Dostupni linkovi

Konačno suočavanje Srbije sa haškim obavezama


Sudnica Haškog tribunala
Državne institucije Crne Gore i gotovo sve političke partije pozdravile su hapšenje bjegunca od pravde generala Ratka Mladića zajednički konstatujući da je time eliminasana jedna od ključnih kočnica integracije Srbije u Evropsku uniju.

Pojedine prosrpske stranke iz Crne Gore strahuju da će se u Hagu uz Mladića suditi i Republici Srpkoj.

Crnogorski premijer Igor Lukšić pozdravio je hapšenje optuženog za genocid i ratne zločine Ratka Mladića nazvavši to konačnim suočavanjem Srbije sa obavezama iz procesa saradnje sa Haškim tribunalom ocjenjujući da je to dobro za evropsku perspektivu cijelog regiona.

Potpredsjednik Vlade Vujica Lazović očekuje da se hapšenja ratnih zločinaca neće završiti na Mladiću.

"Očekivali smo da se to mnogo ranije desi. Gotovo 16 godina, ne samo Srbija nego i cijeli region trpe zbog toga i računamo da će to biti jedan značajan podstrek za dalju evropsku integraciju Srbije a samim tim i cijelog regiona. Očekujemo da se na ovome neće stati, da Haški tribunal i druge međunarodne organizacije potražuju još jedan broj ratnih zločinaca", kazao je Lazović.

Predsjednik crnogorskog parlamenta Ranko Krivokapić nije želio komentariše hapšenje Mladića, ocjenjujući da je o njegovom djelovanju rekao sve kad je bio na vrhuncu moći.

"Mislim da sam tada kada je bilo vrijeme, kada je bio na vrhuncu moći rekao sve šta imam o tome, od Srebrenice do svih ostalih nemilih događaja. Sada je stvar ušla u zakonsku proceduru i ne treba više komentarisati", poručio je Krivokapić.

Veliki korak ka evropskim integracijama

I političke stranke su pozdravile hapšenje Ratka Mladića, posebno one iz vladajuće koalicije. Iz Demokratske partije socjalista je rečeno da će činom hapšenja najtraženijeg bjegunca Srbija još više zakoračiti u evropskim integracijama.

"Mislim da je to pozitivan događaj koji se desio u državi Srbiji i da je jedan težak kamen oko vrata Srbija skinula sa sebe hapšenjem Ratka Mladića", kaže Obrad Stanišić.
Ratko Mladić u Beogradu 1992. godine

U Socijaldemokratskoj partiji smatraju da je hapšenje Mladića veliki doprinos konačnom završetku rata na prostoru bivše Jugoslavije. Borislav Banović kaže da je šteta što to nije učinjeno ranije.

"Čini mi se da bi još mnoge druge prepreke koje postoje među narodima i državama na Balkanu bile ranije prevaziđene da su svi dali svoj doprinos", smatra Banović.

Opozicioni Pokret za promjene (PZP) pozdravio je hapšenje Ratka Mladića, ocjenjujući da će taj čin Srbiji otvoriti vrata evropskih integracija. Lider te partije Nebojša Medojević smatra da su propusti u radu bezbjedonosnih službi i nedostatak političke volje bili presudni što se to nije desilo i ranije.

"Jedna dobra vijest za nas a to je i da Srbija kreće krupnim koracima, da donosi one političke odluke koje su u interesu njenih građana i koje otvaraju vrata evropskih integracija", kaže Medojević.

Nijesu svi oduševljeni hapšenjem Mladića. Lider Nove srpske demokratije Andrija Mandić strahuje da će se suđenje Ratku Mladiću u Hagu pretvoriti u suđenje Republici Srpskoj

"Na tom suđenju biće pokušano da se uspostavi veza između stvaranja Republike Srpske i onoga što se dešavalo u ratu u BiH. Nije ovo dobro da danas likuju i slave u Beogradu najviše oni koji su od 1990. do 1995. godine bili zajedno sa generalom Ratkom Mladićem, a mogao bih reći i posredno bili pretpostavljeni Mladiću, da se na jedan brutalan način iživljavaju po njegovoj tragičnoj sudbini", rekao je Mandić.

Ko je Ratko Mladić?

Ratko Mladić nakon hapšenja, 26. maj 2011 (Izvor: www.politika.rs)
Ko je Ratko Mladić?

Ratni komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske Ratko Mladić, rođen je 12. marta 1943. godine u selu Božanići kod Kalinovika. Završio je Vojno-industrijsku školu pri „Teleoptiku“ u Zemunu, a potom, kao šesti u klasi, i Vojnu akademiju kopnene vojske.

Oficirsku karijeru započeo je u Skoplju 1965. godine. Napreduje do načelnika za nastavu 3. vojne oblasti Jugoslovenske narodne armije (JNA) u glavnom gradu Makedonije. Početkom januara 1991. godine postaje pomoćnik komandanta Prištinskog korpusa. Krajem juna iste godine i odlazi u Knin. Tamo komanduje bitkama koje pobunjeni Srbi vode protiv hrvatskih snaga. Početkom marta 1992. po naređenju načelnika Generalštaba JNA Blagoja Adžić sa dužnosti u Kninu odlazi u Sarajevo. Preuzimajući dužnost od generala Milutina Kukanjca, Ratko Mladić postaje komandant 2. vojne oblasti JNA, sa sjedištem u Sarajevu. Od 12. maja 1992. godine, pa sve do kraja novembra 1996. godine, kako navodi Haško tužilaštvo, general Mladić je zapovjednik vojske bosanskih Srba.

Aprila 1992. Mladić je vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a već narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu.

Na tu dužnost stupio je 10. maja 1992. General Mladić je, 12. maja 1992. godine, odlukom Narodne skupštine tada samoproglašene Srpske Republike u Banja Luci, a na predlog Radovana Karadžića, postavljen za komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske i na tom položaju je ostao do 1996. Redovno je unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Mladić je 1995. godine optužen za ratne zločine, koji uključuju genocid, saučesništvo u genocidu, zločin protiv čovečnosti i kršenje običaja ratovanja, pred Haškim tribunalom.

Pod njegovom komandom, kako je navedeno u optužnici, ubijeno je više od sedam hiljada zarobljenih muslimana na području Srebrenice. Pod njegovom komandom granatirano je Sarajevo i snajperski su ubijani civili sa okolnih brda iznad grada.

Novembra 1996. godine, ukazom tadašnje predsednice Republike Srpske Biljane Plavšić, Mladić je smenjen sa mesta komandanta Glavnog štaba VRS i nije imenovan za Načelnika Generalštaba, pod pritsikom međunarodne zajednice i Haškog tribunala.

Zvanično, vojna karijera u VRS mu se završava polovinom 1997. godine, dok nezvanično oficir VRS ostaje sve do penzionisanja, 7. marta 2002, kada ukazom Predsednika Republike Srpske "prestaje profesionalna vojna služba general-pukovnika Ratka Mladića."

Međutim, Mladić je imao status aktivnog vojnog lica i u SRJ, sve dok ukazom predsednika SRJ Vojislava Koštunice 28. februara 2001. nije penzionisan.

Sva nepokretna imovina zamrznuta mu je stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu Srbije i Crne Gore, 7. aprila 2006.

Utvrđeno je da je u vojnim objektima boravio do početka 2002. godine, od kada mu se gubi svaki trag. Svi dosadašnji pokušaji da bude uhapšen su propali, čak i posle hapšenja mreže njegovih jataka pre nekoliko godina.

Ratko Mladić je od 1966. oženjen Bosom, ima sina Darka.

Izmenjenu optužnicu možete pročitati OVDE.

Podaci o predmetu.

Ratko Mladić se tereti za:

- direktno učešće u genocidu počinjenom nakon pada Srebrenice u julu 1995. godine;

- široko rasprostranjenu kampanju progona, deportacija, mučenja i ubistava tokom 1992. godine u velikom delu Bosne i Hercegovine uključujući zloglasne logore poput Omarske, Keraterma, Manjače i Trnopolja u severozapadnoj Bosni i Hercegovini.

- teror kojem su bili izloženi civili tokom opsade Sarajeva od 1992. do 1995. godine;

- ubistvo blizu 8.000 muškaraca i dečaka nakon pada Srebrenice.

Pogledajte komentare (1)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG