Dostupni linkovi

Drašković: Nalogodavac šefa diplomatije Srbije je u Moskvi


Verbalne strele ka Makedoniji i Crnoj Gori: Ivica Dačić

Politički stresovi u regionu ponovo su u rastu. Srbija tome doprinosi gestovima svojih institucija i najviših zvaničnika – od šefa diplomatije Ivice Dačića koji odapinje verbalne strele ka Makedoniji i Crnoj Gori, preko srpske poternice za kosovskim političkim liderom Ramušem Haradinajem, iako već postoji Specijalni međunarodni sud za zločine na Kosovu, do poslednjih gestova predsednika države Tomislava Nikolića u Banjaluci i Beogradu.

Šta stoji iza svega toga – predsednička kampanja u Srbiji, upozorenje susedima da ne podrže Prištinu u ponovnom glasanju za prijem Kosova u UNESCO, očekivanje otopljavanje odnosa između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, u mandatu novog američkog predsednika Donalda Trampa, što bi moglo doneti nov zamah domaćim nacionalistima u oživljavaju sna o „Velikoj Srbiji“ ili sve to zajedno?

Dok je premijer Aleksandar Vučić u poseti Indiji, šef države Tomislav Nikolić izabrao je da se u Beogradu sretne ni sa kim drugim nego sa bivšim predsednikom Skupštine Republike Srpske, osuđenim ratnim zločincem, Momčilom Krajišnikom.

Protestom su se zbog toga oglasile dve nevladine organzacije: Inicijativa mladih za ljudska prava i Fond za humanitarno pravo.

Tomislav Nikolić izabrao je da se u Beogradu sretne sa Momčilom Krajišnikom
Tomislav Nikolić izabrao je da se u Beogradu sretne sa Momčilom Krajišnikom

Nikolić je primio Krajišnika u svojstvu predsednika asocijacije “Stvaraoci Republike Srpske”, koju su pre dva meseca osnovali ljudi koji su bili u vlasti u vreme uspostavljanja Republike Srpske 1992. godine, kao i predsednika nevladine organizacije Srpski nacionalni savet Crne Gore Momčila Vuksanovića.

Inicijativa mladih navodi da taj sastanak predstavlja početak kampanje za predsedničke izbore u Srbiji 2017. godine i da će Nikolić na tim izborima kandidovati ratnohuškačku politiku.

Ocenjujući Nikolićev susret sa Krajišnikom kao skandalozan, Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo, za RSE kaže:

„Predsednik Srbije u ovom trenutku oseća se udobno u ulozi koju je nekada imao. On govori kao što je nekada govorio, on koristi sada svoju poziciju – mislim da više nije siguran da će to i ubuduće biti njegova pozicija – da pokaže zapravo svoje iskreno ubeđenje. Sastanak sa Krajišnikom, osuđenim ratnim zločincem, jeste skandalozan čin. Skandalozan zato što se to čini u ime institucije predsednika Srbije i što se čini ovde baš u Srbiji, koja itekako ima veze sa onim što je činio Krajišnik i zbog čega je osuđen“, upozorava Kandićeva.

Ona osuđuje i činjenicu da se Nikolić, koji je učestvovao na obeležavanju dana Republike Srpske u Banjaluci nije ogradio od izjave predsednika srpskog entiteta u BiH Milorada Dodika da je bosanskim Srbima bolje da stvore jednu državu sa Srbijom, koja bi uključivala i Kosovo, a čemu bi se kasnije pripojila i Crna Gora.

Predsednik Srbije u ovom trenutku oseća se udobno u ulozi koju je nekada imao: Nataša Kandić
Predsednik Srbije u ovom trenutku oseća se udobno u ulozi koju je nekada imao: Nataša Kandić

Od tog Dodikovog javno izrečenog sna o „Velikoj Srbiji“ Tomislav Nikolić ne samo da se nije distancirao, nego je još dodao da „bez Republike Srpske ne bi bilo ni Srbije, mada bih verovatno trebalo da kažem obrnuto“.

Politički analitičar antievropske orijentacije Dragomir Anđelković kaže za lokalni tabloid da ne treba dugoročno isključiti mogućnost ujedinjenja Srbije i Republike Srpske jer je uveren da proces formiranja granica na Balkanu nije definitivno završen.

„Ako Dodik bude vodio pametnu politiku i ako se američko-ruski odnosi poprave, moguće je i da RS izbori nezavisnost. U tom slučaju neka vrsta konfederacije Srbije, Srpske, severa Kosova i možda čak i Crne Gore, nije nemoguća“, izjavio je Anđelković.

Stvari se dodatno komplikuju i time što zagovornika ovakvog zaokreta – stvaranja „Velike Srbije“, „Velike Hrvatske“ i „Velike Albanije“, ima, i na Zapadu. Pred kraj prošle godine takvim receptima oglasio se, recimo, Timothy Less, direktor Centra za procenu političkih rizika u Istočnoj Evropi i bivši britanski diplomata u BiH.

Ocenivši, i to u tekstu koji je objavio ugledni američki časopis „Foreign Affairs“, da je zapadna politika multikulturalizma na post-jugoslovenskom prostoru propala, on predlaže takav scenario, ocenjujući da bi se njime izbegao novi rat u regionu.

Od njegovih stavova ogradila se Velika Britanija, ukazavši da on nije više njen spoljnopolitički službenik, ali region je njegove stavove obilato citirao.

Nikolić se nije distancirao od Dodikovog javno izrečenog sna o „Velikoj Srbiji“
Nikolić se nije distancirao od Dodikovog javno izrečenog sna o „Velikoj Srbiji“

No, vratimo se aktuelnim incidentima domaće radinosti. Upitan da li smatra da premijer Aleksandar Vučić deli gestove i stavove predsednika Tomislava Nikolića, Vuk Drašković, nekadašnji šef diplomatije Srbije i Crne Gore i lider Srpskog pokreta obnove, koji učestvuje u vladajućoj koaliciji u Srbiji, za RSE kaže:

„Ne znam. Nadam se da ne deli jer se graniči sa ne znam čime izjava predsednika Srbije da `bez Republike Srpske ne bi bilo ni Srbije`. Obrnuto bi moglo da bude tačno – da bez Srbije nema ničega izvan Srbije“.

Komentarišući Nikolićevo neograđivanje od Dodikovog sna o „Velikoj Srbiji“ Drašković kaže podseća da je Dodik, kada se u Bosni za te snove prosipala krv, tome bio velika opozicija, da je pre nekoliko godina javno podržavao hitno članstvo BiH u NATO alijansi.

„Sada govori sasvim suprotno i sigurno je da mu nalogodavac nije u Beogradu. Setimo se, kada je organizovao referendum o Danu Republike Srpske, podršku od Vučića dobio nije, a onda je otišao u Moskvu. Ni Moskva nije zvanično dala podršku, ali se on vratio okuražen. Ko ga je okuražio – ja to ne znam“, kaže Drašković i upozorava:

Neki snovi koji prevazilaze i gluposti Vojislava Šešelja o stvaranju Velike Srbije: Vuk Drašković
Neki snovi koji prevazilaze i gluposti Vojislava Šešelja o stvaranju Velike Srbije: Vuk Drašković

„Ono što znam i što bi morao i on da zna, što bi i Nikolić morao znati, jeste to da Republika Srpska kao demokratski entitet na jednoj polovini teritorije Bosne i Hercegovine, nije nastala 9. januara 1992. na Palama nego 21. novembra 1995. godine u Dejtonu. Uostalom, i sam je Dodik izjavljivao veoma često da ni on sam, da ga je pisao, ne bi Dejtonski sporazum napisao povoljnije za interese, eto, baš, srpskog naroda u Republici Srpskoj. A sastavni deo tog Dejtonskog sporazuma je i Ustav BIH, koji se mora poštovati, a koji je tim obeležavanjem Dana RS 9. januara prekršen, što je potvrdila i odluka Ustavnog suda BIH“, objašnjava Drašković i zaključuje:

„Mislim, uopšte, pretnja ponovnim formiranjem vojske Republike Srpske, neki snovi koji prevazilaze i gluposti Vojislava Šešelja o stvaranju Velike Srbije, nalogodavca nemaju u Beogradu, siguran sam ne u premijeru, iako ih ima dosta u Beogradu koji isto tako misle, od akademika do režisera, do vrhova crkve – onih koji su podržavali politiku Slobodana Miloševića“, kaže Drašković.

Milorad Dodik sve otvorenije govori o otcepljenju srpskog entiteta od BiH na toj politici dobija izbore, bez obzira što ulazi u konflikt sa Zapadom, ali ono što je zabrinjavajuće jeste to da deo vlasti u Srbiji pristaje da u sve to bude uvučen, ocenjuje politički analitičar Boško Jakšić i upozorava:

„Ono što je ozbiljan problem to je što Beograd postaje talac Dodikove politike“, zabrinuto konstatuje naš sagovornik, dodajući da ovo nije prvi put da Nikolić povlači poteze koji su u drastičnoj suprotnosti sa proklamovanom politikom srpskog premijera Vučića, uprkos tome što i jedan i drugi demantuju da postoji bilo kakva vrsta raskola.

"Međutim, ono što oni rade direktno potvrđuje da su to dva različita koncepta, koji su davno počeli, u vremenima kada je Nikolić u Beogradu ugostio predsednika Belorusije (Aleksandar Lukašenko posetio je Beograd 2014. godine) , a Vučić se nalazio u Berlinu“, navodi Jakšić i ističe:

„Ako predsednik Nikolić sedi na akademiji u Banjaluci i sluša kako Emir Kusturica Bakira Izetbegovića (člana Predsedništva BIH) naziva Luciferovim šegrtom i da žali što srpski narod nema atomsku bombu, a da posle toga predsednik Nikolić, pa i članovi Vlade koji su bili prisutni, ništa ne prokomentarišu, onda je to veliki problem za Beograd“, ocenjuje Jakšić i dodaje da političari koje na neki način obeležava Nikolić svesno ulaze u aranžmane za koje se zna da će izazvati negodovanje ne samo Sarajeva nego i Zapada.

Beograd postaje talac Dodikove politike: Boško Jakšić
Beograd postaje talac Dodikove politike: Boško Jakšić

Nalet novog nacionalizma, kaže on, evidentan je i u „preventivnim“ pretnjama srpskog šefa diplomatije Ivice Dačića Makedoniji i Crnoj Gori uoči očekivanog ponovnog glasanja ove godine za prijem Kosova u UNESCO.

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić je pre nedelju dana najavio recipročne mere prema Crnoj Gori i Makedoniji, pripremajući „odbranu“ pred očekivani novi pokušaj Prištine da uđe u UNESCO, čemu su podršku 2015. godine dali Podgorica i Skoplje. Kosovo tada nije preskočilo rampu za ulazak u ovu međunarodnu organizaciju, ali ove godine ponovo stiče pravo da se o tome glasa.

„Treba li da podsećam kolege u Skoplju koliko je Srbija u to uložila svih ovih godina, priznajući Makedoniju pod ustavnim imenom, rizikujući svoje odnose sa ‎Grčkom, iako se i u UN i u EU koristi ime BJRM (Bivša jugoslovenska republika Makedonija)”, kazao je Dačić.

A, kao da to sve nije bilo dovoljno, Srbija izdaje poternicu za kosovskim političkim prvakom Ramušem Haradinajem, posle čega je usledilo njegovo hapšenje u Francuskoj. To se dešava uprkos tome što Beograd vrlo dobro zna da Specijalni, međunarodni, sud za ratne zločine na Kosovu samo što nije počeo da radi.

„Očigledno je da posle jedne duže pauze Kosovo opet postaje okosnica srpske diplomatije i spoljne politike. A to je loša vest“, ocenjuje Boško Jakšić.

Kakve to poruke pojedini srpski funkcioneri emituju susedima i zašto?

Povodom poslednjih Dačićevih izjava upućenih ka Podgorici, Vuk Drašković kaže da je u jedno siguran:

„Ja sam ubeđen da nalogodavac njegovih zapanjujućih izjava koje daje u poslednje vreme nije u Beogradu.“

RSE: Nego?

Drašković: „U Moskvi. To je, recimo, njegova izjava o opasnoj ugroženosti Srba u Crnoj Gori, što je besmislica i neistina, i izjava da on, eto, hipotetički razmišlja i o mogućnosti formiranja nezavisne srpske države u Crnoj Gori. Dakle, razmišlja o mogućnosti da se Donbas preseli u Crnu Goru. To je strašno! Sigurno je da mu nalogodavac nije predsednik Vlade Srbije jer Vučić potpuno suprotno govori o odnosima Srbije i Crne Gore i odigrao je i značajnu ulogu u razotkrivanju planirane opasne zavere da se oružjem, silom, sruši vlast u Crnoj Gori i ubije crnogorski predsednik Milo Đukanović. Dačić radi suprotno svemu tome."

Šta god da je cilj novih povišenih tonova iz Srbije prema susedima – makar oni bili samo za jednokratnu predizbornu upotrebu ili za lobiranje protiv ulaska Kosova u međunarodne organizacije, rezultati su porazni i vide se golim okom, saglasni su naši sagovornici.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG