnih telefona.
Prethodno su talibanske vlasti naredile zatvaranje još tri radio stanice zbog, kako je naveo režim, neplaćanja poreza, nepostojanja licence i emitovanjem programa lošeg kvaliteta.
U istoj direktivi, talibani su pozvali druge radio stanice da usklade svoj program s "islamskim principima i etikom".
Prema Reporterima bez granica (RSF), Avganistan pod talibanima zauzima 175. mesto u novom izdanju Svetskog indeksa slobode medija. Samo su Saudijska Arabija, Iran, Kina, Severna Koreja i Eritreja niže rangirani.
Izveštaj RSF-a navodi da je 43 odsto medijskih kuća u Avganistanu zatvoreno od 2021. godine, kada su talibani nasilno preuzeli vlast u Kabulu. Od tada je, navodi RSF, uhapšeno više od 165 medijskih radnika – uključujući 25 u 2025. godini – a "novinarstvo je ugušeno neumoljivom cenzurom".
Zamenik specijalnog predstavnika UN i šef Misije UN u Avganistanu Žoržet Ganjon (Georgette Gagon) rekla je 8. juna na Savetu bezbednosti da se procenjuje da u Avganistanu 3,8 miliona devojčica uzrasta od sedam do 18 godina ne može da pohađa školu.
Ona je rekla da se svake godine iz sekundarnog obrazovanja trajno isključi oko 250.000 devojčica, čime nastaje "izgubljena generacija talenata i potencijala".
Zvaničnici EU u Kabulu
Portal Euraktiv navodi da je poseta zvaničnika EU i Belgije Kabulu u januaru ove godine postavila temelje za naknadni sastanak s predstavnicima talibana u Evropi.
U članku objavljenom 3. juna u listu Gardijan (The Guardian), bivša avganistanska poslanica Favzija Kufi napisala je da je htela da piše diplomatama EU, tražeći podršku za oslobađanje članova njene porodice iz talibanskog pritvora kada je čula "šokantnu vest" da EU poziva militante da dođu u Brisel.
Kufi je za RSE rekla da su pod talibanskim režimom u poslednjih pet godina žene u osnovi postale građani drugog reda i da su talibani "dovoljno pametni da koriste prava žena kao adut u pregovorima".
Citirajući tri zvaničnika EU, izveštaj Euraktiva sugeriše da će predloženi razgovori s talibanima biti strogo tehničke prirode kako bi se izbegao bilo kakav utisak formalnog priznanja režima.
U intervjuu za Juronjuz (Euronews), evropski komesar za unutrašnje poslove i migracije Magnus Bruner (Brunner ) rekao je da EU i njene članice moraju da se angažuju s vladama poput talibana u "tehničkim razgovorima" o migraciji.
Nekada i sada: Život žena u Avganistanu pošto su talibani preuzeli vlast 2021.
Na pitanje da li Nemačka vodi razgovore s talibanima u vezi s deportacijom Avganistanaca, on je rekao da je "to bilo neophodno".
Prema Agenciji EU za azil, mnoge zapadne države su obustavile deportacije u Avganistan pošto su talibani preuzeli Kabul 2021. Nekoliko slučajeva deportacije uključuje slučajeve iz Belgije u februaru 2023, Švedske preko Uzbekistana i Švajcarske u oktobru 2024.
Agencija je navela da su Nemačka i Austrija deportovale Avganistance čiji su zahtevi za azil odbijeni. To je uključivalo deportaciju 28 Avganistanaca "s krivičnim dosijeom" u avgustu 2024. i još 81 u julu 2025. Austrija je deportovala jednog Avganistanca "osuđenog za kriminal" u oktobru 2025.
Među 19 zemalja EU koje su tražile "otvoreni dijalog" s talibanima o deportaciji Avganistanaca najistaknutije su Belgija, Švedska, Nemačka, Italija i Holandija.
Poplava podnosilaca zahteva za azil iz Avganistana
Prema podacima Evropskog saveta za izbeglice i prognanike, više od 1,6 miliona Avganistanaca je napustilo svoju zemlju otkako su talibani preuzeli vlast u Kabulu u avgustu 2021. Avganistanci su u Evropi, kako navodi ta agencija, druga po veličini grupa podnosilaca zahteva za azil posle ljudi iz Sirije.
Bruner kaže da su stručnjaci EU bili u Kabulu na razgovorima na tehničkom nivou s talibanima o deportaciji Avganistanaca jer veruje da "odsustvo angažovanja (s talibanima) znači da neće biti bolje".
Kufi je, međutim, rekla da veruje da je angažovanje međunarodne zajednice, uključujući zemlje u regionu, ohrabrilo talibane.
"Što više angažovanja dobijaju od međunarodne zajednice, to više ugnjetavaju žene", rekla je ona.