Dostupni linkovi

COVID-19 menja planove ruskih vlasti


Nove mere samoizolacije u Rusiji
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:00:54 0:00

Nove mere samoizolacije u Rusiji

Autorka: Julija Petrovskaja

Rusija se polako navikava na novu "korona realnost". Pandemija COVID-19 menja život u zemlji gotovo svakodnevno. Još početkom marta niko ne bi ni pomislio da će brzo doći do zatvaranja kafića i državnih granica, ukidanja pozorišnih predstava i poslovnih aktivnosti, a da će sredstva dezinfekcije postati najtraženiji proizvod.

Od turbulentnih 1990-ih Rusi ne pamte prazne police u trgovinama i možda nikada nisu videli zaštitno staklo na kasi. I sigurno dugo godina nisu videli manju gužvu u metrou.

U Rusiji, prema zvaničnim podacima na dan 30. marta, 1.836 ljudi je zaraženo korona virusom, a devet je umro. To je mnogo manje nego u Evropi, ali neki stručnjaci strahuju od "eksplozije" epidemije i italijanskog scenarija (u Italiji je umrlo više od 10.000 ljudi).

Građani mogu da prate sve relevantne informacije o situaciji sa COVID-19 u Rusiji na posebnom internet-portalu. Međutim, ponavljaju se pitanja: zašto Rusija sa 140 miliona stanovnika ima broj obolelih kao male zemlje, poput Luksemburga ili Litvanije. Na društvenim mrežama se raspravlja da li je to pitanje transparentnosti informacija ili pouzdanosti testiranja na korona virus?

Od samog početka epidemije, ruska država kontroliše sve informacije u vezi sa COVID-19 i drži monopol na testiranje na korona virus. Kao rezultat toga, građani, pa čak ni sama vlasti ne može objektivno da proceni ovaj problem, oslanjajući se uglavnom na statistiku zabeleženih slučajeva. A prema ovim podacima, situacija uopšte nije loša, posebno ako se poredi s Evropom.

Čekajući vrhunac epidemije

Vrhunac epidemije u Moskvi se tek očekuje, zato su vlasti proglasile i narednu sedmicu neradnom. "Duži raspust" je faktički počeo 28. marta i trajaće sve do 5. aprila.

Nije teško primetiti da se broj ljudi na ulicama Moskve i u javnom prevozu smanjio, ali slabo ko nosi zaštitne maske i rukavice. Građani često ne poštuju fizičku distancu, a dosta njih je, uprkos brojnim apelima da ostanu u svojim domovima, iskoristilo sunčane dane za porodičnu šetnju i roštilj.

Ljudi ne žele da budu izloženi rigoroznim merama, neki beže iz karantina ili kriju da su stigli iz zaraženih područja. To je učinila i jedna doktorka koja je početkom marta doputovala iz Španije sa korona virusom i odmah nastavila da predaje na Stavropolskom državnom medicinskom univerzitetu.

Sada je tri stotine ljudi koji su bili u kontaktu s njom zatvoreno u karantinu, a sama doktorka će se nakon ozdravljenja suočiti sa krivičnom istragom.

Pooštrene mere pre svega u Moskvi

U Rusiji nije došlo do masovnog karantina ili uvođenja vanrednog stanja, jer se smatra da za to nema potrebe. Međutim, poslednjih dana pooštrena su ograničenja, prvenstveno u Moskvi, kako bi se sprečilo širenje virusa.

Zatvorene su sve trgovine, osim prodavnica hrane i apoteka, zabranjen je rad ugostiteljskih objekata, parkova, frizerskih i kozmetičkih salona, ne rade predškolske i školske ustanove. Ograničeno je kretanja za osobe starije od 65 godina sve do 14. aprila. Uvedena je zabrana okupljanja.

Od 30. marta privremeno se zatvaraju državne granice. Ukinuti su svi letovi u Rusiju i iz nje. Jedino je dozvoljeno letenje ruskih aviona koji iz drugih zemalja vraćaju ruske građane. Vlada razmatra mogućnost ograničenja kretanja širom zemlje i zaustavljanja vazdušnog i železničkog putničkog saobraćaja.

Vojska je angažovana na gradnji 16 centara za infekcije od kojih bi osam bolnica trebalo da budu gotove do kraja aprila, a ostale do polovine maja. Za gradnju ovih centara za 1.600 pacijenata, ruska vlada izdvojila je 8,8 milijardi rubalja, odnosno oko 100 miliona evra.

Uvedene porezne olakšice za biznis

Ruski premijer Mihail Mišustin osnovao je fond od 300 milijardi rubalja, što je oko 3,3 milijardi evra, za podršku ekonomije i građana za vreme epidemije. Predsednik Vladimir Putin najavio je niz mera, a među njima su porezne olakšice za biznis, dodatna isplata od 56 evra mesečno za porodice sa malom decom, te jednokratna pomoć penzionerima u iznosu od 45 evra.

Ali, mnogi posmatrači kritikuju ove poteze kao beznačajne ili čak štetne za rusku ekonomiju koja se poslednjih godina suočava sa ozbiljnom krizom.

Ekonomska situacija se dodatno pogoršala zbog naglog pada cena nafte u martu. U periodu od 6. do 19. marta "Brent" je pojeftinio za 41,5 odsto (cena je pala na 26 dolara po barelu), u isto vreme ruski rubalj prema dolaru oslabio je za 15 odsto. Zbog ove krize na tržištu Rusija rizikuje da izgubi u 2020. godini gotovo 100 milijardi dolara. Nafta, naftni proizvodi i prirodni gas čine oko 60 odsto ruskog izvoza.

Udarci na ekonomiju

Još veći rizik donosi korona virus, smatraju ruski stručnjaci. Kako je priznao ministar finansija Anton Siluanov, epidemija može dovesti do zastoja u različitim sektorima ruske ekonomije, pa čak i pad cena nafte ima na situaciju manji uticaj.

Prema procenama stručnjaka za finansije Andreja Movčana, u Rusiji će 20 do 25 odsto građana usled epidemije ostati bez primanja i ušteđevine, a poslovni prihodi će se smanjiti za 50 odsto, ako mali i srednji biznis uopšte preživi.

Ne ljubite ikone: Ruska pravoslavna crkva protiv širenja korone
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:12 0:00

Traži se 'jasan plan'

Četrnaest uglednih ruskih ekonomista objavili su zajedničku izjavu u kojoj su zatražili od vlasti da izrade jasan plan za borbu protiv epidemije i ekonomske krize. Ovi stručnjaci, između ostalog, zahtevaju da se uvede strogi karantin umesto „neradne sedmice", te da se obezbedi realna podrška preduzeća, malog biznisa i građana, koji ostaju bez posla.

Takođe je zatražena zaštita medicinskih radnika čiji je broj znatno smanjen u poslednjih nekoliko godina kao rezultat neuspele reforme zdravstvenog sistema.

Pored toga, stručnjaci traže od vlasti da se obezbedi dostupnost hrane i lekova za sve. Da bi se smanjila cena osnovnih životnih namirnica, uvozne carine treba da budu ukinute, kao i "prehrambeni embargo" (odnosno zabrana uvoza u Rusiju poljoprivrednih proizvoda i sirovina iz zemalja koje su uvele sankcije protiv ruskih pravnih lica i pojedinaca zbog pripajanja Krima 2014. godine), stoji u zajedničkoj izjavi.

Nedostatak medicinske opreme

U isto vreme medicinski stručnjaci navode da se Rusija suočava sa nedostatkom medicinske zaštitne opreme. Ruski lekari (za sada uglavnom kao anonimni) žale se na nepripremljenost bolnica za znatno veći broj pacijenata, a pacijenti - na bolničke uslove i tretman.

Samo na jugu Rusiji, prema zvaničnim podacima, oko 840 medicinskih ustanova su u neredu, dok je nedostatak medicinskog osoblja više od 46.000 ljudi, od kojih su 50 odsto lekari. Ovaj podatak je pre nekoliko dana izneo sekretar Saveta bezbednosti Nikolaj Patrušev.

Situacija u zdravstvu je jedna od bolnih tema za rusko društvo, jer mnogi su zadnjih godina, pogotovo u provinciji, faktički izgubili pristup medicinskim uslugama. Zato nije ni čudno da se na društvenim mrežama raspravlja o nastojanju ruskih vlasti da pruže pomoć Italiji i drugim zemljama, posebno u situaciji kada ruski lekari masovno daju otkaze zbog malih plata.

Međutim, pomoć Zapadu "koji nije u stanju da se izbori sa katastrofom " je važna tema ruske propagande. Državni mediji izveštavaju da je situacija u Rusiji pod kontrolom, za razliku od najuspešnijih zapadnih zemalja, a uz to šire priče o teorijama zavere da je virus nastao u laboratorijama CIA-e, farmakoloških kompanija i slično.

Korona virus je najnoviji izazov za Vladimira Putina, koga protivnici optužuju zbog nastojanja da zadrži svoju "krunu" po svaku cenu i posle 2024. godine.

Političke posledice

Nije sasvim jasno kakve će biti političke posledice epidemije u slučaju produbljivanja ekonomske krize i daljeg pada rejtinga Putina i "vladajuće stranke".

Ruska politička elita je poslednjih meseci krenula putem prekrajanja Ustava kako bi obezbedila doživotnu vladavinu Putina. Ali, plan Krеmlja za brzo i nesmetano produženje njegovog "mandata" preko "narodnog glasanja" o ustavnim amandmanima došao je pod znak pitanja. Epidemija COVID-19 primorala je Kremlj da odloži ovo glasanje do daljeg.

Situacija je takva da kombinacija različitih negativnih faktora, kao što su epidemija, pad životnog standarda, rast cena i rizik gubitka posla, ugrožava rezultate "narodnog glasanja" u podršci Putinu, bez obzira na administrativne mogućosti Kremlja, smatraju kritičari ustavne reforme.

Prema nezavisnim anketama, manje od polovine Rusa podržava ideju da se Putinu dozvoli "brisanje" dosadašnjih predsedničkih mandata kako bi mogao da ostane na vlasti. Ali, Kremlj tvrdi da se ne slaže sa ovim brojkama.

XS
SM
MD
LG