Godinama Evropska unija nije uspela da postigne jednoglasnost svojih 27 zemalja članica da stavi Iranski korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) na svoju listu terorističkih organizacija. Međutim, smrtonosna represija Teherana nad antivladinim demonstrantima u protekle dve nedelje možda je konačno to promenila.
Evropska unija sada razmatra dodatno zamrzavanje imovine i zabrane izdavanja viza pojedincima odgovornim za obračun s demonstrantima u Iranu i mere bi potencijalno mogle biti spremne do sastanka ministara spoljnih poslova bloka u Briselu 29. januara.
Ne očekuju se sektorske sankcije, ali se govori da bi odluka o dodavanju Revolucionarne garde na listu terorističkih organizacija – što znači da bi određeni zvaničnici IRGC-a mogli biti uhapšeni ako kroče u članicu EU – uglavnom bila simbolična.
"Vreme je za delovanje: EU bi trebalo da uvrsti IRGC na listu terorističkih organizacija i da uvede ciljane sankcije za one koji krše ljudskih prava i koji omogućavaju represiju zatvaranjem komunikacionih kanala", naveo je holandski ministar spoljnih poslova Dejvid fan Vel (David van Weel) u saopštenju 12. januara.
Rojters (Reuters) je izvestio da je oko 2.000 Iranaca ubijeno u protestima koji su izbili krajem prošlog meseca na teheranskim pijacama usled porasta inflacije i pada vrednosti valute. Nemiri su se od tada proširili u antivladin pokret širom zemlje.
Anuar El Anuni (Anouar El Anouni), portparol EU za spoljne poslove, rekao je novinarima 12. januara da se diskusija među državama članicama "odvija po poverljivim pravilima u skladu s utvrđenom procedurom".
Koje sankcije EU trenutno ima protiv Irana?
Sadašnje sankcije EU protiv Irana mogu se grubo podeliti u tri kategorije – i one su već na različite načine usmerene protiv Revolucionarne garde.
Najstarije iz 2011. odnose se na kršenje ljudskih prava i obuhvataju oko 230 sankcionisanih pojedinaca, uključujući članove IRGC-a i oko 40 entiteta kao što su ogranci te organizacije, kao i državni mediji Pres TV i takozvanu moralnu policija zemlje.
Pored zamrzavanja imovine i zabrane izdavanja viza, postoji i opšta zabrana prodaje robe dvostruke namene ili pružanja raznih finansijskih usluga Teheranu. Ovaj režim sankcija, koji će biti obnovljen u aprilu, verovatno će Brisel ponovo koristiti u narednim nedeljama.
Zatim, postoji i druga vrsta sankcija u vezi s iranskim izvozom dronova u Rusiju koji su korišćeni u invaziji Moskve na Ukrajinu. One su usmerene na oko 20 ljudi i 20 organizacija, uključujući transportne kompanije, iranske avio-kompanije, pomorski ogranak IRGC-a i druge vojne jedinice povezane s tom organizacijom.
Treće i poslednje sankcije su takođe najznačajnije jer se odnose na iranski nuklearni program.
One su ponovo uvedene u septembru 2025. godine takozvanim "snapback" mehanizmom, pošto se smatra da je Iran prekršio nuklearni sporazum (poznat kao Zajednički plan akcije, JCPOA) koji je međunarodna zajednica postigla s Teheranom 2015. kako bi ograničila njegov nuklearni program.
Te mere su uglavnom sektorske i usmerene su na naftni i gasni sektor zemlje i njen bankarski sistem. Zbog toga je ostalo malo sektora koje Brisel može pogoditi budućim sankcijama. A vraćanje sankcija iz prošle godine pogađa mnogo preduzeća povezanih s IRGC-om.
Dakle, iako IRGC u celini još nije pod sankcijama EU, razni njegovi ogranci i članovi jesu.
Dodavanje IRGC-a na listu EU terorističkih organizacija bi stoga uglavnom bilo simbolično. Trenutno se na toj listi nalaze 22 organizacije, uključujući Direkciju za unutrašnju bezbednost iranskog Ministarstva za obaveštajne poslove i bezbednost, još jednu organizaciju povezanu s IRGC-om.
Iako su mnoge članice EU za uvrštavanje IRGC-a na listu terorističkih grupa, do danas nije postignut konsenzus.
Kada se o ovom pitanju ranije raspravljalo, tadašnji šef spoljne politike EU Žozep Borel (JOsep Borell) je napomenuo da članicama EU treba prethodna sudska presuda, u bilo kojoj članici EU, da bi se organizacija klasifikovala kao takva.
Od tada je sud u Diseldorfu 2023. povezao napad na sinagogu s IRGC-om, iako se u Briselu još vodi debata o tome da li je to dovoljan pravni osnov.
Ipak, to nije jedina potencijalna prepreka. Postoje i političke. Zvaničnici EU s kojima je razgovarao RSE pod uslovom da ne budu imenovani kažu da postoji i oklevanje da se na listu stavi organizacija koja je zvanično državni entitet, iz straha da bi to moglo da našteti diplomatskim odnosima.
I dok je JCPOA zasad mrtav, još postoji nada da bi mogao biti oživljen u nekom obliku. Za to bi bili potrebni kontakti, uključujući i sa IRGC-om.
Konačno, postoje i velika iranska dijaspora širom Evrope s porodicama koje su još u Iranu i koje članice EU ne žele da ugroze u slučaju da dođe do odmazde Teherana.
To je takođe razlog zašto mnoge članice EU oklevaju da smanje broj iranskih diplomata u ambasadama širom Unije. Dok je većina članica EU to učinila na koordinisan način u vezi s ruskim zvaničnicima pre nekoliko godina, trenutno nema odluke da se isto učini s Iranom.
U pismu od 12. januara poslanicima Evropskog parlamenta, u koji je RSE imao uvid, predsednica doma Roberta Mecola (Metsola), međutim, najavila je odluku da se "svim diplomatama, osoblju diplomatskih misija, vladinim zvaničnicima i predstavnicima Islamske Republike Iran zabrani ulazak u bilo koje prostorije Evropskog parlamenta".
"Narod Irana može da nastavi da se oslanja na ovaj Parlament za podršku, solidarnost i akciju“, dodala je ona.