Debata na Kosovu: Situacija na Balkanu i dalje krhka

Situacija na Balkanu je i dalje krhka i zemlje u regionu još uvek nisu završile sa izgradnjom svojih država, dok u mnogima i dalje postoje konflikti, rečeno je u sredu na debati Kluba za spoljnu politiku, na kojoj se diskutovalo o dešavanjima u Makedoniji, na severu Kosova i u Preševskoj dolini.

Govoreći o dešavanjima i napetoj situaciji u Makedoniji, publicista Kim Mehmeti je kazao da tamošnji Albanci, kao drugi narod po brojnosti u zemlji, ne traže „arapsko proleće“ u Makedoniji, već se bune protiv političkih partija koje su dovele do ovakvog stanja u zemlji.

„Ja sam ponosan na te proteste. To nije bilo arapsko proleće. To je albansko proleće kojim smo po prvi put poslali znak svim Albancima, i na Kosovu i u Albaniji, da kada su nezadovoljni svojim partijama protestuju ispred njihovih sedišta, a ne ispred Vlade“, kazao je Mehmeti.

Panelista Azem Vllasi analizirao je povezanost i uticaje dešavanja na severu Kosova sa Preševskom dolinom. Ova mesta treba da se tretiraju na osnovu ustavnih principa o garantovanju prava manjinama u dve zemlje, ocenio je on. Vllasi se usprotivio početku novog dijaloga o severu, zahtevajući od Prištine da insistira na reciprocitetu kada je u pitanju Preševska dolina.

„U vezi sa severom, Vlada Kosova treba da se angažuje za jedan projekat koji bi osigurao istu poziciju i prava Srbima na severu i Albancima u tri opštine u Preševskoj dolini“, kazao je Vllasi.

Sa druge strane, Naim Rashiti iz Međunarodne krizne grupe, kazao je da Srbija nastavlja sa političkim projektima protiv funkcionalizacije države Kosovo. On je i predvideo da će nova vlada u Beogradu otvoreno lansirati pitanje podele Kosova. Što se regionalnog konteksta tiče, i Rashiti je kazao da dok je severu Kosova i Preševskoj dolini potrebno recipročno rešenje, Makedonija ipak ima odvojen, unutrašnji problem.

„Sever Kosova, Preševska dolina i Makedonija su tri politička konteksta koja nisu puno povezana kao što se predstavlja u javnosti. Makedonija je sasvim odvojeno pitanje koje bi uticalo na region samo ukoliko se desi neki ozbiljniji konflikt, a tako nešto je malo verovatno da se desi“, kazao je Rashiti.

Rezime svih ovih dešavanja je predstavio i predsednik borda Kluba za spoljnu politiku, Veton Surroi. On je istakao da u regionu još uvek postoje otvoreni konflikti koji povećavaju tendencije za etničku teritorijalizaciju na Balkanu. To su negativne najave za sigurnost u regionu, ali i za funkcionalizaciju država, kazao je on.

„Imamo tri paketa teritorijalizacije – Republika Srpska u Bosni, sever Kosova, i potencijalno albanski deo u Makedoniji. Makedonija je talac severa Kosova, ako možemo tako reći, dok je sever Kosova talac Republike Srpske“, kazao je Surroi.

Panelisti su takođe rekli da bez obzira na napetu situaciju u regionu i pokušaje da se promene granice, ni jedna zemlja u regionu do sada nije stvorena bez blagoslova velikih sila.