Dostupni linkovi

Beograd luta u potrazi za rešenjem za Kosovo


Kosovski Srbi nude hranu nemačkim pripadnicima KFOR-a na prelazu Jarinje, 18. septembar 2011.
Zvanični Beograd je najavio diplomatske korake u vezi sa krizom na severu Kosova. Umesto nastavka pregovora sa Prištinom, okrenuo se ponovo međunarodnim adresama na kojima je do sada doživljavao samo poraze - Briselu i Njujorku. Briselu je uputio pismo, a sa čim Boris Tadić predsednik Srbije ide na Generalnu skupštinu UN, ne zna se.

Sa jedne strane u Srbiji je glasna i uticajna nacionalistička opozicija koja i dalje, 12 godina nakon izgubljenog rata, ponavlja mantru - Kosovo je Srbija, sa druge strane je deo liberalne opozicije i poneki slabašni glas u vladajućoj koaliciji koji traži vraćanje Ahtisarijevom planu sa idejom da se izbori za što veću autonomiju za Srbe na severu Kosova, a sa treće je vlast koja, čini se, ne zna šta i kako dalje. Htela bi da se ne zameri nikome, a zamera se svima.

Ognjen Pribićević, bivši ambasador i saradnik Instituta društvenih nauka o diplomatskim koracima Beograda u Briselu i Njujorku kaže:

„Ja nisam preveliki optimista kada je u pitanju uticaj tog pisma poslatog u Brisel, s obzirom da već imamo neke naznake da EU neće pozitivno odgovoriti na pismo Beograda. Ja mislim da će EU primorati obe strane da sednu za sto i pregovorima dođu do nekog rešenja. Potpuno je neodrživo da se postavljaju te barikade, da ljudi na posao idu helikopterima, to nikakvog smisla nema i otuda se to brzo mora rešavati“.

Iz dela opozicije i nezavisnih intelektualnih krugova u Srbiji upozovaraju da je Beograd sa svojom kosovskom politikom dospeo u ćorsokak i da treba da napravi zaokret.

Oživljavanje nerealnih ideja

Liberalni deo opozicije okupljen oko partije Čedomira Jovanovića kao i nekadašnji uticajni opozicionar Vuk Drašković čija je partija deo vladajuće koalicije, javno govore da treba dići ruke od nerealne politike pokušaja podele Kosova i da se treba okrenuti Ahtisarijevom planu sa idejom da se Srbima na severu Kosova obezbedi što veća autonomija.
Vuk Jeremić na sednici Saveta bezbednosti o Kosovu, avgust 2011.

„Beograd je u potpunoj konfuziji. Sa jedne strane imate javno iznesenu ideju o podeli, a onda u sledećem trenutku ideju da treba braniti Ustav po kome je integralno Kosovo deo Srbije", kaže Žarko Korać iz poslaničke grupe LDP-a.

„Sigurno je kasno za podelu Kosova (ja mislim da to nikada i nije bila realna opcija) jer Albanci na to ne bi pristali. Ne znam šta je bilo pre 30 godina, ali danas je takav razgovor nemoguće voditi. Beograd ne zna šta želi. I to je ono što zabrinjava. Ono što bi Beograd mogao da dobije, a tome se suprotstavlja Priština, to je teritorijalna autonomija za Srbe na severu. To nije nešto za šta se ja zalažem, ali to bi možda prihvatio neko u Evropi, u međunarodnoj zajednici. Ali je veliko pitanje da li Priština ima spremnost za taj ustupak, ona se sada oseća jačom nego pre dva meseca. A odlazak Tadića u UN gde od srede treba da se bori - za šta?- pokazuje nemoć Beograda“, kaže Korać za RSE.

Diplomatski koraci Beograda su zaludni jer sa jedne strane nijedna međunarodna adresa ne prihvata podelu Kosova, a Rezolucijom 1244 definisana je teritorija Kosova jer su se sa nje povukle srpske snage. Reč je o neuspešnoj politici Beograda koja je već viđena i na drugim područjima bivše države poslednjih 20 godina, kaže Vladimir Gligorov iz Bečkog instituta za uporedne studije.

„Reč je o tome da se sada pokušava naknadno oživeti ideja o podeli Kosova kada je već doneta odluka, manje više svuda gde je to relevantno, da to nije alternativa, da se to ne želi. Svakako se ne želi u Prištini, sada je to očigledno i stav Brisela, a uvek je bio negativan i stav Vašingtona. Dakle, to je pokušaj da se nešto oživi što više nije realno", ocenjuje Gligorov.

Na pitanje da li je rešenje ostaviti zamrznuti konflikt, Gligorov odgovara:

"Ne, ne daleko od toga, naprotiv. Kao i ranije u drugim sličnim slučajevima, rešenje će definisati drugi, a Srbija će to onda prihvatiti na sopstvenu štetu. To je uvek tako bilo ranije, tako će biti i sada, s obzirom na nesposobnost da se pređe na politiku traženja realnih rešenja.“

Javnost u Srbiji ne zna šta predsednik Tadić i šef diplomatije Vuk Jeremić nose u Njujork u diplomatskom prtljagu, osim što, kako je saopšteno u predsednikovom kabinetu, u rasporedu nema susret sa premijerom Kosova Hašimom Tačijem. Takve najave u medijima u Prištini oštro su demantovane.

Iz Ministarstva inostranih poslova saopšteno je da će ministar Jeremić imati bilateralne susrete sa ministrima spoljnih poslova 30-ak zemalja i da će organizovati radni doručak za svoje kolege iz zemalja članica regionalnih inicijativa kojima Srbija predsedava. I to je sve. Za sada, nedavna poruka jednog drugog ministra “kada kažem Kosovo ne mislim na hektare, već pre svega na ljude” ostaje usamljena.

Pogledajte komentare (34)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG