Dostupni linkovi

Erdoan: Produktivan i iskren razgovor sa Bajdenom


Turski i američki predsednik, Redžep Tajip Erdoan i Džo Bajden, tokom NATO samita u Briselu, 14. jun 2021.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdoan rekao je u ponedeljak da je na marginama samita NATO-a u Briselu imao "produktivan i iskren" sastanak sa svojim američkim kolegom Džoom Bajdenom (Joe Biden).

"Verujemo da ne postoji problem koji se ne može rešiti u odnosima Turske i SAD-a", dodao je Erdoan nakon prvog sastanka sa Bajdenom od njegovog izbora, prenosi Frans pres.

Odnosi između dva saveznika u NATO-u naglo su pogoršani nakon što je zvanična Ankara kupila ruski sistema protivraketne odbrane S-400 za koji SAD veruju da se može koristiti za špijuniranje zapadne odbrane.

Erdogan je rekao da nije bilo napretka u sporu oko S-400. Vašington je prošle godine uveo sankcije turskoj agenciji za javne nabavke zbog kupovine ovog sistema.

Takođe je izbacila Tursku iz programa F-35 u okviru kojeg zapadni saveznici proizvode delove borbenog aviona sledeće generacije i osiguravaju prava rane kupovine.

„O pitanju S-400 rekao sam (Bajdenu) isto što sam imao i u prošlosti“, rekao je Erdoan.

„Pokrenuo sam pitanje F-35“, rekao je Erdoan signalizirajući da želi da se Turska vrati u program.

„Rekao sam mu koje zajedničke korake možemo preduzeti na polju odbrambene industrije,” istakao je Erdoan.

Bajden je takođe istakao da je ukazao na pogoršanje stanja ljudskih prava u Turskoj - pitanje koje je njegov prethodnik Donald Tramp uglavnom zanemarivao.

Prošla su puna tri meseca nakon ceremonije polaganja zakletve, pre nego što je uputio prvi poziv Erdoanu.

To je trebalo da mu predoči da je Vašington priznao genocid nad Jermenima od strane Osmanskog carstva tokom Prvog svetskog rata.

Erdoan je uoči sastanka najavio mogućnost da bi dve strane mogle sarađivati o angažmanu Turske u obezbeđivanju međunarodnog aerodroma u Kabulu nakon što SAD završe povlačenje trupa iz Avganistana.

Turski zvaničnici su rekli da bi želeli finansijsku pomoć u zamenu za vojno prisustvo u Kabulu.

Erdoan je kazao da nije postignut čvrst dogovor o aerodromu, ali je dodao da bi turske snage mogle zajednički raditi u Avganistanu sa pakistanskim i mađarskim.

„Ako se od Turske ne zatraži da napusti Avganistan, podrška SAD-a na diplomatskom, logističkom i finansijskom planu je veoma važna“, rekao je Erdoan.

Susret sa Makronom i Micotakisom



Erdoan se takođe sastao sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i grčkim premijerom Kiriakosom Micotakisom - dvojicom lidera sa kojima je u više puta bio u sukobu u poslednjih godina dana.

Turska i Grčka se spore zbog migranata i upada zvanične Ankare u sporne vode istočnog Mediterana u blizini podeljenog ostrva Kipar u potrazi za rezervama prirodnog gasa.

Erdogan je rekao Micotakisu da bi dve susedne države trebale da reše svoje sporove direktno bez učešća "trećih strana".

Zahteve Grčke podržali su Evropska Unija, a naročito Francuska. Kandidaturu Turske za pridruživanje evropskom bloku bila je efektivno zamrznuta većim delom protekle decenije.

"Ako postoji problematična situacija, možete me lako nazvati sa direktne linije, a i ja to mogu uraditi", rekao je Erdogan u komentarima upućenim grčkom premijeru.

Erdoan i Makron su postigli dogovor da će zajedno raditi na rešavanju pitanja u Libiji i Siriji.

Makron je posle sastanka na marginama samita lidera NATO u Briselu izjavio da je "sastanak omogućio smirivanje, razjašnjenje i konkretan rad na rešavanju humanitarnih pitanja u Libiji i Siriji", i istakao da se sa Erdoanom dogovorio da "zajedno rade".

Odnosi dvojice predsednika su se smirili poslednjih meseci posle naglog pogoršanja 2020. godine, posebno na jesen kada je Erdogan doveo u pitanje "mentalno zdravlje" Makrona.


Turska i Francuska se ne slažu o istočnom Sredozmelju, pošto je Makron podržao Grčku koja se protivi ambicijama Turske da eksploatiše prirodni gas iz podmorja Mediterana.

XS
SM
MD
LG