Dnevnik za Radio Slobodna Evropa vodio Jovan Ćirilov, umjetnički direktor i jedan od selektora Bitefa.
Subota, 8. septembar 2010
Već je četvrti dan 44 Bitefa. Dobro je počelo. Prvi put smo sami odlučili ko će otvoriti Bitef. Do sada smo se uvek konsultovali sa političarima o izboru ličnosti, Ovoga puta nam je poručio gradonačelnik Dragan Đilas: « Bitef pripada umetnici, pa sami odlučite ko će ga otvoriti ». Odluka je pala, i to logična. Belgijanac Jan Lauers na početku predstave ima svoju uvodnu reč, pa smo mu predložili da i on otvori 44 Bitef, na kraju svog uobičajenog spiča.
Tražio je da i ja budem na sceni, a ja sam predložio da nam se pridruži i Anja Suša, s kojom već peti put zajednički selektujemo predstave. Nekim slučajem Izabelinu sobu smo oboje videli, mada u raznim vremenima i u raznim gradovima. Nas je predstavio kao »krivce» za Bitef, sa puno poštovanja prema njemu na koji je najzad stigao.
Druga njegova predstava na Bitefu je Kuća jelena koju smo sinoć videli. Ona je treći deo trilogije, posvećene sadašnjosti. Predstava se neposredno ne bavi kosovskim događajima, iako je napravljena posle pogibije belgijskog fotoreportera na Kosova. Posvećena je tim povodom temi smrti, možda najtežoj u umetnosti. Uspeli su da savladaju temu.
U napuštenom prostoru nekadašnjeg restorana Grčka kraljica Mađari su prikazali priču o Frankenštajnu kao moralnu priču, a ne kao negativnu bajku o stvaranju fizičke nakaze.
Najviše sam se plašio da li su Tužni tropi pravi izbor za Bitef. Međutim, naročito koreografi, igrači i baletski kritičari u ovoj predstavi inspirisanoj istoimenim delom antropologa Kloda Levi-Stosa pokazala je da je mogućno igrati antropologiju.
Nedelja, 19. septembar
Čehovljev Ujka Vanja iz Diseldorfa spada u one apsolutne predstave bez mane i straha. Ne zna se šta je bolje da li koncept, glumci, dekor ili kostimi. Na sceni nema nameštaja već samo jedan samovar. Glumci sve vreme ostaju na pozornici oslonjeni na zid i čekaju svoju scenu. Igra se svaki trenutak teksta, duboko i originalno, sa osećanjem za neku novu psihologiju. Čini mi se da ova predstava rešava pitanje mere humornog i poetskog u predstavama Čehova. Publika se umereno smeje, ali prati duboko emotivni tok drame. Posebno je zanimljivo da je u prvi plan isplivala tema ljubavi između neobičnih ličnosti čehovljevog sveta. Posle ljubavnih scena još jarkiji se ocrtavaju nošenje čehovljevih junaka sa materijalnim nedaćama. Neko je dobro rekao da je Čehov, pored sve svoje poezije, tako postavio svoje likove da nam je uvek jasno koliko ko ima novca u svom džepu. Predstava je remek-delo koje je impresioniralo celokupnu publiku. Doživela je kao testamentarno delo pokojnog Jirgena Goša.
Jugoslovensko dramsko pozorište
Čitam na sajtu dnevnik svog kolege iz Hrvatske Darka Stazića. Piše kako njihova predstava Biljane Srbljanović Barbelo, posle Sterijinog pozorja, gostuje u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Pita se što se ne menja to ime. Da li je u pitanju tradicija, lijenost ili prkos? Po meni je ponajpre tradicija. Pod tim imenom JDP je doživelo svoje najveće uspehe, ovde i u inostranstvu. Ako nema Jugoslavije ima Južnih Slovena. Kako to da ima Vizantijskog instituta, iako nema Vizantije. Da li bi svi Jugoslavi trebalo da promene ime u Srbislavi. To je obeležje ustanove koja je u toj bivšoj zemlji stvorena. A semantički jednom dato ime je više od onoga što je tog trenutka značilo kada je davano. Uostalom nema razloga da se gadimo tog naziva, Mnogo toga dobrog je stvoreno u kulturi i umetnosti te države koje više nema. Zašto ostaju imena fudbalskih klubova koji su daleko više vezani za komunističku amblematiku, pa ih niko ne osporava, jer su za njih vezani svetski uspesi tih klubova.
Ponedeljak, 20 septembar
Odlazim na predstavu Izabelina soba u Novi Sad. Ovo je već drugu put da gostujemo u srpskoj Atini poznatoj po odličnoj publici. Izabelina soba je i tu primljena kao događaj. Zadovoljan sam što nismo izneverili novosadsku publiku, a posebno ne premijera Vojvodine Bojana Pajtića, koji jer pokazao razumevanje za moj predlog da redovno gostujemo u glavnom gradu pokrajine Vojvodine. Izabrao sam predstavu koja je jedna od najboljih i najspektakularnijih na ovogodišnjem Bitefu.
U Beogradu se na sceni Bitef teatra u zvaničnoj konkurenciji igra monospektakl Dalije Aćin Da li bi hteo da imaš mamu kao ja. Dalija je zvučno snimala svoju desetogodišnju kćer Marisu, njene komentare i doživljaj sveta, a uporedo teče Dalijin i ples kao njen profesionalni život. Na ekranu opet teče svakodnevica majke i kćeri, kao treći rukavac jedne životne ispovesti.
Utorak, 21 septembar
A repertoaru Bitefa je Teorema, predstava poljskog reditelja mlađe generacija Gžegoža Jažine. Pazolini je najpre napisao novelu, zatim snimio film. Jažina je rekreirao jednu suptilnu predstavu sa svim dekadentnih pojedinostima. Mladić unosi nemir i uzburka strasti jedne obične građanske porodice. Teorema je po Pazoloniju očigledno istina koju Pazolini smatra teoremom, znači fundamentalnim zakonom - ljudima vladaju strasti jače od svih građanskih okova.
Sreda , 22 septembar
Pre podne promocija studije Bitef – pozorište, festival, život moskovske teatrološkinje Natalije Vagapove. Natalija Mihajlovna je inostrani posetilac sa najdužim stažom na Bitefu. Ona ga prati gotovo četiri decenije. U dizajnu Slobodana i Savete Mašić izdata je ova prva studija o Bitefu, neka vrsta njegove istorije, ilustrovana sa oko 900 ilustracija, praktično svih predstava tokom ovih četiri decenija, i to elite svetskog pozorišta. Institut teorije umetnosti u Moskvi izdaće rusku verziju ove dragocene studije.
Sa 44. BITEF-a, 15. septembar 2010
Spomenik G2, rekonstrukcija predstava slovenačkog reditelja Dušana Jovanovića iz 1972. godine. Tekst Bojana Štiha pretvoren je u povod koreodrame u kojoj je Jožica Avbelj igrala glavnu ulogu pokretom i govorom. Zatim je Janez Janša smislio da sa Dušanom Jovanovićem i sa još jednom igračicom Leom Rebom rekonstruiše predstavu iz 1972. Rezultat je zaista bio uzbudljiv. To je predstava o predstavi, umetnost o umetnosti, o procesu osvajanja umetničkog rezultata, uz mnogo sumnji u doba buđenja moralizma i nove avangarde 70-ih godina posle one istorijske na razmeđi XIX i XX stoleća.
Četvrtak, 23 septembar
Tačno u podne u Sava centru počeo je simpozijum na temu Čehov na sceni u XXI veku. Kako je moja ideja, prvi put sam imao neku malu tremu kako će uspeti. Kako su na skupu uzeli učešće neki najveći poznavaoci Čehova iz Evrope, a pre svega ruski naučnici i nekoliko svetskih reditelja, on se pretvorio u jedan od najznačajnijih događaja na 44. Bitefu Gotovo svi koji su videli Ujka Vanju pokojnog Jirgena Goša nisu krili svoje mišljenje da je reč o možda najznačajnijoj predstava po Čehovljevim komadima na početku XXI veka.
Predstava Euripidovih Bahantkinja u Narodnom pozorištu u Beogradu. Švedski reditelj Stafan Valdemar Holm, dugogodišnji intendant Kraljevskog dramskog teatra u Stokholmu, naslednik Ingmara Bergmana na tom mestu, sa beogradskim glumcima je napravio predstavu čiji stil se u Beogradu smatra kao stil savremenog nemačkog teatra, dakle precizna analiza teksta na nov način, svež pristup tekstu, odlična gluma i jednostavna scenografija. Srafan je izjavio da ovu neobičnu netipičnu tragediju shvati da ona teče tokom dve trećine svog trajanja kao farsa, komedija ljudske zanesenosti dionizijskim strastima, a da se na kraju desi krvava tragedija. On je smelo izjavio da po njemu antička tragedija, pogotovu ova, sme da bude zabavna. I ona to jeste. Zaista mi je drago da smo mogli da uvrstimo ovu predstavu u selekciju našeg festivala novih tendencija. A to znači da je naše najstarije pozorište dovoljno moderno da to zaslužuje, kao što je moderno po starosti treće evropsko dramsko pozorište Kungliga dramatiska teatern u Stokholmu, osnovano 1788. godine od onih koji i danas traju, posle moskovskog Malog teatra..
Sa otvaranja 44. BITEFa, septembar 2010
Stafan je od ove sezone osnovan intendant Diseldorfskog šaušpilhausa. Tamo je prihvaćen kao neko ko čovek ko je sa uspehom vodio Dramaten. Pitam ga šta će uraditi na svojoj novoj dužnosti. Reče da će diseldorfsko pozorište pokušati da stavi u širi evropski kontekst sa piscima i rediteljima. Zaista možemo da se ponosimo da taj tako s razlogom cenjeni Stafan ceni i voli naše Narodno pozorište koje je pozvao na gostovanje u Dramatenu ranijih godina, između ostalog Jagoša Markovića da režira jednu od jednočinki u predstavu o njihovoj kraljici Kristini.
Petak, 24. septembar
Rusi su prikazali na Bitefu svoje Tri sestre u režiji Pogrebnička. Oni su pozvani da sa Nemcima na Bitefu obeleže 150 godina od rođenja jednog od najvećih i najtajanstvenijih pisaca sveta Antona Pavloviča Čehova. Jurij Pogrebničko je trebalo već davno da bude na Bitefu kao novotalasni ruski reditelj. Njegovo pozorište se zove Teatar okolo doma Stanislavskog t.j.. pored njegovog doma (okolo znači na rukom pored, pokraj). Čehov nije više u stogom duhu ovog praktičara i teoretičara teatra, pogotovo ne njegove dogmatizovane varijante u doba staljinskog socijalističkog realizma, već sa nekom novom svežinom. Dovoljno je reći da što smo na sceni videli tri mlade i tri stare sestre.
Tako se 44 Bitef približio kraju. Anja Suša i ja već uveliko radimo na izboru predstava za 45 Bitef 2011 godine.
Subota, 8. septembar 2010
Već je četvrti dan 44 Bitefa. Dobro je počelo. Prvi put smo sami odlučili ko će otvoriti Bitef. Do sada smo se uvek konsultovali sa političarima o izboru ličnosti, Ovoga puta nam je poručio gradonačelnik Dragan Đilas: « Bitef pripada umetnici, pa sami odlučite ko će ga otvoriti ». Odluka je pala, i to logična. Belgijanac Jan Lauers na početku predstave ima svoju uvodnu reč, pa smo mu predložili da i on otvori 44 Bitef, na kraju svog uobičajenog spiča.
Tražio je da i ja budem na sceni, a ja sam predložio da nam se pridruži i Anja Suša, s kojom već peti put zajednički selektujemo predstave. Nekim slučajem Izabelinu sobu smo oboje videli, mada u raznim vremenima i u raznim gradovima. Nas je predstavio kao »krivce» za Bitef, sa puno poštovanja prema njemu na koji je najzad stigao.
Druga njegova predstava na Bitefu je Kuća jelena koju smo sinoć videli. Ona je treći deo trilogije, posvećene sadašnjosti. Predstava se neposredno ne bavi kosovskim događajima, iako je napravljena posle pogibije belgijskog fotoreportera na Kosova. Posvećena je tim povodom temi smrti, možda najtežoj u umetnosti. Uspeli su da savladaju temu.
U napuštenom prostoru nekadašnjeg restorana Grčka kraljica Mađari su prikazali priču o Frankenštajnu kao moralnu priču, a ne kao negativnu bajku o stvaranju fizičke nakaze.
Najviše sam se plašio da li su Tužni tropi pravi izbor za Bitef. Međutim, naročito koreografi, igrači i baletski kritičari u ovoj predstavi inspirisanoj istoimenim delom antropologa Kloda Levi-Stosa pokazala je da je mogućno igrati antropologiju.
Mnogo toga dobrog je stvoreno u kulturi i umetnosti te države koje više nema. Zašto ostaju imena fudbalskih klubova koji su daleko više vezani za komunističku amblematiku, pa ih niko ne osporava, jer su za njih vezani svetski uspesi tih klubova.
Nedelja, 19. septembar
Čehovljev Ujka Vanja iz Diseldorfa spada u one apsolutne predstave bez mane i straha. Ne zna se šta je bolje da li koncept, glumci, dekor ili kostimi. Na sceni nema nameštaja već samo jedan samovar. Glumci sve vreme ostaju na pozornici oslonjeni na zid i čekaju svoju scenu. Igra se svaki trenutak teksta, duboko i originalno, sa osećanjem za neku novu psihologiju. Čini mi se da ova predstava rešava pitanje mere humornog i poetskog u predstavama Čehova. Publika se umereno smeje, ali prati duboko emotivni tok drame. Posebno je zanimljivo da je u prvi plan isplivala tema ljubavi između neobičnih ličnosti čehovljevog sveta. Posle ljubavnih scena još jarkiji se ocrtavaju nošenje čehovljevih junaka sa materijalnim nedaćama. Neko je dobro rekao da je Čehov, pored sve svoje poezije, tako postavio svoje likove da nam je uvek jasno koliko ko ima novca u svom džepu. Predstava je remek-delo koje je impresioniralo celokupnu publiku. Doživela je kao testamentarno delo pokojnog Jirgena Goša.
Čitam na sajtu dnevnik svog kolege iz Hrvatske Darka Stazića. Piše kako njihova predstava Biljane Srbljanović Barbelo, posle Sterijinog pozorja, gostuje u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Pita se što se ne menja to ime. Da li je u pitanju tradicija, lijenost ili prkos? Po meni je ponajpre tradicija. Pod tim imenom JDP je doživelo svoje najveće uspehe, ovde i u inostranstvu. Ako nema Jugoslavije ima Južnih Slovena. Kako to da ima Vizantijskog instituta, iako nema Vizantije. Da li bi svi Jugoslavi trebalo da promene ime u Srbislavi. To je obeležje ustanove koja je u toj bivšoj zemlji stvorena. A semantički jednom dato ime je više od onoga što je tog trenutka značilo kada je davano. Uostalom nema razloga da se gadimo tog naziva, Mnogo toga dobrog je stvoreno u kulturi i umetnosti te države koje više nema. Zašto ostaju imena fudbalskih klubova koji su daleko više vezani za komunističku amblematiku, pa ih niko ne osporava, jer su za njih vezani svetski uspesi tih klubova.
Ponedeljak, 20 septembar
Odlazim na predstavu Izabelina soba u Novi Sad. Ovo je već drugu put da gostujemo u srpskoj Atini poznatoj po odličnoj publici. Izabelina soba je i tu primljena kao događaj. Zadovoljan sam što nismo izneverili novosadsku publiku, a posebno ne premijera Vojvodine Bojana Pajtića, koji jer pokazao razumevanje za moj predlog da redovno gostujemo u glavnom gradu pokrajine Vojvodine. Izabrao sam predstavu koja je jedna od najboljih i najspektakularnijih na ovogodišnjem Bitefu.
U Beogradu se na sceni Bitef teatra u zvaničnoj konkurenciji igra monospektakl Dalije Aćin Da li bi hteo da imaš mamu kao ja. Dalija je zvučno snimala svoju desetogodišnju kćer Marisu, njene komentare i doživljaj sveta, a uporedo teče Dalijin i ples kao njen profesionalni život. Na ekranu opet teče svakodnevica majke i kćeri, kao treći rukavac jedne životne ispovesti.
Utorak, 21 septembar
A repertoaru Bitefa je Teorema, predstava poljskog reditelja mlađe generacija Gžegoža Jažine. Pazolini je najpre napisao novelu, zatim snimio film. Jažina je rekreirao jednu suptilnu predstavu sa svim dekadentnih pojedinostima. Mladić unosi nemir i uzburka strasti jedne obične građanske porodice. Teorema je po Pazoloniju očigledno istina koju Pazolini smatra teoremom, znači fundamentalnim zakonom - ljudima vladaju strasti jače od svih građanskih okova.
Sreda , 22 septembar
Pre podne promocija studije Bitef – pozorište, festival, život moskovske teatrološkinje Natalije Vagapove. Natalija Mihajlovna je inostrani posetilac sa najdužim stažom na Bitefu. Ona ga prati gotovo četiri decenije. U dizajnu Slobodana i Savete Mašić izdata je ova prva studija o Bitefu, neka vrsta njegove istorije, ilustrovana sa oko 900 ilustracija, praktično svih predstava tokom ovih četiri decenija, i to elite svetskog pozorišta. Institut teorije umetnosti u Moskvi izdaće rusku verziju ove dragocene studije.
Spomenik G2, rekonstrukcija predstava slovenačkog reditelja Dušana Jovanovića iz 1972. godine. Tekst Bojana Štiha pretvoren je u povod koreodrame u kojoj je Jožica Avbelj igrala glavnu ulogu pokretom i govorom. Zatim je Janez Janša smislio da sa Dušanom Jovanovićem i sa još jednom igračicom Leom Rebom rekonstruiše predstavu iz 1972. Rezultat je zaista bio uzbudljiv. To je predstava o predstavi, umetnost o umetnosti, o procesu osvajanja umetničkog rezultata, uz mnogo sumnji u doba buđenja moralizma i nove avangarde 70-ih godina posle one istorijske na razmeđi XIX i XX stoleća.
Četvrtak, 23 septembar
Tačno u podne u Sava centru počeo je simpozijum na temu Čehov na sceni u XXI veku. Kako je moja ideja, prvi put sam imao neku malu tremu kako će uspeti. Kako su na skupu uzeli učešće neki najveći poznavaoci Čehova iz Evrope, a pre svega ruski naučnici i nekoliko svetskih reditelja, on se pretvorio u jedan od najznačajnijih događaja na 44. Bitefu Gotovo svi koji su videli Ujka Vanju pokojnog Jirgena Goša nisu krili svoje mišljenje da je reč o možda najznačajnijoj predstava po Čehovljevim komadima na početku XXI veka.
Predstava Euripidovih Bahantkinja u Narodnom pozorištu u Beogradu. Švedski reditelj Stafan Valdemar Holm, dugogodišnji intendant Kraljevskog dramskog teatra u Stokholmu, naslednik Ingmara Bergmana na tom mestu, sa beogradskim glumcima je napravio predstavu čiji stil se u Beogradu smatra kao stil savremenog nemačkog teatra, dakle precizna analiza teksta na nov način, svež pristup tekstu, odlična gluma i jednostavna scenografija. Srafan je izjavio da ovu neobičnu netipičnu tragediju shvati da ona teče tokom dve trećine svog trajanja kao farsa, komedija ljudske zanesenosti dionizijskim strastima, a da se na kraju desi krvava tragedija. On je smelo izjavio da po njemu antička tragedija, pogotovu ova, sme da bude zabavna. I ona to jeste. Zaista mi je drago da smo mogli da uvrstimo ovu predstavu u selekciju našeg festivala novih tendencija. A to znači da je naše najstarije pozorište dovoljno moderno da to zaslužuje, kao što je moderno po starosti treće evropsko dramsko pozorište Kungliga dramatiska teatern u Stokholmu, osnovano 1788. godine od onih koji i danas traju, posle moskovskog Malog teatra..
Stafan je od ove sezone osnovan intendant Diseldorfskog šaušpilhausa. Tamo je prihvaćen kao neko ko čovek ko je sa uspehom vodio Dramaten. Pitam ga šta će uraditi na svojoj novoj dužnosti. Reče da će diseldorfsko pozorište pokušati da stavi u širi evropski kontekst sa piscima i rediteljima. Zaista možemo da se ponosimo da taj tako s razlogom cenjeni Stafan ceni i voli naše Narodno pozorište koje je pozvao na gostovanje u Dramatenu ranijih godina, između ostalog Jagoša Markovića da režira jednu od jednočinki u predstavu o njihovoj kraljici Kristini.
Petak, 24. septembar
Rusi su prikazali na Bitefu svoje Tri sestre u režiji Pogrebnička. Oni su pozvani da sa Nemcima na Bitefu obeleže 150 godina od rođenja jednog od najvećih i najtajanstvenijih pisaca sveta Antona Pavloviča Čehova. Jurij Pogrebničko je trebalo već davno da bude na Bitefu kao novotalasni ruski reditelj. Njegovo pozorište se zove Teatar okolo doma Stanislavskog t.j.. pored njegovog doma (okolo znači na rukom pored, pokraj). Čehov nije više u stogom duhu ovog praktičara i teoretičara teatra, pogotovo ne njegove dogmatizovane varijante u doba staljinskog socijalističkog realizma, već sa nekom novom svežinom. Dovoljno je reći da što smo na sceni videli tri mlade i tri stare sestre.
Tako se 44 Bitef približio kraju. Anja Suša i ja već uveliko radimo na izboru predstava za 45 Bitef 2011 godine.
