Dostupni linkovi

Dijalog Kosova i Srbije i pravda za žrtve seksualnog nasilja


Dijalogu nedostaje glas pravde za žrtve seksualnog nasilja. To pitanje bi trebalo da bude deo konačnog sporazuma Kosova i Srbije, kaže za RSE Vasfija Krasnići-Gudmen (Vasfije Krasniqi Goodman)

Za Vasfiju Krasnići-Gudmen (Krasniqi-Goodman) neshvatljivo je to što delegacija Vlade Kosova u dijalogu sa Srbijom još uvek nije pokrenula pitanje silovanih žena na Kosovu od strane srpskih snaga.

Krasnići-Gudmen je prva žena koja je javno progovorila o tome da je bila žrtva seksualnog nasilja u ratu na Kosovu 1999. godine.

Krasniqi-Goodman: Gde ste vi bili kad smo silovane?
Krasniqi-Goodman: Gde ste vi bili kad smo silovane?

Ona u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) napominje da dijalogu nedostaje glas pravde za žrtve seksualnog nasilja, te da Kosovo ne sme da dozvoliti da se o tome ćuti.

„Svedoci smo da se u Briselu sada razgovara o nestalim osobama. Bilo je potrebno više od 20 godina da bi se razgovaralo na temu nestalih, što znači da ćemo verovatno morati još mnogo godina da čekamo da se otvori tema silovanih žena“, rekla je Krasnići-Gudmen.

Ona smatra da bi upravo to pitanje trebalo da bude deo konačnog sporazuma Kosova i Srbije.

Dodaje i da se, osim diskusije o silovanim ženama, treba zahtevati izvođenje počinioca tih dela pred lice pravde.

„Počinioci ovih zločina treba da budu krivično gonjeni ili da budu isporučeni kosovskom pravosuđu, ili čak da se procesuiraju kroz pravni postupak pod nadzorom međunarodnih organizacija jer se zna da ih Srbija neće isporučiti pravosuđu na Kosovu. Srbija je odgovorna za sistematska silovanja i treba da odgovara kao država i da odgovori nadoknađivanjem nanete štete.“


A kako bi se to postiglo, Kosovo u ceo proces treba da uključi glasove osoba koje iznutra poznaju tu problematiku.

„Verujem da ima dovoljno takvih glasova“, navodi Krasnići-Gudmen.

Vlada Kosova nije odgovorila na upit Radija Slobodna Evropa da li će se ovo pitanje pokrenuti u briselskom dijalogu.

Prema procenama zvaničnika i nevladinih organizacija, na Kosovu su 20.000 žena i muškaraca bile žrtve silovanja pripadnika srpskih snaga tokom sukoba na Kosovu 1998. i 1999. godine.

To je godinama bio tabu u kosovskom društvu, pre svega zbog predrasuda da je seksualno nasilje sramota za društvo.

Godine 2014., Skupština Kosova je usvojila zakonske izmene kojima se reguliše status i omogućavaju određene beneficije, između ostalog i penzija.

Amnesti International, međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava, je u jednom od svojih izveštaja naveo da počinioci seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu još uvek nisu izvedeni pred lice pravde.

Navodi i da preživele „strašnog seksualnog nasilja već nekoliko godina izdaje međunarodna zajednica i razne vlade“.

Dijalog Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa pokrenut je 2011. godine sa ciljem da se reše sva otvorena pitanja između dve strane.

Međutim, Feride Rušiti (Rushiti), izvršna direktorka Kosovskog centra za rehabilitaciju preživelih od torture smatra da se pitanje žrtava seksualnog nasilja i nestalih lica tokom rata ne tretira na ozbiljan način.

„Seksualno nasilje nije ni jednom pomenuto u dijalogu sa Srbijom, što je veliki nedostatak, posebno kada je pravda u pitanju jer nijedna osoba koja je počinila taj zločin nije dobila kaznu koju zaslužuje”, navodi ona.

Organizacija koju predvodi Rušiti radi na zaštiti i promociji prava žrtava seksualnog nasilja od 1999. godine.

Ona zaključuje da je sada vreme i trenutak da Kosovo napravi spisak ratne štete u zavisnosti od kategorija, te da se to pitanje reši u procesu dijaloga sa Srbijom.

Kaže i da se bez glasa žena u procesu dijaloga ne mogu na pravilan način tretirati rodna pitanja.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG