Crna Gora bi, ukoliko do 2028. godine postane članica Evropske unije, morala da obezbedi prevod stotina hiljada stranica pravne tekovine EU na službeni crnogorski jezik.
Pravna tekovina Unije obuhvata desetine hiljada pravnih akata i više od 170.000 stranica, koje svaka država kandidat mora da prevede na svoj službeni jezik.
"Službe Komisije su u redovnom kontaktu s Crnom Gorom i razmatraju tempo rada u tom pogledu", izjavio je za RSE portparol Evropske komisije Gijom Mersije (Guillaume Mercier).
Dok na državama kandidatima leži odgovornost da prevedu celokupnu pravnu tekovinu EU na svoj službeni jezik, evropske institucije odgovorne su za završnu proveru prevoda pre njegovog objavljivanja u Službenom listu EU, u trenutku pristupanja.
Portparol podseća na odredbu Pregovaračkog okvira, dokumenta kojim su uređena pravila pristupnih pregovora.
U njemu se, između ostalog, navodi da će Crna Gora "morati da proizvede prevode pravne tekovine na svoj službeni jezik blagovremeno pre pristupanja i da obuči dovoljan broj prevodilaca i tumača potrebnih za pravilno funkcionisanje institucija EU nakon pristupanja".
Šta poručuju iz Crne Gore?
"U okviru obaveza koje proizilaze iz procesa pristupanja, Crna Gora već intenzivno radi na pripremi nacionalne verzije pravne tekovine Evropske unije za Crnu Goru, čiju koordinaciju vodi Ministarstvo evropskih poslova i Sekretarijat za zakonodavstvo", navodi se u odgovoru na upit RSE Ministarstva evropskih poslova Crne Gore.
Na toj adresi potvrđuju da se posao obavlja u koordinaciji sa Evropskom komisijom i Savetom Evropske unije, uz poštovanje dogovorenih rokova za pripremu primarnog i sekundarnog zakonodavstva EU.
"Takođe, kao što ste već upoznati, evropske institucije započele su proces regrutacije zaposlenih za pravno lingvističke poslove koji se odnose na Crnu Goru, kako bi se blagovremeno pripremile za dio procesa i kontrole koji je u nadležnosti evropskih institucija, a čiji početak očekujemo od januara 2027. godine", precizira se.
Stupanjem u članstvo EU, pravna regulativa Unije postaje deo zakonodavstva nove članice. Zbog toga, podvlače u Vladi Crne Gore, potrebno je obezbediti dostupnost regulative za sve građane i privredu.
"Upravo zbog toga, priprema nacionalne verzije pravne tekovine nije samo tehničko pitanje, već pitanje od neposrednog pravnog značaja za Crnu Goru i njene građane", navodi se.
Ustavom Crne Gore crnogorski je utvrđen kao službeni jezik u zemlji.
Da li je rešenje u derogaciji?
U slučaju da Crna Gora ne uspe da obavi svoj deo posla na vreme, došla bi u obzir mogućnost takozvane derogacije. To podrazumeva privremeno izuzeće od obaveze da kompletno evropsko zakonodavstvo bude prevedeno na službeni jezik države članice pre pristupanja.
Ako do trenutka pristupanja to ne bude slučaj, preostali prevodi mogu biti završeni nakon prijema, uz privremeno prelazno rešenje do tada. To privremeno rešenje podrazumevalo bi korišćenje jednog od zvaničnih jezika EU.
Za takav aranžman već postoji presedan unutar EU.
Malta je, prilikom pristupanja EU 2004. godine, dobila prelaznu derogaciju od obaveze prevođenja svih akata na malteški jezik.
Irska je sličnu meru dobila decenijama nakon članstva, 1973. godine. Irski je postao puni službeni jezik EU tek u januaru 2007. godine, kada je uvedena derogacija koja je trajala 15 godina.
Tokom tog perioda obe države koristile su engleski jezik za zvaničnu dokumentaciju EU.
Pomaže li hrvatski prevod?
Izvor RSE iz Evropske komisije priznaje da, ako zvanična Podgorica ne uspe da na vreme prevede celokupnu pravnu tekovinu EU, jedna od mogućnosti bi bila da se privremeno koristi neki od već postojećih službenih jezika EU.
U tom smislu, hrvatski bi bio jedini logičan izbor, budući da je govornicima crnogorskog jezika neposredno razumljiv.
Svako odstupanje ili prelazno jezičko rešenje tiče se prava EU i mora biti predmet pregovora i međusobnog dogovora između Komisije i države kandidata.
Iz crnogorskog Ministarstva evropskih poslova za RSE navode da za sada "nema zvaničnog predloga" da Crna Gora za potrebe pravne tekovine EU koristi neki od postojećih službenih jezika Unije.
Ovo potvrđuju i izvori RSE koji kažu da se oko ovog pitanja za sada ništa konkretno nije razgovaralo niti je bilo šta dogovoreno.
Hrvatska je 2010. godine besplatno ustupila prevode pravnih akata EU zemljama u regionu, ocenjujući to kao gest dobre volje i doprinos regionalnoj saradnji. Tada je evropsko zakonodavstvo obuhvatalo oko 100.000 stranica, dok se u međuvremenu njihov broj gotovo udvostručio.
2028. kao cilj za članstvo, vremena za prevod sve manje
Iz Ministarstva evropskih poslova za RSE je rečeno da je prevođenje pravne tekovine složen i obiman proces, te da se radi o jednoj od važnih aktivnosti u pripremi Crne Gore za buduće članstvo.
"Konkretni modaliteti primene prava Evropske unije u Crnoj Gori biće predmet razgovora sa evropskom stranom u odgovarajućoj fazi pregovaračkog procesa, nakon završetka pregovora u ostalim poglavljima, a relevantna pravna rešenja biće sastavni deo završnih aranžmana i Ugovora o pristupanju", navode u crnogorskom Ministarstva evropskih poslova.
Crna Gora cilja da do 2028. godine postane 28. članica EU.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja je 1. oktobra posetila Podgoricu, poručila je da evropske institucije veruju u mogućnost da Crna Gora postane 28. članica EU do 2028. godine.
U sedištu EU već je počela izrada nacrta Ugovora o pristupanju sa Crnom Gorom, a briselske i podgoričke delegacije sastaju se jednom nedeljno.
Na predstojećem samitu EU, koji će biti održan 15. i 16. oktobra u Briselu, evropski lideri će u fokusu imati proširenje.
U nacrtu zaključaka sa samita, u koji je RSE imao uvid, navodi se da će rasprava o proširenju biti održana "u kontekstu izrade Ugovora o pristupanju sa Crnom Gorom".