Dostupni linkovi

Briselski blog: Zašto Švedska po pitanju korona virusa postupa drugačije


Pune bašte u Štokholmu uprkos pojavi korona virusa, Švedska, 26 mart 2020.

Autor: Rikard Jozwiak Prevele: Mila Đurđević i Ljudmila Cvetković

I dok države širom Evropske unije usvajaju ozbiljne mere karantina u borbi protiv pandemije korona virusa, uključujući zatvaranje nacionalnih granica, obustavu rada u mnogim preduzećima i uvođenje mera strogog fizičkog distanciranja, postoji jedna nacija Evropske unije koja za sada ide u drugom pravcu – Švedska.

U Švedskoj, deca uzrasta do 16 godina i dalje idu u školu. Prodavnice, restorani i kafići su otvoreni iako nedavne mere restrikcije usled korona virusa, zabranjuje ljudima da naručuju za šankom – dozvoljeno je samo usluživanje dok gosti sede za stolom.

Granice Švedske još nisu zatvorene a dozvoljeno je i okupljanje do 50 ljudi. Do 27. marta, taj broj je bio 500. U malim i velikim gradovima, ulice, trgovi i gradski prevoz pun je ljudi.

Sa teškoćom biste našli nekoga ko nosi zaštitnu masku za lice.

Pet stvari koje treba da znate o korona virusu i maskama
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:19 0:00

Proteklih dana, hiljade ljudi se uputilo ka ski centrima na sever zemlje, gde ima malo zdravstvenih ustanova koje su međusobno udaljene, dok su zabave posle skijanja uz služenje alkohola vrlo česte.

Najstroža preporuka Vlade do sada je bio poziv građanima da izbegavaju putovanja ukoliko nisu neophodna, kao i prijateljski savet onima koji su bolesni ili su stariji od 70 godina da ostanu kod kuće.

Ova slika je teško razumljiva u drugim nordijskim zemljama, gde su još prošle nedelje zatvoreni međunarodni granični prelazi dok je ograničena društvena interakcija pod prismotrom.

Švedska politika deluje kao potpuna fantazija mnogim ljudima u drugim delovima Evropske unije koji svedoče strožim merama.

Švedski pristup liči na onaj koji je donedavno sledio Ujedinjeno Kraljevstvo. Samo pre nekoliko dana, Vlada britanskog premijera Borisa Džonsona je promenila kurs i odlučila da prati evropski trend karantina, kako je broj žrtava pandemije korona virusa počeo dramatično da raste. Dvadeset sedmog marta saopšteno je da je Džonson pozitivan na korona virus.

Anders Tegnel, direktor Agencije za javno zdravstvo Švedske (Folkhälsomyndigheten), demantovao je da je taktita Švedske da dođe do "kolektivnog imuniteta", do kog dolazi kada virus inficira najmanje 60 do 70 odsto populacije, koja se zatim oporavi i stekne imunitet, čime se efikasno sprečava dalje masovno prenošenje.

Tegnel je izjavio da je cilj Vlade sporo širenje infekcije kako se ne bi preopteretile zdravstvene službe u bilo kom momentu. Do 27. marta u Švedskoj je zvanično registrovano 2.840 slučajeva, dok je 77 ljudi umrlo, što su brojke koje se ne razlikuju u mnogome od brojki u susedstvu, iako one kao na mnogim drugim mestima protesklih dana brže rastu. Kritičari kažu da bi nizak nivo testiranja, u stvari, mogao kriti velike brojke.

Tegnel je postao zvanično lice švedskog pristupa i stalno je u centru medijske pažnje. Za sada, ima punu podršku Vlade. Tokom vikenda, premijer Stefana Lofven se obratio naciji – što se dešava veoma retko – u svom obraćanju istakao je potrebu za odgovornošću i solidarnošću. Nikakve nove mere, međutim, nisu najavljene iako je Lofven upozorio da bi mere u budućnosti mogle biti neophodne i donete u kratkom roku.

Uprkos činjenici da je većina Šveđana svesna da se njihova zemlja ponaša atipično u vreme pandemije korona virusa, čini se da postoji značajna podrška vladi. U anketi objavljenoj ove nedelje, podrška socijaldemokratama Stefana Levena skočila je za tri procenta, što je značajno za stranku koja je poslednjih godina izgubila glasače.

U zemlji sa snažnom političkom kulturom konsenzusa, gde su čak i antagonističke izjave uvijene u oblandu, bilo je više nego gunđanja o vladinoj taktici u borbi protiv korona virusa. Nekoliko vodećih medijskih ličnosti i lekara doveli su u pitanje sposobnost vlade, i u internoj prepisci u koju je imala uvid državna televizija SVT, nekoliko medicinskih stručnjaka oštro je kritkovalo Agenciju za javno zdravstvo Švedske (Folkhälsomyndigheten), optužujući ih za nesposobnost, igranje “ruskog ruleta” sa stanovništvom, kao i da veću pažnju posvećuju ekonomskim posledicama umesto opasnostima po javno zdravlje.

Čini se da je ekonomski argument najvažniji. Premijer je pozvao građane da naručuju iz lokalnog restorana kako bi podržali lokalni biznis, a mnogi komentatori govore sa više zabrinutosti zbog pada tržišta akcija i buduće masovne nezaposlenosti nego o građanima koji trenutno umiru i izveštajima o nedostatku osnovne zdravstvene opreme.

Gradonačelnici u Italiji gube živce: 'Pravac kući'
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:28 0:00

Posmatrajući Švedsku iz drugih delova Evrope skoro dve decenije, uočio sam i određenu kulturnu "suprotnost" zbog koje je ta zemlja sklona da postupi suprotno od ostalih.

Upadljiva je paralela sa evropskom migracionom krizom u jesen 2015. godine.

Tada je Švedska izrazila žaljenje zbog zidova i ograda koji su se pojavili širom Evrope kao odgovor na stotine hiljada migranata koji su prešli Egejsko more i u Evropu. Te godine je više od 160 hiljada tražilaca azila stiglo u Švedsku – više po broju stanovnika nego u bilo koju drugu evropsku zemlju, pošto je vlada prvobitno odbacila inicijative za uvođenje kvota i kontrolu granica.

Na kraju je napravljen veliki zaokret, vrlo brzo su se pojavile pasoške kontrole na švedsko-danskoj granici, gde su ostale do danas. Razgovori o imigraciji i integraciji (ili njihovom izostanku) postali su dominantni politički diskurs, a krajnje desničarska partija Švedskih demokrata izašla je iz političke anonimnosti i prerasla u najveću opozicionu stranku u zemlji danas.

Istina je da se Švedska razlikuje od ostatka Evrope.

Švedska je na kontinentu koji je oblikovan krvavim revolucijama, razarujućim sukobima i genocidima, uspela da tokom više od dva veka izbegne rat i okupaciju.

COVID-19 ispraznio ulice i trgove jugoistočne Evrope
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:02 0:00

Dok bi druge zemlje mogle biti "oštećene ratom", pa u svemu vide pretnju po svoju kulturu i suverenitet, može se reći da bi Švedska mogla biti "oštećena mirom", te da njeni građani ne razmišljaju o tome da bi moglo da im se dogodi nešto loše, pa se može desiti da budu nepripremljeni za krize u momentima kada nisu dovoljna racionalna objašnjenja, otvorenost i dobra volja. Kaže se da je "put do pakla popločan dobrim namerama".

Nadamo se da Švedska trenutno ne ide u tom pravcu.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG