Dostupni linkovi

COVID-19 kao zgodna prilika za promociju ruske moći


Piše: Julija Petrovskaja

Pomoć ruskih vlasti stranim zemljama, a pre svega Italiji, Sjedinjenim Državama i Srbiji, u njihovoj borbi protiv korona virusa ostaje jedna od glavnih tema u ruskom medijskom prostoru. Izveštavajući o ruskoj pomoći, mediji pod kontrolom Kremlja i bliskog Kremlju biznismena Jevgenija Prigožina bave se, uglavnom, promocijom dostignuća ruskih vlasti. U isto vreme u ovim medijima se vodi negativna kampanja sa naglaskom na “nesposobnost” najrazvijenih zapadnih zemalja da se izbore sa epidemijom, te na političke podele unutar Evrope i u SAD-a.

Međutim, posmatračima nije uvek jasno kako se formira budžet za pomoć stranim zemljama, i zašto to postaje jedan od prioriteta Kremlja u situaciji kada su ruski zvaničnici priznali mogućnost “najtežeg scenarija” čak i u samoj Rusiji. Zaraza korona virusom, u Rusiji, za sada potvrđena je u zemlji kod 6.343 osoba, od kojih je umrlo 47.

Dnevne vesti se svih ovih dana prikazuju gotovo na isti način: tvrdi se da je u Rusiji sve pod kontrolom za razliku od zapadnih zemlja gde je situacija dramatična i da je ruska pomoć neophodna kako bi se izbegao najgori scenario. U televizijskim emisijama se dovodi u sumnju način na koji Evropska Unija i SAD postupaju s krizom, a “evropskoj solidarnosti” se samo rugaju, govoreći da se radi o “samoubilačkom ponašanju” Evropske unije.

S jedne strane, ruske zvaničnici i vladini mediji navode da “ruska pomoć nema političke ciljeve”, ali s druge strane – i to se posebno odnosi na Srbiju – isporuke medicinske opreme i dolazak ruskih lekara se stavljaju u kontekst “strateškog partnerstva. Istovremeno evropska pomoć, za razliku od ruske, se prikazuje kao beznačajna i neblagovremena.

Ruska humanitarna operacija u Srbiji, gde su krajem prošle sedmice doputovali lekari i stručnjaci za dezinfekciju objekata, jedna je od najznačajnijih za Kremlj. Na vojni aerodrom u Batajnici 3. i 4. aprila sletelo je sve ukupno jedanaest aviona sa medicinskom opremom, tehnikom i zaštitnim sredstvima koje je Moskva uputila po dogovoru predsednika Aleksandra Vučića i Vladimira Putina.

Prema ruskim izvorima, Srbiji je poslato su 87 lekara i 16 komada specijalne tehnike.

Prve informacije da je Srbija zatražila pomoć od Rusije pojavili su se u ruskim medijima polovinom marta. Radi se o pomoći u vidu medicinske opreme, respiratora, medikamenata i drugih sredstava. Nije poznato da li je Srbija platila ovu pomoć kao što se to dogodilo sa ruskim isporukama SAD-u krajem marta.

U saopštenju ruskog ministarstva odbrane od 6. aprila stoji da ruski stručnjaci u Srbiji “rešavaju praktične zadatke u borbi protiv korona virusa”.

Kako se navodi, na teritoriji Vojno-medicinske akademije Oružanih snaga Srbije raspoređen je privremeni park vozila i punktovi za opremu koja se koristi za dezinfekcije. Ruski timovi su uključeni u analizu epidemiološke situacije, a pored toga savetuju i obučavaju srpske kolege organizaciji karantinskih mera i dezinfekciji.

Ruska državna televizija posebno navodi da su ruski vojni lekari upućeni u “najteža područja Srbije”, a to su Beograd, Ćuprija, Valjevo, Novi Sad, Niš, Kragujevac i Kikinda.

Kako je kazao ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko u Srbiju su stigli “prvorazredni stručnjaci koji imaju duboko profesionalno znanje i veliko iskustvo i koji su spremni da se bore protiv `nevidljivog neprijatelja`, rame uz rame sa svojim kolegama, bez obzira na rizik”.

Ruski teretni avion koji je prevozio medicinsku opremu sletio je 1. aprila na međunarodni aerodrom "Džon F. Kenedi”.
Ruski teretni avion koji je prevozio medicinsku opremu sletio je 1. aprila na međunarodni aerodrom "Džon F. Kenedi”.

Nije iznenađujuće da se rusko “herojstvo i žrtvovanje” koriste u propagandnim izveštajima. Neki “analitičari” sadašnju pomoć u borbi protiv korona virusa stavljaju čak i u kontekst događaja Drugog svetskog rata. U jednom od izveštaja isporuka stranim partnerima medicinske opreme, respiratora i medikamenata upoređuje se sa kuhinјama sovjetske vojske koje su hranile starce, žene i decu u oslobođenom Berlinu 1945. godine.

Na promociji “ruskih dostignuća” u borbi protiv korone aktivno radi nekoliko, ruskim medijima već poznatih, srpskih politikologa i posmatrača, kao naprimer Igor Damjanović, Milica Đurđević iz nacionalističkog prokremljskog pokreta “Zavetnici” ili poslanica u Skupštini Beograda Draginja Vlk.

Kao i u drugim sličnim medijskim kampanjama, priče Damjanovića i Đurđević prati jaka antizapadna retorika, dok se Draginja Vlk uzdržava od oštrih reči. Ova poslanica smatra da je Rusija Srbiji omogućila da “izbegne italijanski i španski scenario”, odnosno veliki broj žrtava korona virusa. Vlk je, pored toga, svrstala rusku medicinu među najbolje u svetu, mada za samu rusku javnost kriza ruskog zdravstvenog sistema opšte poznata činjenica.

Suština je svih ovih poruka da se Rusija prikaže kao zemlja koja “svoje ne ostavlja na cedilu i ne zaboravlja svoju mlađu sestru na Balkanu“. Međutim, ruska javnost je podeljena po pitanju pružanja pomoći drugim zemljama, a ruske čitaoce, pored dostignuća Kremlja u inostranstvu, zanima sudbina desetina hiljada ruskih građana u inostranstvu kao i alarmantna situacija u zdravstvu.

Treba naglasiti da je većina ruskih lekara, 55 procenata, izjavilo tokom najnovijeg istraživanja da njihove zdravstvene ustanove nisu spremne za prijem pacijenata sa korona virusom. A 49 odsto njih se žali na slabu opremu bolnica u smislu zaštitne odeće i lične zaštitne opreme, dok 35 odsto ukazuju na nedostatak lekova.

XS
SM
MD
LG