Beograd nakon posete Ešton: Ima optimizma, nema dogovora

Državni vrh u Beogradu nakon susreta sa Ketrin Ešton saopštava da još nema dogovora o nadležnostima zajednice srpskih opština na Kosovu i da razlike i dalje postoje.

Tomislav Nikolić je optimista u proceni da se nikada nije bilo bliže sporazumu, Ivica Dačić opreznije poručuje da niko u ovom trenutku ne može da kaže hoće li doći do dogovora.

Diplomatski izvori u Briselu govore da bi sporazum mogao biti veoma ambivalentan, što znači da će njegove formulacije biti tako dvosmislene da će i Priština i Beograd moći svojoj javnosti da se predstave kao pobednici, a ne isključuju ni mogućnost da se ovlašćenja srpskih opština ostave kao nerešeno pitanje.

Ešton je i u Beogradu, kao i u Prištini, izbegla novinare, ali je nakon skoro dva sata razgovora predsednik Srbije Tomislav Nikolić stekao utisak da je ona umereni optimista. A ni on sam nije krio svoj optimizam.

„Ja sam uvek optimista kad pregovaramo i uvek se nadam tome da možemo da dođemo do rešenja. Mogu i sada da ponovim da sam optimista i da mislim da mi nikada nismo bili bliže sporazumu kojim ćemo da uredimo život na Kosovu i Metohiji“, preneo je Nikolić.

Premijer Ivica Dačić, aludirajući na različito viđenje susreta sa Ketrin Ešton u ponedeljak u Briselu koje su on i Nikolić izneli prethodnih dana obratio se novinarima rečima „da kažem i ja nešto da ne bi ispalo sutra da smo bili na različitim sastancima pošto ste tako tumačili naše izjave od pre neki dan“.

Dačić kaže da zbog veoma teške i komplikovane teme nije jednostavno odgovoriti u kom trenutku možete oceniti da li je postignut napredak.

„Mi želimo kompromis, ali nećemo prihvatiti poniženje. Dogovora nema niti će ga biti dok se ne razmotre suštinski naši predloz,i a to je da nama nije bitno da dobijemo zajednicu sprskih opština radi našeg inata i samo da bi neko formalno imao naziv predsednik ili članovi skupštine te zajednice nego da to bude način za prevazilaženje problema paralelnih institucija, odnosno transformaciju instuticija Srbije u institucije te zajednice srpskih opština. I Ketrin Ešton stalno ponavlja vi ste blizu, jesmo blizu ali smo i tako daleko“, poručuje Dačić.

Visoka predstavnica je nakon posete Beogradu kratko saopštila da je „imala veoma koristan i konstruktivan sastanak sa predsednikom Nikolićem, premijerom Dačićem i prvim potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem.

Pobednička tumačenja

“Izvori iz okruženja Ketrin Ešton ne mogu ni da potvrde ni da demantuju da je blizu sporazum između Prištine i Beograda, što u briselskom žargonu znači da je nešto već na stolu, ali da to nije konačna verzija i da još uvek ima stvari koje treba ispregovarati u sredu, 20. marta", javlja dopisnik Radija Slobodna Evropa iz Brisela Rikard Džozviak.

“Ono što se može čuti u Briselu jeste da će taj sporazum biti veoma ambivalentan, što znači da će njegove formulacije biti tako dvosmislene da će i Priština i Beograd moći svojoj javnosti da se predstave kao pobednici. Nema, takođe, ni saznanja ovde u Briselu da li će se na kraju bilo šta potpisivati ili će dogovor biti usmeni, praćen nekom vrstom notacije da će detalji biti precizirani u nekoj kasnijoj fazi. Diplomatski izvori govore i to da nije isključena ni opcija da se problem ovlašćenja na kraju možda ostavi kao nerešeno pitanje - prosto zato što neće moći da se postigne dogovor - i da se vidi kako će sve to funkcionisati u praksi. Dakle, diplomati ovde veruju da će sporazum biti postignut, ali da će on biti veštački a ne stvarni i da će biti, kao što sam pomenuo, veoma ambivalentan. Neće biti, dakle, nikakvog papira koji precizira: zajednica srpskih opština može odlučivati o pitanjima C, D I E, ali ne o pitanjima A, B I C”, prenosi Džozviak.

Dolazak Ketrin Ešton iz Prištine u Beograd bio je do poslednjeg trenutka neizvestan i prema ranijim najavama zavisio je od toga šta će visoka predstavnica čuti od kosovskih zvaničnika. Dačić tvrdi da ishod dogovora zavisi od tri glavna pitanja na koja treba naći odgovore prihvatljive za obe strane.

„Kakve bi bile nadležnosti zajednice u oblastima koje su im poverene. Mi ne možemo da pristanemo da to bude jedna neobavezna forma maltene nevladine organizacije. Draga dva pitanja koja su temeljna jesu pitanja policije i pravosuđa. Prištinske vlasti odbijaju bilo kakav uticaj zajednice srpskih opština na pitanja policije i pravosuđa. Oni misle da opštine treba da imaju nadležnosti a ne zajednica“, rekao je Dačić.

Nikolić je najavio da postoji mogućnost da do 20. marta kada se nastavlja dijalog Beograda i Prištine u Briselu procirkuliše neformalni (nonpejper sporazum) koji bi bio predložen u Briselu, a sastavljen na osnovu mišljenja Prištine i Beograda.

U međuvremenu je ambasador SAD u Srbiji Majkl Kirbi rekao da se Vašington ne protivi izvršnim ovlašćenjima za zajednicu srpskih opština na Kosovu ali je naglasio da će Sjedinjene države podržati rešenje koje je prihvatljivo za obe strane u dijalogu.

„SAD nisu ovde da bi rekle da podržavaju jednu ili drugu stranu. Mi podržavamo proces u koji su uključene i Srbija i predstavnici vlasti na Kosovu kako bi pronašli rešenje sa kojim obe strane mogu da žive, da ga primene i sprovedu", rekao je Kirbi.

Visoka predstavnica EU Ketrin Ešton podsetila je da će u skladu sa zaključcima Saveta EU iz decembra izvestiti Savet u aprilu o dostignutim sporazumima i naporima da se sprovede. Poslednjih nedelja srpske vlasti su poručivale da ne mogu da prihvate dogovor s prištinskim vlastima, ako ne budu povećane nadležnosti zajednice srpskih opština na Kosovu, čak ni po cenu datuma početka pregovora sa EU.

Dopisnik RSE iz Brisela Rikard Džozviak primećuje da se mora imati na umu još jedan važan aspekt cele ove priče.

“Naime, Ketrin Ešton ima veoma liberalan prilaz ovoj stvari i ona će sporazum smatrati velikim uspehom, ali nije sasvim sigurno da će i Nemci to tako videti”, zaključuje Džozviak.