Breffni O'Rourke (priredila Ljudmila Cvetković)
Grčka finansijska kriza navela je druge članice zajedničke evrozone da razmisle o načinima za sprečavanja pada evra. Ideja o „Evropskom monetarnom fondu“ po modelu na Međunarodni monetarni fond naišla je na široku podršku.
Ona je vrlo brzo prihvaćena i očekuje se da će na današnjem sastanku u Briselu biti finalizovana.
Ideja o „Evropskom monetarnom fondu“ je prvi put predstavljena javnosti 6. marta u intervjuu nemačkog ministra finansija Wolfganga Schaeublea, u kojem je on rekao da je Evropi potrebna institucija nalik Međunarodnom monetarnom fondu koja bi se nosila sa situacijama nalik grčkoj dužničkoj krizi.
Kao što MMF čini na svetskoj sceni tako bi i Evropski fond bio poslednje sredstvo za članice evrozone u krizi.
Portparol EU Amadeu Altafaj Tardio rekao je novinarima u Briselu da je izuzetno važno da se prepozna kriza pre nego što naiđe i da se krene što pre u njeno prevazilaženje:
"Mi smo u veoma otvorenom razgovoru u ovom trenutku, u pogledu načina kako da budemo efikasniji, i kada treba da se interveniše kada je kriza već nastupila, ali i u prevenciji.“
Ima i protivnika ideji EMF
Tardio je rekao da Evropski monetarni fond (EMF) neće biti formiran da pomogne Grčkoj jer će biti potrebno vreme da profunkcioniše. Objasnio je da je cilj je da se spreče budući problemi.
Grčka je trenutno gotovo oprhvana iznosom svog nacionalnog duga od oko 400 milijardi dolara, i nesigurnost investitora dovela je do pada evra.
Strahuje se da bi se kriza mogla proširiti i na druge ekonomski slabe članice evrozone, poput Španije, i da bi to moglo da dovede do rizika od kolapsa evra.
Ključni igrač, nemačka kancelarka Angela Merkel je u ponedeljak podržala ideju o EMF nazivajući je dobrom i interesantnom. Ali je rekla i da ima još dosta toga da se razradi, poput toga ko će uplaćivati u kasu EMF-a, i kako da EMF bude nezavistan od postojeće strukture EU, pre svega Evropske centralne banke. I na kraju da bi to zahtevalo promenu Lisabonskog ugovbora, koji se tako dugo pregovarao i ratifikovao.
Ali ne podžavaju svi prelog o EMF-u.
Član Izvršnog odbora Evropske centralne banke Juergen Stark snažno je kritikovao ovu ideju koja bi, kako kaže, kažnjavala zemlje sa solidnim finasijama i ohrabrivala nekontrolisano trošenje, zato što bi zemlje koje ne poštuju pravila znale da će na kraju imati sigurnost. Stark je o tome pisao u današnjim nemačkim novinama "Handelsblatt."
Grčka finansijska kriza navela je druge članice zajedničke evrozone da razmisle o načinima za sprečavanja pada evra. Ideja o „Evropskom monetarnom fondu“ po modelu na Međunarodni monetarni fond naišla je na široku podršku.
Ona je vrlo brzo prihvaćena i očekuje se da će na današnjem sastanku u Briselu biti finalizovana.
Ideja o „Evropskom monetarnom fondu“ je prvi put predstavljena javnosti 6. marta u intervjuu nemačkog ministra finansija Wolfganga Schaeublea, u kojem je on rekao da je Evropi potrebna institucija nalik Međunarodnom monetarnom fondu koja bi se nosila sa situacijama nalik grčkoj dužničkoj krizi.
Kao što MMF čini na svetskoj sceni tako bi i Evropski fond bio poslednje sredstvo za članice evrozone u krizi.
Portparol EU Amadeu Altafaj Tardio rekao je novinarima u Briselu da je izuzetno važno da se prepozna kriza pre nego što naiđe i da se krene što pre u njeno prevazilaženje:
"Mi smo u veoma otvorenom razgovoru u ovom trenutku, u pogledu načina kako da budemo efikasniji, i kada treba da se interveniše kada je kriza već nastupila, ali i u prevenciji.“
Ima i protivnika ideji EMF
Tardio je rekao da Evropski monetarni fond (EMF) neće biti formiran da pomogne Grčkoj jer će biti potrebno vreme da profunkcioniše. Objasnio je da je cilj je da se spreče budući problemi.
Grčka je trenutno gotovo oprhvana iznosom svog nacionalnog duga od oko 400 milijardi dolara, i nesigurnost investitora dovela je do pada evra.
Strahuje se da bi se kriza mogla proširiti i na druge ekonomski slabe članice evrozone, poput Španije, i da bi to moglo da dovede do rizika od kolapsa evra.
Ključni igrač, nemačka kancelarka Angela Merkel je u ponedeljak podržala ideju o EMF nazivajući je dobrom i interesantnom. Ali je rekla i da ima još dosta toga da se razradi, poput toga ko će uplaćivati u kasu EMF-a, i kako da EMF bude nezavistan od postojeće strukture EU, pre svega Evropske centralne banke. I na kraju da bi to zahtevalo promenu Lisabonskog ugovbora, koji se tako dugo pregovarao i ratifikovao.
Ali ne podžavaju svi prelog o EMF-u.
Član Izvršnog odbora Evropske centralne banke Juergen Stark snažno je kritikovao ovu ideju koja bi, kako kaže, kažnjavala zemlje sa solidnim finasijama i ohrabrivala nekontrolisano trošenje, zato što bi zemlje koje ne poštuju pravila znale da će na kraju imati sigurnost. Stark je o tome pisao u današnjim nemačkim novinama "Handelsblatt."
