Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Presuda u Srbiji zbog ratovanja u Ukrajini, pa ponovo na front


Stevan Milošević, dobrovoljac u Luganjsku

“Ne bojim se zatvora u Srbiji”, poruka je koju iz Luganjske Narodne Republike šalje Stevan Milošević (32), rodom iz Kovina, grada u istočnom delu Vojvodine u Srbiji, koji je vrativši se na ponovo na ratište u Donbas prekršio uslovnu kaznu od pet godina zbog učestvovanja u ratu u Ukrajini.

On je jedan od 28 državljana Srbije koje je Viši sud u Beogradu osudio za učešće na stranim ratištima, prema Krivičnom zakoniku iz 2014.

Njegovo ime nalazi se i na spisku srpskih državljana koji su učestvovali na ukrajinskom ratištu na strani proruskih pobunjenika, koje je Generalno tužilaštvo te zemlje dostavilo Republici Srbiji, kao i u bazi podataka ukrajinskog sajta “Mirotvorec” u sklopu Centra za istraživanje zločina protiv nacionalne sugurnosti Ukrajine, gde je nazvan „plaćenikom“.

Stevan Milošević u Ukrajini
Stevan Milošević u Ukrajini

Radio Slobodna Evropa razgovarala je sa Stevanom Miloševićem, koji je, kršeći uslovnu kaznu i dalje u Ukrajini, gde se trenutno bori na strani proruskih snaga, u sastavu vojske takozvane Luganjske Narodne Republike.

Kako je tačno otišao u Donbas i ko mu je pomogao, Milošević ne otkriva, ali tvrdi da je otišao sam 2014. godine kako kaže „sa idejom patriotizma“, te da je preko Fejsbuka stupio u kontakt sa organizacijama u Donbasu koje su mu organizovale put za Rusiju.

"Kod nas je bio naš komandir grupe jedan momak iz Francuske, Nikola, preko njega smo dobili karte Beograd-Moskva, kod Moskve su nas sačekali Rusi koji su nas od aerodroma ispratili, zavisi sad kako koga, nekog u Donjeck nekog u Luganjsk. Kad sam došao tu upoznao sam dosta naših Srba koji su već bili ovde i koji su isto tako kao i ja krenuli iz tih nekih patriotskih pobuda", objašnjava Milošević.

Nedugo posle nagodbe sa srpskim tužilaštvom kada je osuđen na uslovnu kaznu od pet godina, Stevan Milošević vratio se u Donbas i prekršio uslovnu kaznu. Međutim, zbog toga može dobiti zatvorsku kaznu samo ako protiv njega bude pokrenut novi krivični postupak, objasnila je za Radio Slobodna Evropa Tatjana Sekulić, portparolka Višeg javnog tužilštva u Beogradu.

VIDEO: "Dobrovoljac u Donbasu: Ne bojim se zatvora u Srbiji​", možete preuzeti preko opcije Embed.

​"Ako je lice u međuvremenu tokom proveravanja od pet godina izvršilo neko novo delo, potrebno je da se pokrene postupak za to delo i isti dovede do osuđujeće presude ili sporazuma o priznanju krivičnog dela. Tek u toj fazi se može prethodna uslovna osuda opozvati i izreći jedinstvena kazna, gde će polazna tačka biti utvrđena kazna zatvora, u slučaju Miloševića u trajanju od jedne godine i šest meseci", stoji u odgovoru Višeg javnog tužilaštva.

Pokretanje novog krivičnog postupka je u nadležnosti Višeg javnog tužilaštva. "Tek kada se taj novi postupak završi i ako se utvrdi da je Milošević zaista ponovo ratovao u Ukrajini, postojeća uslovna kazna od pet godina biće mu preinačena u zatvorsku kaznu od godinu dana i šest meseci, ili pak u težu kaznu ukoliko sudija tako odluči“, objasnila je za RSE Bojana Stanković, portparolka Višeg suda u Beogradu.

Ukoliko se međutim u Srbiju vrati nakon isteka pet godina i ako se protiv njega ne pokrene novi krivični postupak, Milošević će proći nekažnjeno.

Po dolasku u Rusiju, nakon obuke i prvih borbi za Donjecki aerodrom, Milošević se po sopstvenim rečima, pridružuje policijskom bataljonu samoproglašene Republike Luganjsk, poznatom kao "Fantomi", odnosno „Prizrak“ brigada, gde se bori pod komandom Alekseja Mozgovoja, komadanta proruskih pobunjenika, ubijenog 2015. godine.

Upravo mu je Mozgovoj 2014. godine dodelio čin kapetana, zbog zasluga u ratu, a Igor Girkin Strelkov, nekadašnji komandant proruskih snaga u Donjecku odlikovao ga je medaljom za ratne zasluge za 2014. godinu. Milošević tvdi da je jedini Balkanac u jedinici u kojoj se sada bori ali da je poznavao srpske državljane koji su ratovali u Ukrajini. Gde se trenutno bori, ne želi da otkrije.

Stevan Milošević u Donbasu
Stevan Milošević u Donbasu

"Ne smem da vam kažem koje su tačne pozicije, ali to su linije razgraničenja Donjecke i Luganjske republike sa ostatkom ukrajinske države.", priča Milošević.

Međutim, Stevan Milošević je u istrazi, koju je Generalno tužilaštvo Ukrajine vodilo protiv šestorice državljana Srbije zbog učestvovanja u sukobima u istočnoj Ukrajini na strani proruskih snaga, označen kao pripadnik „Unité Continentale“, koju ukrajinsko tužilaštvo kvalifikuje kao ekstremno desničarsku organizaciju.

U dokumentu koji je Radiju Slobodna Evropa dostavilo Generalno tužilaštvo Ukrajine, navodi se da je ta institucija utvrdila da jeod jula 2014. godine u agresivna borbena dejstva protiv Ukrajine na području Donjecke i Luganjske oblasti, u sastavu nelegalnih oružanih formacija stvorenih od strane Ruske Federacije i njoj podređenih, uključeno 54 strana lica, članova organizacije ’Unité Continentale’: 6 državljana Srbije - Zoran Kljajić, Stevan Milošević, Stefan Ćelavi, Ivan Mačkić, Počuča Radomir, Živković Bratislav, državljana Španije, 21 državljanin Italije, 1 državljanin Moldavije, 1 državljanin SAD-a, 2 državljana Finske, 11 državljana Francuske, 2 državljana Češke, 1 državljanin Belorusije i 1 državljanin Letonije“.

"Da, to je bilo 2014. godine", odgovara Milošević za RSE.

"Mi kad smo došli to je bila ideja da se osnuje ta jedna internacionalna srpsko-francuska brigada koja će, eto, da otpočne svoju borbu protiv nasilja u Donbasu a završićemo je, ako bog da zdravlja, kod nas u Srbiji. Jedinica je prestala da postoji još krajem 2014. godine na ovim prostorima ovde. Razni ljudi su se tu javljali, bilo je tu dosta i kriminalaca na kraju, tako da se raspala ta priča i više nije funkcionisala uopšte", kaže on.

Saborac mu je, kako tvrdi, u „Unité Continentale“, bio i Radomir Počuča, koji je zbog učešća u ratu u Ukrajini uhapšen 2016. godine, kada se nagodio sa Višim javnim tužilaštvom na kaznu od godinu i po dana zatvora, uslovno na pet godina.

Radomir Počuča dolazi na suđenje u aprilu 2016.
Radomir Počuča dolazi na suđenje u aprilu 2016.

U dokumentu Generalnog tužilaštva Ukrajine dostavljenom RSE u maju 2018. godine stoji da je „Unité Continentale“ geopolitički ekstremno desničarski pokret, da je osnovan u leto 2014. u Beogradu i da iznosi kritike na račun Evropske unije i NATO.

U manifestu organizacije na njihovoj Facebook stranici stajalo je da je NATO „teroristički vojni savez“ a da je Francuska „rob američke imperije“. Stavovi ultradesničarske grupe bazirane su, navodi se u tekstu Vašington Posta, na ideologiji „kontinentalizma“ ruskog politikologa Aleksandra Dugina, koji ima izrazit animozitet prema Zapadu.

Plaćenik ili dobrovoljac?

Stevana Miloševića svrstavaju u plaćenike na ukrajinskom ratištu, a isti epitet nosi i na ukrajinskom sajtu „Mirotvorec“ koji pri Centru za istraživanje zločina protiv nacionalne sugurnosti Ukrajine ima svoju bazu podataka svih sumnjivih lica povezanih sa ilegalnim ratovanjem u Ukrajini.

Milošević negira da ja plaćenik, iako prima platu Luganjske Narodne Republike, a za novac koji dobija kaže da je to "simbolično, nešto u vidu humanitarne pomoći, oko 15.000 rubalja, ništa to nije, to je oko 20.000 dinara", što iznosi oko 170 evra (prim.aut.).

U Donbasu Milošević trenutno živi ilegalno, sa ženom Ruskinjom i sinom, ali tvrdi da bi uskoro trebalo da postane "državljanin Luganjske Narodne Republike". U Srbiju se, kako kaže, ipak želi vratiti, iako mu preti zatvor, jer je prekršio uslovnu kaznu.

Naime, prema podacima koje je Radiju Slobodna Evropa dostavilo Više javno tužilaštvo u Beogradu, Milošević je 2015. osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci, sa rokom proveravanja od pet godina (odnosno pet godina uslovno).

"Ja nemam ništa ni protiv koje vere ni naroda ali glupo, je jer smo mi Srbi u Srbiji osuđeni jer smo pomagali Rusima, a neki muslimani sa Kosova i iz Sandžaka, oni nisu osuđeni što su išli, na primer, na stranu ISIS-a da ratuju u Siriji i gde god je bila ta Islamska država, niko od njih nije osuđen ni za šta. Ako se ikad vratim u Srbiju, nadam se da će i kod nas stvari da se promene, da će naši političari da razmisle i stave prst na čelo, ko su nama pravi prijatelji a ko nisu i šta znači bratska pomoć a šta biti plaćenik. Ja bih svakog plaćenika osudio i za terorizam i za sve", tvrdi Milošević.

Izmenama Krivičnog zakonika Srbije iz 2014. za učešće državljana Srbije na stranim ratištima zaprećena je kazna zatvora u trajanju od šest meseci do pet godina. Međutim, ukoliko pojedinac učestvuje u oružanom sukobu u inostranstvu u sastavu grupe, zaprećena je kazna zatvora od jedne do osam godina. Za organizovanje učešća u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi zaprećena je kazna zatvora u trajanju od dve do deset godina.

Bratislav Živković na Krimu 2014. godine
Bratislav Živković na Krimu 2014. godine

Pored Stevana Miloševića i Radomira Počuče, srpskoj javnosti poznat je i slučaj Bratislava Živkovića, takođe pripadnika jedinice „Unité Continentale“, koji je uhapšen avgusta 2018. godine zbog sumnje da je organizovao učestvovanje u ratu u inostranstvu i protiv njega se trenutno vodi istražni postupak pred Višim javnim tužilaštvom u Kruševcu.

Da država Srbija sedi na dve stolice, te da su izmene Krivičnog zakona i predviđene kazne za učešće državljana Srbije na stranim ratištima puka formalnost, smatra Isidora Stakić, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Ona je za Radio Slobodna Evropa rekla da nagodbe sa učesnicima na stranim ratištima i uslovne kazne šalju poruku da uopšte po sredi nije teško krivično delo.

"Ne izmene krivičnog zakonika nemaju značaja ukoliko se doslovno ne primenjuju. Te blage kazne predstavljaju svojevrsno ohrabrenje počiniteljima i deo vladajuće ideologije koja nam šalje poruku da je boriti se na strani proruskih separatista sasvim legitimna stvar. To ne samo da znači da Srbija sedi na dve stolice već se ceo taj deo zakona koji se odnosi na to krivično delo može smatrati kao puka formalnost sobzirom da nema doslovne primene istog. Na stranu što niti stučna niti šira javnost nisu i ne mogu imati uvid u te nagodbe sa srpskim borcima u Donasu, što problemu daje dodatnu dubinu“, objasnila je Stakić.

Viši sud u Beogradu doneo je ukupno 28 osuđujućih presuda protiv državljana Srbije koji su učestvovali u ratu u Ukrajini, od kojih 26 pravosnažnih na osnovu priznanja krivice i nagodbe s Tužilaštvom. Protiv četiri učesnika izrečene su zatvorske kazne, dok je ostalima izrečena uslovna kazna, potvrđeno za Radio Slobodna Evropa u Višem sudu u Beogradu. Više javno tužilaštvo u Beogradu krivični postupak pokrenulo je protiv ukupno 45 lica zbog učešća na stranim ratištima, dok se postupak za organizovanje učešća u sukobima u inostranstvu vodi protiv dva lica.

  • 16x9 Image

    Gordana Ćosić

    Novinarstvom se bavi od 2008. u Produkcijskoj grupi "Mreža". Zatim prelazi na TV FOX. Bavi se uglavnom temama vezanim za korupciju, javnu politiku i finansije, kao i socijalnim temama. Dopisnik beogradskog biroa RSE postala je oktobra 2017. godine. 

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG