Evropski parlament usvojio je danas rezoluciju o Strategiji proširivanja Evropske unije u kojoj se Savetu ministara Unije preporučuje da primeni prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom. Rezolucija obuhvata zemlje zapadnog Balkana, Island i Tursku.
Strategiju proširivanja EU je sačinila Evropska komisija.
Dan uoči ove odluke, šef švedske diplomatije Karl Bildt i evropski poverenik za proširenje Oli Ren su zatražili od Evropskog parlamenta da vrata za članstvo u Evropskoj uniji ostanu otvorena za zemlje zapadnog Balkana, Tursku i Island i da se ne odustane od politike proširenja koja se do sada pokazala veoma uspješnom.
"Proširenje se pokazalo kao najuspješnija politika od svih poduhvata koje je do sada preduzela EU", rekao je Bilt predstavljajući evropskim parlamentarcima u Strasburu strategiju proširenja koju je izradila Evropska komisija.
"Posle poslednjeg velikog proširenja koje nam je donelo oko stotinu miliona stanovnika, koncentrisani smo na zemlje jugoistočne Evrope. Njihovo priključenje Uniji neće biti ni brzo ni lako. Problemi su dobro poznati. Svi smo svesni da među nama postoje oni koji misle da im treba zatvoriti vrata. Ja pripadam onima koji su uvereni da bi to bila greška istorijskih razmera koja bi proganjala našu uniju vrlo dugo", rekao je Bilt.
On je dodao da bi se, u tom slučaju, "otvorila druga vrata koja bi zemlje regije odvele pravcem koji bi bio jako loš".
Bilt je ocenio da je predstojeće ukidanje viza građanima Srbije, Crne Gore i Makedonije "veliki korak naprijed" i rekao kako očekuje da će Albanija i Bosna i Hercegovina uspeti da nadoknade svoje sadašnje kašnjenje.
NAPREDAK SRBIJE
U delu o Srbiji, u Rezoluciji se "sa zadovoljstvom primećuje napredak koji je Srbija načinila, a posebno u jednostranoj primeni prelaznog sporazuma".
"Takva jednostrana implementacija, izvedena u uslovima finansijske krize, pokazuje posvećenost zemlje da nastavi na putu ka članstvu u Uniji" i stoga EP "poziva Savet da bez odlaganja odluči o ratifikaciji Prelaznog sporazuma".
Takođe se podvlači da puna saradnja s Haškim sudom predstavlja suštinski uslov za napredak zemalja regiona ka članstvu u Uniji, uz poziv državama zapadnog Balkana da reše međusobne sporove kako ti sukobi ne bi bili prepreke za uključivanje u EU.
Po svemu sudeći, konačna odluka Saveta zavisiće od izveštaja, koji će glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc podneti Savetu bezbednosti UN, 3. decembra.
Poslanici u spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta “sa zadovoljstvom” ističu napredak Srbije, posebno u jednostranoj primeni Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Unijom, što po njihovoj proceni, u uslovima ekonomske krize, jasno pokazuje predanost Srbije napretku na putu uključivanja u Evropsku uniju.
Da li će takvo mišljenje podeliti i članovi Saveta ministara, u ovom trenutku teško je proceniti, mada već, postoje jasni signali da bi konačna odluka mogla da bude pozitivna.
Oprezni optimizam, u tom smislu, izražava i šef Delegacije Evropske komisije u Srbiji Vensan Dežer.
“Komisija je, već, iznela svoj stav u vezi sa tim, 14. oktobra. Mi smo predložili da se odblokira Privremeni sporazum, što praktično znači, da se ne primenjuje samo jednostrano, od strane Srbije. Ja se radujem što se nazire mogućnost, da se svih 27 članica Evropske unije usaglasi oko toga. Dakle, u narednim nedeljama, odnosno, do kraja ove godine, postoji velika verovatnoća da će takva odluka biti doneta,”rekao je Dežer za RSE.
Zvaničnici u Beogradu pozdravili su rezoluciju Evropskog parlamenta o Strategiji proširivanja Evropske unije u kojoj se Savetu ministara preporučuje da primeni prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom.
POLITIČARIMA BiH - STOJITE U MESTU
Kada je reč o situaciji u Bosni i Hercegovini ni Karl Bilt, a ni Oli Ren nisu bili blagi u oceni. Vrlo direktne kritike političarima u BiH uputio je Bilt.
Tokom završne debate u Evropskom parlamentu u Strazburu o Rezoluciji o proširenju Bilt je rekao da je četiri dana bio u BiH "moleći lidere da se odluče na pozitivne korake".
"Rekao sam im - vi stojite ukopani na jednom mjestu, a svet se kreće dalje. Svet ne čeka na vas, a vi se niste ni pomakli", naveo je Bilt, u ime predsedništva EU i dodao da su svi napori međunarodne zajednice usmjereni na to da dođe do takvog pomaka.
Ren, kojem je ovo posljednje obraćanje Evropskom parlamentu kao komesara za proširenje, rekao je "da lideri u BiH moraju biti na visini istorijskog trenutka" i ne smiju propustiti priliku da se dođe do kandidature za ulazak u EU.
Dopisnik RSE iz Sarajeva Ešref Hodžić ocenjuje da se u BiH nažalost teško može nazreti dogovor političkih lidera, pa tako i pomeranje s mrtve tačke kada je reč o putu ka EU.
Naime, pored zatvaranja kancelarije OHR-a, drugi ključni uslov za Bosnu ka Evropi jeste dogovor svih političkih lidera o ustavnim promenama.
“Kada su promjene u pitanju, posrednici u butmirskom procesu, predstavnici SAD i EU, ponudili su najnoviji predlog. Iako su ih iz Strazbura gotovo zamolili da taj predlog prihvate, bh. lderi nisu se usaglasili”, kaže dopisnik RSE.
CRNA GORA – OPTIMISTIČNE PROGNOZE
Evropska unija ocenila je da je i Crna Gora postigla značajan napredak u ispunjavanju svojih uslova za Evrosku uniju.
Šef dopisništva RSE u Podgorici Slavica Brajović kaže da upravo danas crnogorska vlada treba da usvaji odgovore na upitnik koji je Evropska komisija uputila radi objektivne procene.
Brajović kaže da su “kamen spoticanja” u Crnoj Gori i dalje neadekvatna borba protiv korupcije, organizovanog kriminala, kao i slabi administrativni kapaciteti.
Naša dopisnica prenosi da Crna Gora u optimističnim procenama predviđa da bi ta zemlja mogla dobiti status kandidata za članstvo u EU na jesen sledeće godine.
HRVATSKI TOPNIČKI DOKUMENTI
Hrvatska je, može se slobodno reći, najbliža članstvu EU, mada i ona ima svoje probleme na tom putu. To su toplički dokumenti na kojima insistira Hag.
Dopisnik RSE iz Zagreba Enis Zebić kaže da to, ipak, ne bi trebalo da uspori proces pristupnih pregovora.
„Mislim da se, posle svega, može reći da famozni toplički dnevnici o đelovanju hrvatske artiljerije po ciljevima u Kninu u akciji Oluja nisu kost u grlu Hrvatskoj“, kaže Zebić i dodaje da su procene da će Hrvatska do sredine sledeće godine završiti prisupne pregovore, a da se članstvo može očekivati u planiranoj 2012. godini.
