Odnosi između naroda Sjedinjenih Država i Kosova su čvrsti i neće se promeniti, ali postoje "neki izazovi u bilateralnim odnosima sa premijerom Kosova, Aljbinom (Albin) Kurtijem", rekao je američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar (Gabriel Escobar).
"Nastavićemo da budemo vaš najjači oslonac u međunarodnoj zajednici", dodao je on u izjavi koju je dao pojedinim novinarima u Prištini.
Eskobar je izrazio nadu da će narod Kosova razumeti da "trenutne poteškoće sa premijerom neće uticati na ovo osećanje".
Govoreći o trenutnoj situaciji na severu Kosova, Eskobar je rekao da je put napred predlog EU o trenutnoj deeskalaciji, uključujući plan da gradonačelnici ne rade iz opštinskih zgrada dok su na terenu tenzije, te organizovanje novih izbora uz učešće Srba i realizacija Ohridskog sporazuma.
Eskobar je rekao da je formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom način da se ukine kontrola Srbije nad severom, odnosno da se stavi pod kontrolu Kosova.
Ohridski sporazum je postignut marta i zapravo je reč o aneks dokumentu za implementaciju Osnovnog sporazuma o normalizaciji odnosa na osnovu predloga EU.
"To znači da moramo da vidimo stvarni napor Kosova da formira Zajednicu i takođe moramo da vidimo korake koje preduzima Srbija. To mora da se uradi sada, o tome moramo da se dogovorimo danas i sutra, jer od petka Miroslav (Lajčak) i ja podnosimo izveštaj našim pretpostavljenima da li smo uspeli ili ne", rekao je Eskobar.
Eskobar je rekao da je formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom način da se ukine kontrola Srbije nad severom, odnosno da se stavi pod kontrolu Kosova. Rekao je i kako Kosovo mora odmah da predstavi nacrt statuta za formiranje Zajednice.
Na pitanje koje mere će biti preduzeti protiv Kosova ukoliko ne bude konstruktino, Eskobar je rekao: "Ne možemo ništa da planiramo, videćemo kako odatle".
Dodao je da će, ukoliko posrednička misija ne uspe, to značiti da Kosovo nije zainteresovano za koordinaciju, tačnije, kako je kazao, "ne Kosovo, već premijer (Aljbin Kurti)".
Eskobar se sa specijalnim izaslanikom za dijalog Prištine i Beograda Miroslavom Lajčakom prethodno sastao sa Kurtijem i predsedicom Vjosom Osmani.
Njima je preneo tri zahteva međunarodne zajednice: smirivanje tenzija na severu Kosova, održavanje novih izbora i povratak dijalogu o normalizaciji odnosa.
Tenzije na severu Kosova su podignute kada je Policija Kosova 26. maja asistirala prilikom ulaska albanskih gradonačelnika u opštinske zgrade u Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku, čemu se lokalno srpsko stanovništvo usprotivilo.
Od 29. maja lokalni Srbi svakodnevno protestuju ispred opštinskih zgrada u Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku.
U zgrade ove tri opštine su do sada funkcionisali i Privremeni opštinski organi koji rade u sistemu Srbije, koji su za Kosovo nelegalni.
Jedino je u Severnoj Mitrovici fizički odvojena zgrada opštine po kosovskom i srpskom sistemu i zato u ovoj opštini nije bilo protesta.
'SAD su Kosovu bile najveća podrška'
Američki zvaničnik je rekao da su SAD posvećene nezavisnosti i suverenitetu Kosova, bezbednosti i ekonomskom prosperitetu.
"Biću vrlo iskren, SAD su vam bile najveća podrška i boli me kada vidim da ljudi misle da nekako usmeravamo naš odnos i angažman sa Kosovom u korist Srbije", rekao je Eskobar na sastanku sa grupom novinara u ambasadi SAD u Prištini.
Poručio je da su bile poslate poruke da se "ne potpaljuje ionako delikatna situacija", ali da je Kosovo insistiralo na nasilni ulazak gradonačelnika u opštinske zgrade.
"U vladi SAD sam od svoje 19. godine, video sam kako američka vlada napušta federalne zgrade zbog poplava, požara, uragana, COVID-a, čak i protesta i niko nikada nije doveo u pitanje legitimitet i autoritet američke vlade. Dakle, zašto ove zgrade, zašto pod ovakvim uslovima, zašto nakon što smo ih zamolili za koordinaciju, iako mi stojimo iza njih oni neće da koordinišu, to znači da nam nešto govori kako nas vide kao partnera i to je imalo posledice", reči su Eskobara.
Napomenuo je da posledice ne znače sankcije.
"Vidimo da su se odluke donosile uprkos našem partnerstvu i to je signal za nas, to ne možemo da prihvatimo. Dakle, u nekom trenutku, kada smo želeli da uspostavimo koordinaciju i to partnerstvo sa ovom vladom, mi smo bili spremni, jer ćemo uvek biti uz narod Kosova. To ne znači da moramo da stojimo uz pojedinca koji ne deli taj instinkt za saradnju i koordinaciju", rekao je Eskobar.
Dodao je da "smo potpuno zbunjeni zašto se ovo dešava".
Na pitanje da li su odnosi Kosova i SAD ugroženi, Eskobar je rekao da to nije samo stav Amerike, nego cele transatlantske zajednice.
"Dakle, nije do nas, nije do 27 zemalja članica EU, SAD i Ujedinjenog Kraljevstva. Mi vidimo stvari na isti način, mi pružamo podršku. Dolazi od nekog drugog. I da, to bi moglo da ima trajni uticaj", rekao je on.
Zajednica je 'jedino rešenje za Kosovo'
Govoreći o Zajednici opština sa srpskom većinom, Eskobar je ocenio da će Kosovo samo sebi okrenuti leđa ukoliko ne ispoštuje ovaj Briselski dogovor, odnosno da se okreće posledicama za koje će samo biti odgovorno.
"Nestabilnost u odnosima (sa zapadnim zemljama), nedostatak finansiranja i nedostatak kretanja", izjavio je specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan.
"To je ono šta znači (nesprovođenje dogovora). Nadam se da nećemo stići dotle jer su koristi (od implementacije sporazuma) tako velike", dodao je.
Zajednica opština sa srpskom većinom je dogovorena 2013. godine u okviru dijaloga Kosova i Srbije, dok su dve godine kasnije usaglašeni principi.
Kosovo je sve vreme odbijalo Zajednicu uz obrazloženje da će štetno uticati na unutrašnju funkcionalnost.
Nakon pritisaka zapadnih zemalja, Kurti je izneo svoju viziju o davanju određenog nivoa samomenadžiranja srpskoj zajednici, dok je srpska strana predstavila svoj statut za formiranje Zajednice. Priština i Beograd i dalje pregovaraju oko ove teme.
Na pitanje novinara da li Zajednicu treba formirati pre ili posle novih izbora na severu Kosova, Eskobar je rekao da će redosled prepustiti EU.
"Naš stav je da je potrebno odmah realizovati sporazum. Za Kosovo je Zajednica jedino rešenje", naveo je i dodao da će se ona formirati ali da je pitanje sa kim i koliko će se na nju čekati.
"Znamo kako Zajednica treba da izgleda, znamo kako ne bi trebalo da izgleda. Mogli bismo da imamo statut za jedan dan, ako želimo, tako da ne razumem odlaganje", naveo je.
