Put Crne Gore ka Evropskoj uniji je jedini izbor i nema alternativu, ponovio je predsjednik Vlade Crne Gore Duško Marković, obraćajući se poslanicima u državne skupštine.
Proevropski pravac Crne gore, dodao je, neće dovesti u pitanje i aktuelna promišljanja u okviru same Unije o pristupanju novih članica.
"Kada govorimo o nagovještajima o eventualnom novom pristupu Evropske unije, za sada smo na terenu prijedloga jedne države (Francuske) o kojem je tek pokrenuta diskusija među ostalim državama članicama. Još uvijek je rano govoriti o mogućim uticajima pojedinačnih inicijativa na pregovarački proces u Crnoj Gori. Znajte da nemamo bojazni od bilo kojeg modela i pristupa politici proširenja, ukoliko je taj pristup zasnovan na ostvarenim zaslugama i ukoliko u prvi plan stavlja kvalitet reformi", rekao je premijer Marković naglašavajući da se Evropska unija već duže vrijeme suočava sa problemima koji zahtijevaju unutrašnju konsolidaciju, a da je Crna Gora lider u procesu pristupanja zbog ostvarenih rezultata.
"Crna Gora je najviše napredovala u pregovorima koji su vođeni po najstrožijem modelu do sada, fokusiranom na najzahtjevnijim poglavljima. Naši rezultati nikada neće biti povod za bilo kakvo zaustavljanje procesa pristupanja. Trenutni izazovi u okviru Unije ne utiču na našu punu posvećenost nastavka reformi", iznio je Marković odgovarajući na pitanja poslanika.
Šta predlaže Francuska?
Nova metodologija u procesu pristupanja Evropskoj uniji, koji je predložila Francuska, podrazumijeva četiri principa: postepeno ili fazno otvaranje pregovaračkih poglavlja; strožije kriterijume za zatvaranje poglavlja čiji su ciljevi konkretna ekonomska i društvena usaglašavanja sa standardima Unije; da proces dovede do konkretne i opipljive koristi za građane zemalja pristupnica; i reverzibilnost procesa koji znači da se proces može vratiti unazad ukoliko reforme posustanu ili budu zaustavljene iz političkih ili drugih razloga.
Za sada nema jasnog odgovora kako će se potencijalna nova metodologija primijeniti na Crnu Goru koja je već sedam godina u pregovaračkom procesu.
Stajalište opozicije
Tokom rasprave u Skupštini Crne Gore, poslanik opozicione Socijaldemokratske partije Ranko Krivokapić se takođe osvrnuo na novi pristup Evropske unije, ali je okrivio aktuelnu crnogorsku vlast da je nesprovođenjem reformi i izostankom rezultata u ključnim oblastima propustila momenat priključenja Evropskoj uniji.
Propustili smo momentum oko priključenja u Evropsku uniju. Crna Gora je pala na ispitu, jer nije za sedam godina završila osnovnu školu, pa će sada ponovo da ide u osnovnu školu sa Srbijom, sa mnogo težim kriterijumima.Ranko Krivokapić, poslanik Socijaldemokratske partije
"Nova Evropska komisija je rekla da će da se bavi geostrateškim pitanjima. Mi smo geostrateški porozni zbog kriminala. Zato se oni bave nama. Oni (EU) hoće da građani Crne Gore osjete napredak u integracijama, oni ne osjećaju. Francuska kaže da građani Crne Gore ne osjećaju benefite, a da su frustrirani građani Evropske unije zbog nas. Da smo riješili problem kriminala i korupcije ranije bi ušli u Evropsku uniju. Sada su se promijenile okolnosti. Propustili smo momentum oko priključenja u Evropsku uniju. Crna Gora je pala na ispitu, jer nije za sedam godina završila osnovnu školu, pa će sada ponovo da ide u osnovnu školu sa Srbijom, sa mnogo težim kriterijumima", rekao je Krivokapić obraćajući se premijeru Markoviću konstatujući postojanje suštinskog nazadovanja u ključnim oblastima EU integracija.
Ni u civilnom sektoru nisu sigurni kakve su moguće posljedice šta znači najavljena nova metodologija pristupanja zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji. To se čulo na panel diskusiji pod nazivom "Šta možemo da uradimo za vladavinu prava na Zapadnom Balkanu u 2020." održanom u Podgorici.
Sličnosti sa Turskom
Direktor Beogradskog centra za bezbjednosnu politiku Igor Bandović za RSE kaže kako ne vjeruje da će francuski prijedlog proći u formatu kako je prezentovan šefovima diplomatija članica EU.
Na pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE) kakav scenario možemo očekivati ukoliko ipak bude usvojen model proširenja koji predlaže Pariz, a koji pored strožijih uslova pregovaranja, predviđa i mogućnost nazadovanja zemlje kandidata, Bandović kaže:
"Ako uzmemo u obzir upravo taj deo koji pominje reverzibilnost (nazadovanje) a koji praktično znači stopiranje daljeg napredovanja sa mogućnošću da ta zemlja ne ide dalje u reforme, mene to jako podseća na situaciju sa Turskom koja je od zemlje koja je bila kandidat postala zemlja u specijalnom statusu. Ja se plašim da takav status ne bude namenjen i zemljama Zapadnog Balkana kroz ovaj francuski model, sa nekom vrstom ekonomske saradnje i razmene roba i trgovine, a sve ove ostale stvari da budu zanemarene."
Vedran Džihić, viši istraživač Austrijskog centra za međunarodne poslove Univerziteta u Beču, vrlo je oštro kritikovao novi francuski prijedlog o modifikaciji pristupnih pregovora, kao i događaj koji mu je prethodio – neodobravanje početka pregovora sa Sjevernom Makedonijom i Albanijom.
"Pokušavam da odgovorim do koje je mjere moguće da ponavljamo i iznova proživljavamo jednu te istu matricu i na koji način ćemo moći da promijenimo tu matricu. Neotvaranje pregovora sa Sjevernom Makedonijom i Albanijom je ciničan čin Evropske unije koji nije dosljedan principima EU. Ako ćemo i o ovome francuskom prijedlogu, čini mi se da je ovo tehnokratski oblik tog cinizma, sa kojim se na neki način pokušava opravdati već poslana poruka. Znači izmišljamo novu metodologiju, obećavamo perspektivu a u principu prolongiramo ovaj tu istu matricu unedogled", rekao je Džihić.
Izvršna direktorka Politikon mreže iz Podgorice Jovana Marović je konstatovala da su različiti utisci i različite reakcije u odnosu na novi prijedlog pristupanja i da je u ovom trenutku nepoznato da li je taj model pozitivan ili negativan za zemlje Zapadnog Balkana pa i za Crnu Goru.
Francuski 'non-paper'
Francuska je krajem prošle sedmice zemljama članicama EU poslala "non-paper" u kome se traži "obnovljeni pristup" u procesu proširenja prema zemljama Zapadnog Balkana, a od Evropske komisije (EK) traži da do januara 2020. godine objavi novu metodologiju u procesu pristupanja zemalja kandidata EU.
U dokumentu, u koji je RSE imao uvid, se naglašava da su “prespore” duboke političke, ekonomske i socijalne transformacije, koje su potrebne za buduće pristupanje Evropskoj uniji, te da su nedovoljno konkretne koristi za građane u zemljama kandidatima.
U utorak (19. novembar) je u Briselu održan samit Šefova diplomatija Evropske unije gdje je razgovarano o francuskom prijedlogu i drugim rješenjima. Podržan je prijedlog da Evropska komisija u januaru izradi zaključke o promjenama u proširivanju i naglašena neupitna perspektiva Zapadnog Balkana za ulazak u članstvo Unije.
Francuska ministarka za Evropu Ameli Monšalen je uoči zasjedanja izjavila da mnogi u EU dijele ocjenu da ima slabosti u pregovorima sa Srbijom i Crnom Gorom, te da je EU spremna da o tome razgovara s Beogradom i Podgoricom s ciljem da se takođe "povrati povjerenje među članicama i stanovništvom EU".
Crna Gora je od zemalja Zapadnog Balkana najdalje odmakla u pregovaračkom procesu. Od 33 pregovačka poglavlja otvorila je 32.
Facebook Forum