Premijer Crne Gore Milojko Spajić izjavio je u četvrtak da vlasti te zemlje imaju "ozbiljne bezbjednosne operativne informacije" da će najavljeno zatvaranje poglavlja u pristupnim pregovorima s Evropskom unijom praćeno koordinisanim hibridnim delovanjem, u koje su uključeni zvaničnici najmanje dve države regiona.
Spajić u objavi na X nije naveo koje su to dve države.
"Prema našim saznanjima, takve aktivnosti imaju za cilj destabilizaciju Crne Gore, uz očekivanu podršku pojedinih političkih aktera i dijela medijske scene u našoj zemlji", naveo je Spajić.
Crna Gora nastoji da do kraja godine privremeno zatvori sva pregovaračka poglavlja kako bi ostvarila strateški cilj članstva u EU tokom 2028.
"Pokušaji destabilizacije neće promijeniti naš kurs niti zaustaviti evropski put Crne Gore, koji je veći od dnevnog interesa bilo koje političke strukture", naveo je Spajić na X.
Mada Spajić nije naveo iz kojih država regiona bi mogli biti zvaničnici koji mogu biti uključeni u hibridne aktivnosti protiv Crne Gore, ove godine je došlo do jačanja tenzija između Beograda i Podgorice.
S druge strane, otvorena pitanja između Crne Gore i Hrvatske mogla bi da otežaju Podgorici završetak pristupnih pregovora s EU.
Crnogorske vlasti navode da deo političkih struktura u Beogradu nije spreman da prihvati Crnu Goru kao suverenu državu.
Srbija je zabranila ulazak za više crnogorskih novinara, nakon što je predsednik Aleksandar Vučić najavio recipročne mere zbog odluke vlasti u Podgorici da zabrane ulazak glavnom uredniku tabloida Informer Draganu Vučićeviću, bliskom vlastima u Beogradu. U Crnoj Gori je krajem maja na šest meseci ograničeno reemitovanje pšrograma televizije Informer TV iz Srbije.
Dan uoči samita Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana početkom juna u Tivtu, iz Crne Gore je uz obrazloženje da predstavlja "bezbednosni rizik" proterana grupa od oko 90 muškarava u kojoj je Radio Slobodna Evropa identifikovao pristalice vlasti u Srbiji i napadače na antivladine demonstrante.
Kad je reč o odnosima Podgorice i Zagreba, Hrvatska insistira na rešavanju više otvorenih bilateralnih pitanja među kojima su obeštećenja bivših logoraša, 14 nestalih osoba iz Domovinskog rata, procesuiranje ratnih zločina, rešavanje imovinsko-pravnih zahteva hrvatskih državljana, razgraničenje na moru, kao i sudbina školskog broda "Jadran".