Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Dinkić se zalaže za odmrzavanje plata u javnom sektoru


Ilustrativna fotografija: Vesna Anđić
U danima ekonomske krize Srbija se, kao i većina ostalih zemalja, bori da pronađe način da prevaziđe probleme, a kao najnovija pojavila se ideja da se odmrznu plate u javnom sektoru. Međutim, tu opciju ekonomisti ne vide kao dobru, podsećajući da se srpska vlada u dogovoru sa Međunarodnim monetarnim fondom obavezala da do kraja godine neće rasti penzije i plate.

Ukoliko se nastavi „stezanje kaiša” Srbija može da uništiti sve rezultate koji su do sada ostvareni i ponovo će ući u recesiju, suština je tvrdnje koju u poslednje vreme zastupa Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i potpredsednik Vlade Srbije.

"Zato se zalažem za odmrzavanje plata u javnom sektoru u što kraćem roku kako bi se oživela potrošnja",
rekao je Dinkić priznajući da se u osmišljavanju novih mera vodio teorijom Amerikanca Pola Krugmana, profesora Prinstona i dobitnika nobelove nagrade ze ekonomiju, da se povećanom potrošnjom može ubrzati privredni rast.
Mislim da je prilično neopravdano da se država zadužuje da bi finansirala tekuće plate i penzije.

Ekonomista Milojko Arsić, član ekonomskog saveta premijera Srbije, rekao je za RSE da je ovakva ideja sporna, jer povećanje tražnje u maloj privredi kao što je srpska nema toliki značaj na privrednu aktivnost, kao što je to slučaj u Americi, Nemačkoj ili na primer Japanu:

"Drugi problem kod povećanja plata i penzija u slučaju Srbije je što bi to značilo da bi država morala dodatno da se zaduži. Mislim da je prilično neopravdano da se država zadužuje da bi finansirala tekuće plate i penzije,"
kaže Arsić.
Mlađan Dinkić

Dinkićeve ideje došle su pred takozvanu Petu reviziju aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom, čija delegacija 18. avgusta dolazi u Beograd, i čiji predstavnik u Srbiji se već oštro usprotivio ministrovom predlogu. Ekonomski stručnjak Miša Brkić kaže za RSE da je predloženi koncept teško izvodljiv, pogotovu pod budnom kontrolom MMF-a.

"Jedino pravo rešenje je povećanje plata na osnovu ostvarenih rezultata. Dakle, Srbija bi morala da pokaže da ima veću efikasnost u državnoj administraciji i proizvodnim delatnostima. To je jedini zdrav način jer sve ovo drugo, pa i to što predlaže ministar Dinkić, je neka vrsta dovijanja da se doskoči recesiji i krizi,"
smatra Brkić.

"Dolivanje" na inflaciju

Dinkićeva ideja, procenjuje Arsić, sama po sebi ipak ne znači sukob Srbije sa MMF-om.

"Ako bi samo zahtevali, ne bi bilo problema. Ali bi ušli u sukob ako bi bez zaglasnosti sa MMF-om to uradili. Ja mislim da oni to neće prihvatiti, ali videćemo,"
kaže Arsić.

Ekonomista Milan Kovačević rešenje kojim bi se većim platama izbegla recesija ne vidi kao izvodljivo.

"Ministar se poziva na neke autore iz drugih zemalja gde je inflacija konstantno nekoliko puta manja nego kod nas. Mi sada imamo inflaciju reda veličine šest odsto, i svako „dolivanje“ na tu inflaciju odvelo bi nas u hiperinflaciju. Treba voditi računa o tome da je nama i sada skoro dvostruko veći uvoz, što znači da bi ga više pojačavali nego što bi podsticali domaću proizvodnju,"
kaže on.

Kovačević skreće pažnju na još jednu stvar.

"Kada neki političar daje bilo koju izjavu, on u velikoj meri uvek vodi računa o tome kako će se to dopasti biračima. Mi smo prošli poluvreme do sledećih izbora, i sa te strane ja se inače bojim kako će se odvijati naša ekonomska politika. Ona će neminovno sve više kliziti u populizam,"
ocenjuje Kovačević.
Miša Brkić

Brkić veruje da inicijativa ministra Mlađana Dinkića predstavlja neku vrstu priloga u raspravi o izlasku iz krize, ali i podseća da Srbija još nema dugoročnu ekonomsku strategiju:

"Podsetiću vas da je ovo deseta godina tranzicije, a da mi jos govorimo o nedovršenim strateškim reformama u ekonomiji. Dakle, Srbiju tek čekaju te reforme i taj novi model u postkriznom periodu,"
navodi Brkić.

Arsić podseća da kada je u pitanju recesija u svetu preovlađuju ad hoc mere, ali i da je u Srbiji u toku izrada programa razvoja privrede Srbije u narednih desetak godina koja će na raspravi biti za nekoliko meseci.

"U osnovi, ciljevi su slični kao i u drugim zemljama u regionu. To je da se promeni model rasta koji je voden domaćom potrošnjom, ka modelu koji je vođen izvoznom tražnjom. Da se povećaju domaća štednja i proizvodnja takozvanih dobara za izvoz,"
kaže Arsić.

Najveća bonitetna kuća na svetu "Dan i Bredstrit" u julskom izveštaju zadržala je za Srbiju rejting od 4D, što je svrstava u grupu zemalja sa umerenim rizikom poslovanja. Kako je navedeno, poslovni rizik u Srbiji i dalje je povećan i posledica je smanjene kreditne sposobnosti, povećanog broja bankrotstava kompanija i slabe ekonomske perspektive.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000.

XS
SM
MD
LG