Dostupni linkovi

Šef diplomatije EU: Negatorima genocida nema mesta u Evropi


Prisustvo ekstremnih desničara na obeležavanju godišnjice genocida u Srebrenici, Beograd (11. jul 2021.)

Visoki predstavnik za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost EU Josep Borrell je upozorio da EU neće tolerisati poricanje genocida i pokušaje revizije istorije.

Govoreći o godišnjici genocida u Srebrenici obeleženoj 11. jula, šef evropske diplomatije je kazao da i 26 godina kasnije, ovaj datum podseća sve na neophodnosti pomirenja ne samo u Bosni i Hercegovini, već i celom Zapadnom Balkanu.

"Genocid u Srebrenici je međunarodno priznat. To je jedan od najmračnijih događaja moderne evropske istorije. To je u kolektivnoj savesti onih koji su u njemu učestvovali i onih koji ga nisu sprečili", poručio je Borrell i istakao: "Da budem jasan: pokušaji revizije istorije, poricanje genocida, veličanje ratnih zločinaca, nemaju mesta u Evropi".

"Oni se moraju zaustaviti i uveravam vas da se neće tolerisati", dodao je.

Ukopane žrtve genocida u Srebrenici
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:28 0:00

Borrell je o Srebrenici govorio nakon susreta Saveta stabilizacije i pridruživanja sa Bosnom i Hercegovinom. Tom prilikom je upozorio na nedovoljan napredak u procesu reformi, te je pozvao bosanskohercegovačke lidere da ispune kriterijume kako bi zemlja napredovala ka EU.

"Danas smo govorili o potrebi svih političkih aktera u BiH da se prevaziđe secesionistička retorika koja vodi podjeli koja je ukorijenjena u prošlosti, da se okonča glorifikacija ratnih zločinaca, da se pokaže puna saradnja sa međunarodnim tribunalima u poštivanju njihovih odluka. Isto tako, ja potičem BiH da ubrza usklađivanje svojih odluka sa odlukama evropske vanjske bezbjednosne politike", istakao je Borrel.

Borrel je istakao kako je Evropska komisija "spremna da govori i o kandidatskom statusu pod uslovom da BiH ostvari konkretne rezultate u ostvarivanju ključnih prioriteta".

Naveo je da nisu riješena neka od najznačanijih pitanja poput provođenja presuda Evropskog suda za ljudska prava o ukidanju nejednakosti i diskriminacije koji predviđa izborne i ustavne reforme.

"Naročito smo razgovarali o potrebi za jednim inkluzivnim procesom izborne reforme kloji bi ukinuo sve oblike nejednakosti i diskriminacije uključujući i na ustavnom nivou što je neophodno", rekao je Borrell.

Tegeltija: BiH posvjećena ispunjenju uslova za kandidaturu u EU

Predsjedavajući Savjeta ministara BiH Zoran Tegeltija, koji je predvodio delegaciju BiH u Briselu, poručio je kako je Bosna i Hercegovine "posvećena usvajanju izbornog zakona i ispunjavanju obaveza iz presude Evropskog suda za ljudska prava".

"Pred Parlamentom (Parlamentarna skupština BiH) je ozbiljna rasprava oko usvajanja zakona. Prema tome, Parlament BiH i Savjet ministara apsolutno su posvećeni radu za dobijanje kandidatskog statusa. Usvajanje Izbornog zakona nije prije bio uslov za dobijanje kandidatskog statusa, ali sada jeste", rekao je Tegeltija.

Tegeltija je rekao i da, iako BiH "nije najbolji učenik" u procesu evrointegracija, smatra da je ipak dosta toga urađeno u 2020. godini.

Naveo je i da postoji spremnost da se u toku 2021. godine sprovede dovoljan broj mjera da bi Bosna i Hercegovina ostvarila kandidatski status.

"Taj kandidatski status je važan kao dobra poruka da je EU zajedno sa nama...Danas se upravo mnogi trude da pokažu da je EU zaboravila, ne samo BiH, nego sve zemlje Zapadnog Balkana", naveo je Tegeltija.

Tegeltija je istakao kako je od Evropske unije zatražena i pomoć za BiH u borbi protiv posljedica koje je izazvala pandemija korona virusa. Istakao je i da je pred BiH stavljen "prevelik teret" u migrantskoj krizi.

"Nosimo prevelik teret s obzirom na našu veličinu i svoju površinu kada je u pitanju broj migranata i pokušaja nekih da od BiH naprave spavaonu za migrante. To je nešto što ne možemo da prihvatimo, ali sigurno da smo spremni svim migrantima koji ulaze u BiH pružiti zdravstvenu podršku, higijenu i sve što možemo", rekao je Tegeltija.

Savjet za stabilizaciju i pridruživanje jedno je od zajedničkih tijela EU i BiH koje je formirano za potrebe nadzora nad primjenom i provođenjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Čine ga članovi Vijeća Evropske unije i članovi Evropske komisije, te članovi Savjeta ministara BiH.

XS
SM
MD
LG