Ponovno medijsko podizanje tenzija sa susedima, ovog puta istovremeno sa Prištinom i Zagrebom, u režiji i izvođenju predsednika Srbije, preduzima se kako bi se u očima domaćeg biračkog tela amortizovali teški koraci koji će morati da se preduzmu u normalizaciji odnosa sa susedima. To je instrumentalizacija priče o odbrani nacionalnih ineresa za unutrašnju upotrebu. Tako Jovan Komšić, politikolog sa Novosadskog univerziteta, ocenjuje reakciju predsednika Srbije Aleksandra Vučića na hapšenje Bogdana Mitrovića u Suvoj Reci od strana kosovske policije.
Srpski predsednik je rekao da je reč o politici zastrašivanja i poruci svim Srbima da ne pokušaju da obiđu svoje ognjište.
Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo je optužnicu protiv Mitrovića 18. jula ove godine, zbog, kako je navelo, krivičnog dela "ratni zločin protiv civilnog stanovništva".
Jovan Komšić ovako razume Vučićevu zaoštrenu retoriku povodom tog hapšenja:
„On šalje poruku prosečnom građaninu Srbije, onom koji ima tu patriotsku svest i osećaj pritiska ’neprijatelja’ srpskog naroda, uključujući i to hapšenje na Kosovu, za koje svi misle da je neopravdano. U pravno-zakonskim procedurama podrazumeva se šta treba država da uradi da bi dobila egzaktnu informaciju o tome da li je reč o ličnosti koja je osnovano optužena ili nije. Međutim, on u toj situaciji šalje poruku da će odbraniti interese srpskog naroda, a istovremeno će u komunikaciji sa zvaničnim liderima i Kosova i drugih zemalja regiona, uključujući, recimo, Albaniju, na čelu sa premijerom Edijem Ramom, slati poruke o saradnji i miru“, ocenjuje Komšić i dodaje da je to „reakcija političara koji ne traga za konzistentnošću nego za funkcionalnošću u komunikaciji za građanima koji imaju poverenja u njega.“
Vučić na kraju dana, ipak, poručuje da će otići u Brisel 31. avgusta na razgovore o normalizaciji odnosa sa Prištinom sa kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem i evropskom šeficom diplomatije Federikom Mogerini.
„Da li ćemo da razgovaramo? Pa, da, razgovaraćemo jer moj je posao da brinem o ovoj silnoj deci koju ste ovde videli, moj posao je da brinem o budućnosti ovilh ljudi. Ali ću da brinem i o Mitroviću. I te kako ću da brinem. I boleće ih glava od naših pitanja i da vidimo šta će sa tim da urade“, poručio je Vučić sa leskovačke roštiljijade.
Pored odnosa sa Prištinom, zategnuti su istovremeno i odnosi sa Hrvatskom. U istom danu kada su premijerka Srbije Ana Brnabić i šef diplomatije Ivica Dačić prilikom oproštajne posete ambasadora Hrvatske Gordana Markotića pozitivno ocenili dobre odnose sa Hrvatskom, Veljko Odalović, generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Srbie i predsednik Komisije za nestala lica, demonstrativno je napustio konferenciju o nestalima u Zagrebu. Svoj potez je obrazložio time što je, kako je rekao, njegov hrvatski kolega, pomoćnik ministra branilaca Stjepan Sučić, na tom skupu kazao da sve zlo dolazi iz Srbije.
Predsednik Srbije je Odalovićevu reakciju pozdravio, uz napomenu da je trebalo i oštrije da reaguje.
Da su Vučićeve reakcije na hapšenje na Kosovu i incident u Zagrebu na skupu o nestalima zapravo namenjene za domaću političku upotrebu ocenjuje i Đorđe Pavićević, profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka. Tako se, kaže on za Radio Slobodna Evropa, pred pregovore sa Kosovom u Briselu, može razumeti i Vučićev komentar hapšenja građanina srpske nacionalnosti u Suvoj Reci.
„Ustupke i pregovore o raznim pitanjima koje napolju vodi sa različitim akterima on pokušava iznutra da amortizuje takvim izjavama ili neko od njegovih bliskih saradnika to čini. Približavaju se te teme koje će biti teže potpisati ili teže obrazložiti domaćoj javnosti i u tom kontekstu vidim te izjave. To što on radi samo je kontinuitet nečega što već radi dugo vremena“, ocenjuje Pavićević.
Podsetimo, poslednjeg dana avgusta u Briselu će kosovski i srpski predsednici, Hašim Tači i Aleksandar Vučić, kako je šefica evropske diplomatije Federika Mogerini najavila, započeti dogovor o nastavku dijaloga za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova, pošto je u julu dogovoreno da se počne s pripremom nove faze dijaloga.
Kako su mediji već objavljivali, gotovo je izvesno da će ubrzo biti izmenjen format briselskih pregovora, tako da razgovore na najvišem političkom nivou ubuduće vode predsednici, a ne premijeri kao do sada.
Facebook Forum