Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Da li je nakon pobede ’Šin Fejna’ realno ujedinjenje dve Irske?


Brojanje glasova u Korku 10. februara

Nacionalistička i levičarska partija „Šin Fejn“ osvojila je najviše glasova na poslednjim izborima u Republici Irskoj, što su njeni lideri opisali kao „revoluciju na biralištima“, te da zaslužuje da se po prvi put nađe u vladi.

„Šin Fejn“, koji se zalaže sa ujedinjenje sa britanskom provincijom Severna Irska, protresao je ovim uspehom političku scenu Republike Irske kojom od sticanja njene nezavisnosti 1922. godine naizmenično vladaju dve stranke desno od centra.

Međutim, uprkos rasta podrške ujedinjenju dve Irske, naročito nakon Bregzita, to je za sada nerealna opcija, jer referendum o tom pitanju u Severnoj Irskoj treba da odbori zvanični London.

“Ovo su bili istorijski izbori. To je poput revolucije u glasačkim kutijama, rekla je liderka “Šin Fejna” Meri Lu Mekdonald (Mary Lou McDonald). „Dvopartijski sistem u zemlji je sada srušen. Ljudi žele drugačiju politiku i vladu,“ dodala je.

Zgrada vlade Republike Irske u Dablinu
Zgrada vlade Republike Irske u Dablinu

Neizvesno formiranje vlade

„Šin Fejn“ je osvojio 24,5 odsto glasova, skoro dvostruko više nego na prethodnim izborima, ispred „Fina Fol“ sa 22,2 procenata i „Fina Gejl“ premijera Lea Varadkara kojoj je pripalo 20,9 odsto. Ove dve stranke desno od centra odbijaju da uđu u koaliciju sa levičarskim „Šin Fejnom“, nekadašnjim političkim krilom Irske Republikanske Armije (IRA), pa formiranje nove vlade može potrajati nekoliko sedmica čak i meseci. I nakon prethodnih izbora 2016. bilo je potrebno 10 sedmica da bi se izabrao novi kabinet.

Meri Lu Mekdonald je izjavila u ponedeljak da najpre želi da utvrdi da li može da formira levičarsku vladu sa manjim partijama, kao što su Socijaldemokratska, Laburistička i Zeleni. Analitičari smatraju da je to nerealno


Naime, „Fina Fol“ je osvojila 38 mandata, „Šin Fejn“ 37 zato što nije imao kandidate u svim izbornim jedinicama, a vladajući „Fina Gejl“ 35, što je daleko od nepohodne većine od 80 glasova da bi se formirala vlada.

Meri Lu Mekdonald je izjavila u ponedeljak da najpre želi da utvrdi da li može da formira levičarsku vladu sa manjim partijama, kao što su Socijaldemokratska, Laburistička i Zeleni. Analitičari smatraju da je to nerealno.

Druga opcija je da „Šin Fejn“ uđe u koaliciju sa „Fina Folom“. Reč je o partiji koja je nastala odvajanjem od „Šin Fejna“ 1926. i takođe vodi korene iz militantne Irske republikanske armije (IRA).

Lider ove stranke Majkl (Michael) Martin sada izjavljuje da postoje značajne nesaglasnosti u njihovim politikama, ali uzdržavajući se od prethodnog pominjanja tvrdog odbijanja bilo kakve mogućnosti da zajedno formiraju vladu.

Ipak, neki istaknutiji članovi su ukazivali na to da bi bili otvoreni za ovu koaliciju, zato što su već deset godina u opoziciji. No, čak ako se ove dve stranke i dogovore, treba im podrška još jedne stranke da bi imali većinu u parlamentu.

Vladajući „Fina Gejl“ ponavlja stav da ne želi u koaliciju sa „Šin Fejnom“, navodeći kao razlog njenu prošlost kao političkog krila IRA-e i razlike u ekonomskim politikama.

Druga teoretska mogućnost je da „Fina Fol“ i „Fina Gejl“ formiraju vladu, što se do sada nikada nije desilo, već su se smenjivale na vlasti od nezavisnosti Republike Irske 1922.

Naime, Irska je podeljena 1921, nakon što se Irska u ratu sa Britanijom izborila za svoju nezavisnost. U to vreme većinu stanovništva u Severnoj Irskoj činili su britanski naseljenici koji su želeli da ostanu deo zajedničke države.

Godinu dana kasnije južni deo je postao Irska slobodna država. Potom je usledio jednogodišnji građanski rat u kome su se sukobile pristalice ovog sporazuma i grupacija koja je zalagala za formiranje Republike, koja bi obuhvatila celo irsko ostrvo.

Sukobljene strane u tom ratu su preteče aktuelnih partija „Fina Gejl“ i „Fina Fol“. „Fina Gejl“ je ponudila nakon prošlih izbora „Fini Fol“ da uđe u vladu, ali je ona to odbila. Umesto toga, podržavala je manjinsku vladu Lea Varadkara.

Leo Varadkar na biračkom mestu, fotoarhiv
Leo Varadkar na biračkom mestu, fotoarhiv

„Fina Fol“ je saopštila uoči ovih izbora da bi takva koalicija ostavila „Šin Fejn“ kao ubedljivo najveću opozicionu partiju, što bi se negativno odrazilo na članice vladajuće koalicije.

S druge strane, mala je verovatnoća da se ponovi scenario sa manjinskom vladom, tako što bi sada „Fina Gejl“ podržavala „Fina Fol“, jer bi bili potrebni glasovi i drugih stranaka.

Levičarski populizam u 'Keltskom tigru'

Mada je ključni cilj “Šin Fejna” ujedinjenje dve Irske, istraživanja javnog mnjenja sugerišu da su njegovi sledbenici bili zainteresovaniji za pitanja kao što su zdravstvena zaštita i stanovanje, nego irsko jedinstvo.

Rastući jaz između elita i građana, te socijalne nejednakosti izazivaju nezadovoljstvo pre svega mladih i to u prestonici u Dablinu, jer se suočavaju sa rastućim troškovima.

Naime, Republika Irska je od 1960-ih godina započela ubrzani rast kada je tadašnji lider Šon Lemas (Sean Lemass), i kasnije njegovi naslednici, nastojao da postavi „Keltskog tigra“ u središte globalne ekonomije, režući koroporativne poreze, pa je ova zemlja postala jedna od najotvorenijih ekonomija na svetu.

To je, kako navodi BBC, u mnogo čemu bila uspešna priča. U prošlosti jedna od najnerazvijenijih ekonomija u Evropi postala je atraktivna lokacija za biznis, pa su mnoge svetske kompanije prebacile svoja središta u Dablin i druge gradove.

Dok je ekonomska politika bila veoma liberalna, politički život se pretežno može opisati kao konzervativni, sa malo prostora za levičarske partije i mogućnost radikalnih promena.

Međutim, cena je stigla na naplatu sa izbijanjem globalne finansijske krize 2008, jer je Republika Irska bila među najviše pogođenim u Evropi. Mnogi građani su ostali bez posla, skočile su stanarine, društvene službe su postale sve disfunkcionalnije.

U takvoj situaciji, birači, pre svega mladi su glasali za „Šin Fejn“ jer ga smatraju alternativom establišmentu desno od centra. Pomenuti mladi birači su odrasli u poslednje dve decenije kada se Republika Irska suočavala sa najvećom ekonomskom krizom u svojoj istoriji od sticanja nezavisnosti.
Zbog ekonomske krize, vlasti u Dablinu su morale da zatraže pomoć od Evropske Unije (EU) i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Iz tih razloga konstantno je padala popularnost vlada desno od centra. Tako su “Fina Gejl” i “Fina Fol” osvojile ukupno 68,9 odsto glasova na izborima 2007. godine, da bi ove subote dobile svega 44 procenta.

Kako je izjavio jedan irski političar za BBC. „Rast ’Šin Fejna’ je stvaran. On je naš Tramp, Bregzit, Le Pen, čak Korbin. Sve se menja. To je globalna tema“


Mnogi novi birači „Šin Fejna“ nemaju direktno sećanje na nasilne sukobe krajem 20. veka, poznate i kao „Vreme teškoća“.

Takva situacija je otvorila prostor za jačanje populizma, ali levičarskog.

Kako je izjavio jedan irski političar za BBC. „Rast ’Šin Fejna’ je stvaran. On je naš Tramp, Bregzit, Le Pen, čak Korbin. Sve se menja. To je globalna tema“.

Ukoliko „Šin Fejn“ uđe u vladu, to će se osetiti ne samo u Dablinu, već i Belfastu, Londonu, a možda i u Briselu.

Iako dve dosadašnje vladajuće partije odbijaju koaliciju sa „Šin Fejnom“, dugoročno će nemoguće izbeći saradnju sa njim. Kako je izjavio poznati pesnik i najznačajnija ličnost irskog nacionalnog preporoda Villijam Batler Jejts (William Butler Yeats), “stvari se raspadaju – centar ne može da se održi“.

“Rast podrške ‘Šin Fejnu’ je ukorenjen pre svega u njegovoj ekonomskoj i socijalnoj politici,” smatra Tereza Ridi (Theresa Reidy), profesor Univerziteta “Kork” (Cork).

“Postoje opasnosti u zalaganju za nacionalističke ciljeve. Bregzit je izazvao ove rasprave o granici (dve Irske), a ne rast nacionalizma u bazi ka vrhu,” dodaje Rejdi.

Podrška ujedinjenju dve Irske

“Šin Fejnu” je išla u prilog i tranzicija ka novoj generaciji lidera nakon što su sukobi oko Severne Irske uglavnom okončani “Sporazumom na Veliki petak” (Good Friday Agreement) 1998. godine, koji je sklopljen uz posredovanje Vlada Velike Britanije i Republike Irske, te SAD.

U sukobima koji su trajali 30-tak godina ubijeno je više od 3.600 ljudi a na hiljade ranjeno.

Za dugogodišnjeg lidera “Šin Fejna” Džerija (Gerry) Adamsa se verovalo da je bio i član IRA-e, što je on negirao. Mekdonald je preuzela vođstvo partije nakon Adamsove ostavke 2018.

Za razliku od Adamsa, koji govori sa naglašenim severnoirskim akcentom, Mekdonald potiče iz Dablina, prestonice Republike Irske, i ušla je u politiku nakon potpisivanja mirovnog sporazuma.

Mekdonald je izjavila da ako postane premijerka počeće pripreme za referendum kako bi se proverilo da li Irci sa obe strane granice podržavaju ujedinjenje
Mekdonald je izjavila da ako postane premijerka počeće pripreme za referendum kako bi se proverilo da li Irci sa obe strane granice podržavaju ujedinjenje

Nakon referenduma 2016. na kome je izglasana odluka da Velika Britanija izađe iz EU, Adams je zatražio referendum o ujedinjenju dve Irske, što su odbile i britanska i irska vlada.

Inače, za razliku od ostatka Ujedinjenog Kraljevstva, većina birača Severne Irske je, kao i u slučaju Škotske, podržala ostanak zemlje u Evropskoj uniji.

Poziv za održavanje referenduma o ujedinjenju bio je među ključnim temama u kampanji za ove izbore


Osnaženi “Šin Fejn” nakon ovih izbora verovatno će se više fokusirati na pripremu puta za ujedinjenje dve Irske. Taj cilj postaje izvodljiviji nakon Bregzita, ocenjuje “Volstrit džornl” (The Wall Street Journal).

Naime, poziv za održavanje referenduma o ujedinjenju bio je među ključnim temama u kampanji za ove izbore.

Mekdonald je izjavila da ako postane premijerka počeće pripreme za referendum kako bi se proverilo da li Irci sa obe strane granice podržavaju ujedinjenje, te da će zatražiti od britanskog premijera Borisa Džonsona (Johnson) da učini isto. Naime, takvo glasanje u Severnoj Irskoj nije moguće bez odobrenja vlasti u Londonu, što je malo verovatna mogućnost, makar u bliskoj budućnosti.

Ostale stranke u Republici Irskoj su opreznije. Tako “Fina Fol” smatra da referendum treba da se organizuje samo kada “uslovi budu dobri”.

Premijer Varadkar upozorava da bi referendum izazvao “podele”, ukoliko se prerano organizuje.

Jedna od prepreka jeste i stav unionista u Severnoj Irskoj koji žele da ona ostane u Ujedinjenom kraljevstvu, što znači da vlasti u Dablinu moraju da ih uvere da njihova pozicija neće biti ugrožena u slučaju ujedinjenja dve Irske.

Prema istraživanjima javnog mnjenja, 57 odsto birača u Republici Irskoj podržava ideju o održavanju referenduma o ujedinjenju u narednih pet godina.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG