Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Obračun sa ekstremistima „mrtvo slovo na papiru“?


Protest posle smrti francuza Brisa Tatona, septembar 2009.

Iz srpskih NVO poručuju da problem nasilja mora da se razreši i suzbije do kraja

Iako je država Srbija obećala obračun sa ekstremnim grupama, koje su prethodnih meseci izazivale nasilje na ulicama i pretila neistomišljenicima, i već najavila njihovu zabranu, to se do sada još nije dogodilo. Nevladine organizacije zato podnose Skupštini deklaraciju protiv nasilja, koju će, sudeći po sadašnjim rekacijama, podržati stranke vladajuće koalicije, ali ne i najveće opozicione stranke.

Grupa nevladinih organizacija, nezadovoljana dosadašnjim odnosom države prema nasilju odlučila je da sačini Deklaraciju protiv nasilja, pozivanje na nasilje, zločina iz mržnje i govora mržnje i da je ponudi Skupštini Srbije na usvajanje.

Predstavnici nevladinih organizacija kažu da narastajuće nasilje zahteva institucionalni odgovor i da se zabranom nekoliko desničarskih organizacija ništa neće rešiti.

Neki od njih uzoke pronalaze u devedesetim godinama i odsustvu procesa suočavanja društva sa svojom nedavnom prošlošću.

Dragan Popović iz Inicijative mladih za ljudska prava, o ciljevima ove Deklaracije za RSE kaže:

„Cilj je, pre svega, da se pitanje nasilja u društvu podigne na jedan viši nivo, znači, da najviše zakonodavno telo u zemlji,a to je Parlament Srbije, zauzme stav o tome i da obaveže i sebe i druge organe vlasti,a on to može i na to ima pravo - da mnogo više pažnje posvete ovom pitanju i posebno je važno da se ovo pitanje ne svede samo na huligane“.

Nasilje koje postaje sve vidljivije, što pokazuju i crne hronike u novinama koje podećaju na period iz devedesetih, građane Srbije sve više brine, ali, Užičani sa kojima smo razgovarali, različito gledaju na problem nasilja i načine za njegovo rešavanje:


PROBLEM SE NEĆE SAM REŠITI

Boris Milićević iz Gej-Strejt alijanse kaže da će Deklaraciju protiv nasilja u ime pet nevladinih organizacija (Gej strejt alijansa, Građanske inicijative, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Inicijativa mladih za ljudska prava, Komitet pravnika za ljudska prava izradila), tokom sledeće nedelje Skupštini na usvajanje podneti Liberalno demokratska partija.

„Ono što je vrlo važno jeste da mi smatramo da je ovaj tekst prihvatljiv za sve političke stranke, a Deklaracija će predstavljati i obavezu samih političkih aktera da prestanu da koriste govor mržnje u svojim, diskusijama ili političkim borbama što je vrlo prisutno u našem javnom prostoru“, kaže Milićević i napominje:

„Ono što je nama, možda, i najvažnije, jeste da će Skupština da zaduži zakonodavni odbor da u roku od 30 dana po usvajanju Deklaracije sačini i predsednici Narodne Skupštine dostavi predlog odluke o osnivanju posebnog skupštinskog radnog tela koje će se na trajnoj osnovi baviti rešavanjem problema nasilja u društvu“.

Na skupštinsko usvajanje Deklaracije protiv nasilja, poslanici iz vladajućih i opozicionih stranaka gledaju različito.

Jelena Trivan, portparolka vladajuće Demokratske stranke, kaže za RSE da će definitivnu odluku doneti nakon upoznavanja sa sadržajem teksta Deklaracije, ali i da sve aktivnosti u vezi sa sprečavanjam nasilja za njih prihvatljive.

„Kao stranka mi smo uvek blisko sarađivali sa nevladinim sektorom i spremni smo da sa njima radimo na svemu. Potpuno nam je svejedno ko će formalno u ime nevladinih organizacija podneti njihov tekst u skupštinsku proceduru, važno je da tekst bude dobar i da doprinosi ukupnim naporima koje kao država preduzimamo u borbi protiv nasilja“, kaže Trivan.

Ali, opozicione stranke skeptične su prema inicijativi pet nevladinih organizacija.
Tomislav Nikolić, predsednik Srpske napredne stranke, kaže za RSE da ta stranka ovaj predlog neće podržati, između ostalog, i zbog toga što će podnosilac zahteva za usvajanje biti Liberalno demokrataka partija.

„A, zašto se nisu obratili DS-u i SPS-u koji brinu o bezbednosti na ulicama? Zašto LDP-u? Mi imao jako loše političke odnose sa LDP-om i različite političke stavove tako da će ta inicijativa odmah naići na odbijanje. Potpuno sam za to da se Srbija sredi, uredi i umiri, ali to je na onima koji su na vlasti i oni to mogu da urade samo kada bi želeli“, kaže Nikolić.

NIJE TEMA ZA PARLAMENT?

Sličan stav ima i potpredsednik Srpske radikalne stranke, Dragan Todorović, koji za RSE kaže da je Skupština pogrešna adresa za takvu Deklaraciju.

„Mislim da takvu neku vrstu akta pre svega treba podneti Vladi Republike Srbije zato što je ona jedan od uzroka nasilja koji vlada u Srbiji, ali kada je u pitanju SRS mi se u principu ne pridružujemo nekim aktivnostima i rezolucijama za koje nismo ranije konsultovani, nismo voljni da u tome učestvujemo, ali u krajnjoj liniji o svemu tome odluku će doneti poslanička grupa onda kada budemo taj papir dobili“, objašnjava Todorović.

Iako bi nevladine organizacije želele da usvajanjem ove Deklaracije ujedine sve političke stranke u Skupštini, to se, očito, neće dogoditi.
Biljana Kovačević-Vučo iz YUKOM-a, kaže za RSE da, urkos najavama, ne očekuje da će bilo koja organizacija u Srbiji buti zabranjena i da, upravo zbog toga, usvajanje jedne ovakve Deklaracije tim postaje još važnije.

Biljana Kovačević Vučo


„To pokazuje jasno oklevanje da se preduzmu neke radikalne mere u strahu od posledica, zašta ja apsolutno nemam razumevanja, ali bilo je očekivano. Zato je važno da prvo krene Skupština preko jednog deklarativnog akta, koji nema obavezujući karakter, da pošalje jasnu i glasnu potuku – ovo nije dozvoljeno“
, zaključuje Vučo.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG