Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Demokrate ponovo zajedno protiv vlasti u Srbiji


Protesti u Srbiji traju od decembra 2018. godine

„Želimo da formiramo jedan novi savez na političkoj platformi koja se tiče građanskih i evropskih vrednosti“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Nenad Konstantinović, poslanik i potpredsednik Socijaldemokratske stranke (SDS), koju predvodi Boris Tadić.

Posle razdruživanja, dakle, na dnevnom redu je udruživanje.

Socijaldemokratska stranka Borisa Tadića, nekadašnjeg lidera Demokratske stranke i predsednika Srbije, vraća se partiji koju je Tadić napustio pred izbore 2014. godine.

Nakon što je u DS-u proveo više 25 godina, Tadić je iz te stranke otišao neposredno pre parlamentarnih izbora, jer je ušao u sukob sa Draganom Đilasom, tadašnjim liderom partije, a danas jednim od lidera Saveza za Srbiju (SzS).

Naime, na sednici Glavnog odbora SDS pre tri dana jednoglasno je doneta odluka o procesu integracije Socijaldemokratske stranke sa Demokratskom strankom (DS), koju sada predvodi Zoran Lutovac i Zajedno za Srbiju (ZzS), lidera Nebojše Zelenovića.

Predsedništvo te stranke dobilo je ovlašćenje od Glavnog odbora da nastavi pregovore sa DS-om i ZzS-om o organizovanju skupštine na kojoj bi se ove tri stranke ujedinile u novu organizaciju.

Boris Tadić na opozicionom protestu 2017. godine
Boris Tadić na opozicionom protestu 2017. godine

Pregovori sa DS i drugim strankama trajali su više meseci pre nego što je doneta odluka o priključenju u uniju koja će vremenom prerasti u jednu veliku Demokratsku stranku, rekao je novinarima predsednik SDS-a Boris Tadić.

Obnovljena Demokratska stranka, kako ističe Nenad Konstantinović, zalagaće se za ulazak Srbije u Evropsku uniju.

„Radi se, možda možemo da kažemo, i o obnavljanju Demokratske stranke, s obzirom da su stranke koje se sada objedinjavaju sve i potekle iz Demokratske stranke i radićemo politički na onom putu na kome je bila Demokratska stranka svih ovih godina pre cepanja“, uverava Konstantinović.

On pojašnjava da će unija ili savez tri partije nakon formiranja biti registrovan kao nova politička organizacija.

Inicijativu za pokretanje procesa ujedinjenja u jednu stranku partija koje su nastale iz DS-a podržao je i Glavni odbor Demokratske stranke.

Gordana Čomić, poslanica i potpredsednica Narodne skupštine Srbije, u Demokratskoj stranci je od njenog osnivanja 1990. godine, a toj političkoj opciji verna je do danas. Za RSE kaže da očekuje strateški dijalog o načinima borbe jer, kako objašnjava, koaliciju oko vladajuće Srpske napredne stranke morate pobediti po njihovim pravilima, ali ne njihovim načinom.

„Ja ću imati i predlog, a to je da kampanju za lokalne izbore 2020. počnemo juče i da otkrijemo koliko svi ti ljudi koje je Srpska napredna stranka ostavila da upravljaju opštinama nemaju pojma, koliki su lopovi i štetočine i da na fer način dobijemo lokalne izbore. Tih 40 slobodnih gradova pripadaju prirodno Demokratskoj stranci, ali samo ako se DS potrudi i poradi da zasluži poverenje ljudi. Mnogo smo ljude razočarali, mnoge smo greške napravili, ali život je samo jedan i kad padneš, onda ideš ispočetka“, kaže Čomić, koju pitamo i može li ponovo doći do već viđenog - sudara liderskih sujeta koje su bile jedan od razloga cepanja stranke u prošlosti.

Izjednačite žene i muškarce u Demokratskoj stranci svugde gde se odlučuje jer će žene doneti balans: Gordana Čomić
Izjednačite žene i muškarce u Demokratskoj stranci svugde gde se odlučuje jer će žene doneti balans: Gordana Čomić

„Nadam se da smo svi razumeli da je politika posao koji je briga o drugima, gde su drugi građani za koje radimo i da sujeti, ego-putovanjima, percepciji o sopstvenim veličinama nema mesta u politici. Nažalost, jedna relativno mlada demokratska država kakva je Srbija teško je preživela razne ljude koji su imali mesijanski sindrom u sebi – jedan je sada predsednik – i to je nešto što zahteva vreme. Ovde je moj predlog: izjednačite žene i muškarce u Demokratskoj stranci svugde gde se odlučuje jer će žene doneti balans, pošto imaju unekoliko drugačiju percepciju o politici i opštem interesu, a retko koja ima mesijanski sindrom“, kaže Gordana Čomić.

Što se rejtinga tiče, može se reći da se Demokratska stranka sada svela na jednu beznačajnu partiju, kaže Srđan Bogosavljević, direktor Ipsos Stratedžik marketinga, i dodaje da je DS paralelno sa gubljenjem rejtinga gubila i profil, a padala je i njena infrastruktura.

To je rezultiralo time da sada na opozicionoj sceni koju čini jako mnogo malih stranaka DS nije ni najveća među njima.

„Demokrate se vrte vrlo nisko, dešavalo se da budu na tri, na dva odsto, dešavalo se da idu i ispod toga, poslednja istraživanja kažu da su negde oko dva procenta“, kaže Bogosavljević.

On ukazuje na to da u srpskom društvo postoji vrlo veliki broj onih koji su bliski socijaldemokratiji, a da je u ponudi veoma slaba socijaldemokratska opcija i da taj prostor mora da se popuni stvaranjem verodostojne proevropske i socijaldemokratske opcije:

„Birači Demokratske stranke, taj bivši korpus DS-a, koji je išao vrlo visoko, više od milion ljudi, on sada, uz svu dobru volju, uz sve medije sveta, neće glasati ni za jednu od ovih opcija koje se nude jer ne zastupaju ključne vrednosti DS-a. Dakle, neko mora da im se pojavi na sceni i kaže – ja hoću da zastupam vas koji mislite da moramo da idemo u Evropsku uniju, brže da idemo, i ja hoću da rešavam po svaku cenu pitanje Kosova da bismo mogli ekonomski da živnemo“, kaže Bogosavljević.

Dodaje da Demokratska i Socijaldemokratska stranka svakako o tome misle, ali da je pitanje koliko će imati prostora i veštine to da promovišu i stignu do građana.

Teško da Demokratska stranka može da se vrati da bude ono što je bila: Jovo Bakić
Teško da Demokratska stranka može da se vrati da bude ono što je bila: Jovo Bakić

Sociolog Jovo Bakić drži da je motiv ponovne integracije stranaka koje su izašle iz Demokratske rezultat njihovog uviđanja da pojedinačno nemaju nikakve izglede jer su se, kako kaže, svele gotovo na statističku grešku. Za njih je to racionalno postupanje, konstatuje on, ali je pitanje kako će na to reagovati građani.

„S obzirom da postoji jedan broj lakovernih građana ili onih koji su sentimentalno vezani za staru Demokratsku stranku, možda to i da neki rezultat, ali lično mi se čini da teško da Demokratska stranka može da se vrati da bude ono što je bila. Jednostavno, ona je dobrim delom i propala pre nekoliko godina zbog toga što se svela na tipičnu stranku lovaca na plen. Ti lovci na plen ne mogu više uspešno da love – osim, naravno onih koji su se prebacili u stranke na vlasti, koje su takođe lovci na plen – i sad pokušavaju nekim drugim strategijama, odnosno, strategijom udruživanja“, ocenjuje Bakić i dodaje da najveći deo građana to prepoznaje.

On nije preveliki optimista u pogledu kapaciteta lidera Socijaldemkratske stranke da u budućoj integraciji ovih partija bude objedinjujuća snaga.

„Boris Tadić je propustio jednu veliku priliku. Naime, kada je izgubio predsedničke izbore (2012), on je dao izjavu da ćemo se videti u nekom narednom filmu, da se on na neki način povlači. I zaista, da se tada povukao i sačekao par godina, on bi sada bio objedinjujuća politička snaga. Međutim, načinom na koji je izašao iz stranke, neposredno pre izbora, on to više ne može. On nema taj kapacitet koji je mogao da ima. Jednostavno, postoje greške u politici koje se skupo plaćaju“, mišljenja je Jovo Bakić.

Valja konstatovati i da u stranačkim redovima Demokratske stranke nema potpune saglasnosti o formiranju saveza tri pomenute stranke. Tako je njen nekadašnji lider Bojan Pajtić pre nekoliko dana na pitanje lista „Blic“ može li Zoran Lutovac da ga odobrovolji da se pridruži velikoj DS rekao:

„Ja sam član DS, nikada nisam prestao da to budem. Stranke koje se pominju u kontekstu ujedinjenja su na beogradskim izborima nastupile u koaliciji i proknjižile su dva odsto glasova. Tako da o velikoj DS, nažalost, ne može biti reči“.

Na pitanje koji je onda njegov predlog da se napravi uspešnija DS, odgovorio je da je "najšira opoziciona koalicija prava mera" i da je on zato podržao ulazak DS u Savez za Srbiju.

Ujedinjenje DS-a, SDS-a i ZzS, precizirao je Boris Tadić, može se očekivati do 13. aprila, za kada je najavljen veliki protest u Beogradu.

'Dnevnik slobodne Srbije' ispred RTS-a
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:41 0:00

Posle ujedinjenja, kako je naveo, doći će do integracije svih organa i skupština stranaka i biće otvoren prostor za mlade ljude i nove političke lidere.

Demokratska stranka na vlasti je bila do 2012. godine. Na parlamentarnim izborima te godine osvojila je 22,07 odsto glasova i 67 poslanika, a kako nije uspela da formira vlast, prešla je u opoziciju. Na predsedničkim izborima Boris Tadić je izgubio u drugom krugu od kandidata Srpske napredne stranke Tomislava Nikolića. Od tada, rejting demokrata stalno pada i trenutno su, kako istraživanja pokazuju, na istorijskom minimumu.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG