Poruku republikanskog senatora Rona Džonsona vlastima Srbije, da ne treba dati diplomatski status osoblju Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu, treba razumeti kao stav Stejt departmenta i američke administracije, kažu za Radio Slobodna Evropa poznavaoci američke politike. U Beogradu ponavljaju da odluke donose samostalno, mada je verovatno za očekivati da će se u i ovom slučaju vagati odnosi i sa Rusijom i sa SAD.
Najeksplicitniju poruku srpskim vlastima preneo je republikanski senator i predsedavajući Pododbora za Evropu i regionalnu bezbednosnu saradnju Ron Džonson. On je, odgovarajući na pitanja novinara sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Beogradu, rekao da bi se davanjem diplomatskog statusa ovom Centru poslao veoma loš signal.
Poruku senatora Džonsona treba shvatiti kao poruku Stejt departmenta i američke administracije, kaže za RSE nekadašnji ambasador Srbije u Vašingtonu Ivan Vujačić, pogotovo imajući u vidu da je senator iz Republikanske stranke.
„On je to javno rekao upravo zbog toga da bi to dobilo na težini u javnosti. To nije neuobičajena poruka. Što se tiče diplomatskog statusa, po mojim saznanjima takve ustanove nemaju diplomatski status i sada se ovo odigrava u svetu simbolike gde je taj Centar jako mali, ali simbolično može da ima značaja u smislu da Zapad smatra da takvi centru nemaju taj status pa ne bi trebalo ni kod nas da dobiju. I nažalost jedno takvo simboličko pitanje je dobilo veliki značaj u našoj unutrašnjoj politici“, kaže Vujačić.
Zvaničnici u Beogradu ponavljaju ono što je i predsednik Srbije odgovorio senatoru Džonsonu u utorak - da Srbija donosi odluke samostalno.
Tako i Milovan Drecun, poslanik vladajuće Srpske napredne stranke i šef delegacije Srbije pri parlamentarnoj skupštini Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), vojnog saveza koji predvodi Rusija, kaže za RSE da je interes Srbije da samostalno donosi odluke imajući u vidu i odnose sa Ruskom federacijom i sa Sjedinjenim Američkim Državama.
„Meni sve to liči na nepotrebno i bez ikakvih razloga stvaranje, uslovno rečeno, problema u srpsko-američkim odnosima. Interes Srbije jeste da ima dobro opremljen, efikasan humanitaran centar koji će koristiti svoje ljudske i tehničke kapacitete u uslovima kada dođe do nekih elementarnih nepogoda. S druge strane, interes Srbije je takođe da na svojoj teritoriji nema geopolitičko sučeljavanje velikih sila, prvenstveno mislim na SAD i Rusiju“, kaže Drecun.
Drecun misli da nema dileme da se radi o jednom sistematskom pokušaju vršenja pritiska na Beograd da donese odluku koja bi bila negativna.
Senator Džonson je, podsetimo, poručio da davanje diplomatskog statusa Srpsko-ruskom humanitarnom centru ne bi bilo u interesu Srbije u kontekstu privlačenja zapadnog kapitala koji bi pomogao njenoj ekonomiji.
„Da bi kapital tekao iz SAD i Evrope, iz zapadnih demokratija, neophodna je vladavina prava i što je moguće manje korupcije. Potreban je, takođe, i signal da zemlja zaista naginje ka zapadnim demokratijama i kapitalizmu otvorenog tržišta, a suprotno od tipa agresije kakav Vladimir Putin, nažalost trenutno demonstrira sa Rusijom“, naveo je Džonson.
Što se tiče pominjanja zapadnih investicija u ovom kontekstu bivši diplomata Ivan Vujačić međutim, smatra da investicije ne zavise od ovakvih stvari.
„Mislim da je to neadekvatan komentar jer investicije ne zavise od takvih stvari, a drugo, i nema mnogo američkih investicija. Za druge zapadne zemlje ne znam, ali što se američkih investicija tiče, mislim da neće biti preterano velike u narednom periodu“, ocenjuje Vujačić.
Senator Ron Džonson nije prvi američki zvaničnik koji je izneo zabrinutost zbog statusa Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu. Sredinom juna visoki zvaničnik Stejt dipartmenta zadužen za Evropu i Evroaziju Hojt Brajan Ji je, na pretresu o situaciji u Jugoistočnoj Evropi, održanom u Pododboru za evropsku i regionalnu bezbednosnu saradnju u Senatu, izjavio da ga brine „takozvani humanitarni centar, ne zbog onoga što je sada, nego zbog onoga što bi mogao da postane. Pogotovo ako Srbija ispuni ono što je Rusija tražila: specijalni status i imunitet za svoje osoblje.“
Takođe je nedavno Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu saopštila da njeni predstavnici nisu videli u Ruskom humanitarnom centru u Nišu ništa što bi ukazivalo na potrebu da taj Centar dobije diplomatski status.
Za bivšeg diplomatu Ivana Vujačića nema dileme šta bi trebalo da bude naredni potez Beograda.
„Moje lično stanovište je da ono što ne postoji u svetu kao normalna diplomatska ispostava ne treba ni da dobije diplomatski status ne zato što su to Rusi nego bilo ko“, ocenjuje Vujačić.
Beograd se za sada, čini se, opredelio za taktiku status quo. No, kako je nedavno primetio i šef srpske diplomatije Ivica Dačić to pitanje se mora rešiti na ovaj ili onaj način.
Facebook Forum