Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Lažna prodaja polovnih vozila u Švedskoj uvodi migrante na tržište rada


Crno tržište rada: Otkrivena prevara s identifikacijama u Švedskoj

Zajednička istraga švedske TV4 i RSE-a otkrila je rupu u sistemu koja je otvorila švedsko tržište rada za migrante bez radnih dozvola.

Hiljade migranata iz centralne Azije bez radne dozvole poslednjih godina pridružile su se švedskoj radnoj snazi na zaobilazan način kojim im je omogućeno da prođu ispod radara – dobijanjem legalnog švedskog poreskog broja pretvarajući se da kupuju polovan automobil, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Istraga švedske TV4 i RSE-a dokumentovala je kako je jedna "fabrika identifikacija" u senci u Štokholmu koristila tu shemu od 2016. da omogući da više od 1.100 migranata nelegalno dobije poslove u raznim švedskim kompanijama.

Fabriku identifikacija vodi imigrant koji je stigao u Švedsku 2004. i koji je u istraživačkom izveštaju identifikovan pod pseudonimom Akmal.

Akmal naplaćuje 200 do 500 evra za svaku lažnu kupovinu automobila koju sređuje korišćenjem adrese stana koji iznajmljuje u predgrađu Haselbi na zapadu Štokholma.

Tu adresu je iskoristio da preregistruje isti auto 112 puta. Većina njegovih klijenata nikada nije videla automobil i niko od njih nema validnu vozačku dozvolu.

Za jednog migranta je ustanovljeno da je radio ilegalno kao čistač u stanici švedske granične policije
Za jednog migranta je ustanovljeno da je radio ilegalno kao čistač u stanici švedske granične policije

Većina poslova koje migranti dobijaju pošto dođu do poreskog broja preko Akmalove usluge za identifikacije je na gradilištima, u hotelima, restoranima i tržnim centrima. Neki rade kao čistači na univerzitetima, u bolnicama, pa čak i u vladinim zgradama.

Jednog migranta koji je koristio Akmalovu uslugu je eventualno zaposlio ugovarač da radi kao domar u švedskoj graničnoj policiji na štokholmskom aerodromu Arlanda – samom telu koje bi trebalo da zaustavlja ilegalnu imigraciju.

Gledanje na drugu stranu

Švedske fabrike identifikacija oslanjaju se na činjenicu da većina švedskih poslodavaca nikada ne traži od kandidata za posao da pokažu radnu dozvolu sve dok imaju validan identifikacioni broj švedske poreske službe (Skatteeverket) koji im omogućava da otvore bankovni račun u zemlji.

Shema takođe funkcioniše zato što švedska transportna agencija (Transportstyrelesen) određuje identitet pojedinca dodeljen poreskom koordinacionom broju, poznatom kao "samordingsnummer", kada je kupovina automobila registrovana na stranca koji nema švedski broj socijalnog osiguranja.

Oglas na internetu na ruskom kaže migrantima da mogu dobiti švedski poreski identifikacioni broj preko "fabrike identifikacija" koja lažno prodaje polovan automobil.
Oglas na internetu na ruskom kaže migrantima da mogu dobiti švedski poreski identifikacioni broj preko "fabrike identifikacija" koja lažno prodaje polovan automobil.

U praksi je transportna agencija daleko manje pažljivija od švedske poreske uprave ili švedske službe za migracije (Migrationsverket) i dobija koordinacioni broj od poreske agencije na osnovu kopija dokumenta koje su poslate faksom ili imejlom.

Pia Bergman, ekspertkinja za sprečavanje prevara iz švedske poreske službe, objasnila je da samordingsnummer "otključava ulazna vrata" švedskog tržišta rada.

"Otključavate mogućnost da radite ovde", rekla je Bergman. "Otključate mogućnost da ovde dobijete bankovni račun, da dobijete adresu, da kupujete stvari. Time se otključava sve za šta mislite da je potreban švedski broj socijalnog osiguranja. U tim slučajevima, možete koristiti samordingsnummer".

Proces dobijanja poreskog koordinacionog broja traje oko 25 dana i transportna služba ne naplaćuje tu usluga. To daje Akmalu i operaterima drugih fabrika identifikacija veliki profit – često kao neprijavljen prihod – za organizovanje lažne prodaje automobila.

Pravna siva zona

Švedski zvaničnici kažu da Akmal tehnički ne krši zakon kada registruje lažnu prodaju automobila.

Sami migranti – i kompanije koje ih zapošljavaju bez provere da li imaju radnu vizu – su ti koji čine prekršaje.

Istraga TV4 i RSE-a je pronašla ukupno 476 kompanija koje su zaposlile 1.100 migranata koji su dobili poreski koordinacioni broj preko Akmalove fabrike identifikacija.

Oko polovina tih kompanija ima solidan kreditni rejting, uključujući velike firme koje imaju blanko naloge kod gradskih veća ili državnih operatera javnih zgrada.

Drugi poslodavci su firme, takozvani "vodeni cvetovi" koji postoje oko godinu dana ili nešto duže pre nego što nestanu s velikim dugovima.

Anders Bjorkenheim, švedski stručnjak za sprečavanje prevara, kaže da neke firme zapošljavaju migrante bez postavljanja pitanja o radnoj dozvoli zbog manjkavih pozadinskih provera.

On kaže da, međutim, postoje mnoge beskrupulozne švedske firme koje namerno zapošljavaju migrante koji imaju samo poreski boj – i, možda, švedski bankovni računa – zato što su ti kandidati spremni da prihvate eksploatatorske radne uslove za zaradu koja je polovina minimalne plate.

Minimalna mesečna plata u švedskom hotelskom i restoranskom sektoru, na primer, iznosi 21.930 švedskih kruna ili oko 2.075 evra.

Takve kompanije su "napravile svoj poslovni plan ili makar deo njega" kako bi zaposlile migrante bez postavljanja pitanja o radnoj dozvoli, rekao je Bjorkenheim. "Nema pitanja."

Švedski stručnjak za sprečavanje prevara Anders Bjorkenheim
Švedski stručnjak za sprečavanje prevara Anders Bjorkenheim

Zamenica direktora švedske transportne uprave Ana Bergrund (Anna Berggrund), kada su joj predstavljeni podaci o široko rasprostranjenim zloupotrebama rupa u sistemu sa strane fabrika identifikacija, rekla je da je njena vladina služba u obavezi da nastavi da izdaje poreske koordinacione brojeve.

"Prenos vlasništva nad automobilom nije zločin", rekla je Bergrund. "Da preusmerite vaš mejl nije zločin. Reći ćemo 'ne' samo kada osetimo da je pružena dokumentacija o identitetu nedovoljna. Radimo po instrukcijama koje imamo. Mi dobijamo i pregledamo".

"Ako prijava izgleda u redu, onda ne možemo odbiti da je odobrimo čak i ako sumnjamo da se dešava nešto neregularno", reka je ona. "Nama je teško da procenimo da to nije osoba koja iz dobre volje pomaže prijateljima i porodici prosleđivanjem dokumenata – neko ko zna jezik i ko je navikao da podnosi dokumenta i da bude u kontaktu s vlastima".

Bjorkenheim, međutim, upozorava da je shema lažne prodaje automobila postala "oruđe organizovanog kriminal".

'Moderno ropstvo'

Mnogi migranti koji angažuju Akmala kažu da su saznali za njegovu fabriku identifikacija usmenim putem u švedskoj migrantskoj zajednici ili preko oglasa na društvenim medijima.

Bjorkenheim primećuje da sve veći broj sličnih fabrike identifikacija sada otvoreno oglašava shemu na internetu migrantima iz Rusije, Uzbekistana, Azerbejdžana, Gruzije i drugih bivših sovjetskih republika.

TV4 i RSE su ustanovili da je imigrantima potrebno samo da u Švedsku uđu legalno turističkom vizom iz druge zemlje u okviru bezvizne Šengenske zone i da plate fabrici identifikacija do 500 evra da bi dobili poreski koordinacioni broj.

Bjorkenheim je rekao da pravne rupe čine švedsku državu "fasilitatorom" kriminalne aktivnosti koja uključuje "moderno ropstvo".

Zapravo, mnogi od Akmalovih klijenta su kasnije dobili radno vreme i uslove koji se prema švedskom zakonu kvalifikuju kao "moderno ropstvo".

Migrantkinje koje rade bez radnih viza takođe kažu da se suočavaju sa seksualnim iskorišćavanjem, a neke su čak primorane na prostituciju.

"Ponuđen mi je posao ako pristanem da radim bez plate jednu nedelju", rekla je jedna Uzbekistanka koja je zaposlena kao čistačica na švedskom univerzitetu. "Kada je ta nedelja istekla dali su mi izbor: ili spavaj sa šefom ili nećeš dobiti posao. Kakav izbor imate?"

"Mnoge žene okrenu lice, misle na svoju decu (kod kuće) i prođu kroz to", rekla je ona. "Pristaju na to. Rade to zato što moraju. Potreban im je novac da izdržavaju svoju decu".

Bjorkenheim zaključuje da će ako švedske vlasti ne preduzmu akciju da "energično kontrolišu" shemu lažnih prodaja automobila i zatvore rupe za dobijanje poreskog koordinacionog broja, to još više biti eksploatisano.

"Možete to opisati tako što ćete reći da smo fasilitatori", rekao je Bjorkenheim. "To su hladne, tvrde činjenice, zapravo. I to važi za sve švedske vlasti".

Menadžeri firmi koje su zaposlile Akmalove klijente brane svoju situaciju navodima da otpuštaju ilegalne radnike kada god saznaju za takav slučaj.

Bergman, finansijska ekspertkinja za sprečavanje prevare iz švedske poreske službe, međutim, kaže da švedski poslodavci imaju odgovornost da osiguraju da pre svega ne zapošljavaju ilegalne radnike.

"Ako, kako mnogo kompanije tvrde, žele da podržavaju pristojno tržište rada – pristojne mere i etički odbranjiv stav – onda takođe moraju da podrže sistem", zaključuje Bergman.

"One nisu uradile svoj deo kada nisu osigurale da nemaju ljude koji ilegalno rade na njihovim radnim mestima", kaže Bergman.

XS
SM
MD
LG