Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Od ukrajinskih ratišta do srpskog zatvora


Slučaj Bratislava Živkovića
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:26 0:00

Slučaj Bratislava Živkovića

"Naš motiv je čisto moralna podrška ruskom narodu na Krimu na njihovo pravo na referendumu i ništa više sem toga. Kroz vekove Rusi su nama pomagali, davali podršku, pa i sada na Kosovu i Metohiji, tako da eto mi smo došli i njima ovde da damo podršku", ovako je u martu 2014. u izjavi za Reuters govorio komandant Četničkog pokreta u Srbiji Bratislav Živković, na ukrajinskom poluostrvu Krim, koje je Rusija anektirala 2014. Tu izjavu dao je samo par dana pred održavanje spornog referenduma na Krimu, na kome se nakon upada ruske vojske, većinski rusko stanovništvo tog poluostrva izjasnilo za priključenje Ruskoj Federaciji.

"Ako dođe do neke borbe ili oružanog sukoba, biće veoma kratak, jer ovo je ipak rusko stanovništvo i rusko poluostrvo", izjavio je pred kamerama tada Živković.

Slučaj Bratislava Živkovića

Nakon Krima, iste 2014. godine, Živković je, prema sopstvenom priznanju u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE), sa još 15 dobrovoljaca iz Srbije otišao da se bori u Lugansku na istoku Ukrajine na strani proruskih, separatističkih snaga. Nosilac je, kako tvrdi, medalje ruskog Ministarstva odbrane za povratak Krima. Od Rusije do Luganska, dobrovoljci iz Srbije došli su sa običnim turističkim vizama, tvrdio je Živković.

Živković: Naknada za učešće u ratu
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:00:42 0:00

​Četiri godine nakon Krima i Luganska, zbog osnovane sumnje da je organizovao učestvovanje u ratu u inostranstvu Živković je uhapšen po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Kruševcu. Određen mu je pritvor u trajanju od 48 sati, a ukoliko po isteku tog roka protiv njega bude podignuta optužnica i bude osuđen, mogao bi se suočiti sa zatvorskom kaznom u trajanju od dve do deset godina.

Živković je obuhvaćen i istragom Generalnog tužilaštva Ukrajine zajedno sa još pet državljana Srbije, zbog izvođenja napada na ukrajinske snage u oblastima Donjeck i Luganjsk na strani proruskih separatista kao deo međunarodne ekstremne desničarske organizacije "Unité Continentale", o čemu je RSE izveštavao u junu 2018. godine.

Drugačiji aršin za plaćenike u Ukrajini i Siriji

Učešće u ratu u stranoj državi i organizovanje učešća u sukobima ili ratu u stranoj državi je od početka primene izmena Krivičnog zakonika Srbije iz 2014. godine kažnjivo delo, sa zaprećenim kaznama i do 10 godina zatvora.

Kako je potvrđeno za RSE u februaru 2018. Viši sud u Beogradu doneo je 28 osuđujućih presuda protiv državljana Srbije koji su učestvovali u ratu u Ukrajini, od kojih je 26 pravosnažnih na osnovu priznanja krivice i nagodbe s Tužilaštvom. Protiv četiri učesnika izrečene su zatvorske kazne, dok je ostalima izrečena uslovna kazna.

Prema mišljenju istraživačice Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Isidore Stakić, još je rano za procenu kakav će biti ishod hapšenja Bratislava Živkovića, ali, kako kaže, prethodno iskustvo govori da državni organi Srbije različito tretiraju povratnike iz Ukrajine i Sirije.

"Ogromna većina povratnika iz Ukrajine nagodila sa tužilaštvom, oni nisu osuđeni na zatvorske kazne, nego su dobili samo uslovne kazne i ostali na slobodi. Javnosti nisu poznati uslovi tih nagodbi. Mi ne znamo kako su se oni nagodili s obzirom na to da se radi o teškom krivičnom delu za koje je zaprećena kazna do deset godina zatvora", kaže Stakić.

Stakić navodi da nije problem samo u nagodbama, već i u činjenici da su povratnici iz Ukrajine osuđeni za učešće u oružanom sukobu na teritoriji strane države, dok su povratnici iz Sirije optuženi za krivično delo u vezi sa terorizmom, što je teže krivično delo.

U aprilu 2018. doneta je i prva presuda sedmorici državljana Srbije za učešće u ratu u Siriji. Prvostepenom presudom u prvom takvom procesu okončanom pred pravosudnim organom Republike Srbije, sva sedmorica optuženih su osuđena, pod optužbom za terorizam, a ne po članovima Krivičnog zakonika kojim se sankcioniše učešće u ratu u stranoj državi.

"Osnovni problem je u tome što se u Srbiji desni ekstremizam, ekstremni nacionalizam ne prepoznaju kao stvarna pretnja jer su oni 'normalizovani' još od devedesetih godina. Rezultat te normalizacije je da većinska javnost borce u Ukrajini doživljava kao patriote, dok se muslimani, Bošnjaci koji odlaze u Siriju, doživljavaju kao teroristi", objašnjava Stakić.

Ona navodi da je jedina razlika između boraca iz Sirije i Ukrajine u tome što se prvi terete da su članovi organizacija koje su međunarodno prepoznate kao terorističke, kao što je ISIS, što nije slučaj u Ukrajini.

"Međutim, ne vidim to kao relevantnu razliku zato što samo članstvo u organizacijama nije označeno kao krivično delo u Krivičnom zakoniku, već druga dela vezana za terorizam", kaže Stakić.

U Nacionalnoj strategiji za sprečavanje i borbu protiv terorizma za period od 2017-2021. koju je 2017. godine donela Vlada Srbije ne spominje se desni ekstremizam i plaćenici u Ukrajini, iako je to zahtevalo više nevladinih organizacija, navodi se u istraživanju o ekstremizmu u Srbiji, čiji su autori istraživači Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Isidora Stakić i Predrag Petrović.

Pozdravi sa ratišta u Ukrajini

Da su ne samo državljani Srbije, već i drugih država Zapadnog Balkana ratovali u Ukrajini potvrdio je u intervjuu za RSE u novembru 2017. Aleksandar Kravčenko, predsednik ruske organizacije Kosovski front koju su ukrajinske vlasti označile kao organizatora odlaska ljudi sa Balkana na ratište u Ukrajini.

Kravčenko je tada izjavio da je u Ukrajini bilo "nekoliko desetina srpskih dobrovoljaca, državljana Srbije, državljana Crne Gore, državljana Bosne i Hercegovine, iz drugih evropskih zemalja, to su ljudi koji su došli i prijavili se u vojsku Novorusije".

'Pozdrave' sa ratišta u Ukrajini, osim Živkovića, slali su i Dejan Berić, koji se na društvenim mrežama predstavljao kao snajperista "Narodne Republike Donjeck", i Radomir Počuča, nekadašnji portparol Protivterorističke jedinice MUP-a Srbije, koji se za krivično delo – učešće u ratu u Ukrajini – nagodio sa Tužilaštvom i tako izbegao zatvorsku kaznu.

Srpski plaćenici u Ukrajini: 'Pozdrav premijeru u Beogradu'
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:04:56 0:00

  • 16x9 Image

    Mila Đurđević

    Novinarsku karijeru počinje 2008. godine na TV B92, kao TV novinarka i reporterka u informativnoj redakciji. Deo tima Radija Slobodna Evropa postaje u oktobru 2017. godine, gde radi u okviru digitalnog servisa za Balkan.

  • 16x9 Image

    Sonja Gočanin

    Novinarstvom počinje da se bavi na drugoj godini studija Fakulteta političkih nauka. Radila je na sajtu B92, antikorupcijskom portalu Pištaljka i TV emisiji Potrošački savetnik. Jedna je od osnivača portala Radnik.rs. Radi u digitalnom sektoru RSE od oktobra 2017. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG