Uprkos tome što su tokom dijaloga, uz posredovanje Evropske unije, postignuti sporazumi o značajnim pitanjima, između Beograda i Prištine u poslednje vreme bilo je dosta je razmirica i incidenata. Poslednji u tom nizu – hapšenje dvojice kosovskih policajaca od strane MUP-a Srbije tokom vikenda, zato što su se, prema tvrdnjama Beograda, našli na teritoriji centralne Srbije, rešen je posredovanjem EULEX-a.
Sagovornici Radija Slobodna Evropa ocenjuju da je umesto hapšenja Srbija trebalo da demonstrira da probleme ume i želi da rešava dijaloškim i diplomatskim sredstvima.
Misija EU je potvrdila sa su kosovski policajci Shukri Binaku i Sami Beqiri pušteni na slobodu i da su stigli na Kosovo. Očigledno je da je tačka na ovaj incident stavljena zahvaljujući evropskom diplomatskom posredovanju. O tome svedoči i izjava Maje Kocijačic, portparolke visoke komesarke EU za spoljnu politiku i bezbednost, data pre puštanja kosovskih policajaca na slobodu, da i misija EU na terenu i Brisel komuniciraju sa obema stranama i pažljivo prate njihove postupke:
“EULEX je već reagovao tokom prethodnog vikenda. A posrednik u dijalogu Robert Cooper rekao je prošle nedelje da očekuje da obe strane – i Kosovo i Srbija - poštuju obaveze koje su preuzele u dijalogu. Mi smo apelovali na obe strane, a to i dalje činimo, da se odgovorno ponašaju. Kao i do sada, verujemo da se svi konkretni problemi mogu rešavati kroz dijalog i pregovore, a ne selektivnom primenom zakona”, poručila je Kocijančić.
I State Department je izrazio zabrinutost povodom hapšenja proteklih dana i izneo očekivanje da će se i Srbija i Kosovo uzdržati od akcija koje bi mogle da dovedu do jačanja tenzija.
"Zabrinuti smo zbog izjava nekih zvaničnika kojima se implicira pretnja 'recipročnim' hapšenjima", kaže se u saopštenju State Departmenta, koje je preneo “Glas Amerike”.
Razmirice na relaciji Beograd-Priština množile su se poslednjih dana.
Krajem prošlog meseca uhapšeni su pripadnici srpske policije na Kosovu, pa pušteni na slobodu, da bi 31. marta usledilo hapšenje kosovskih policijaca od strane MUP-a Srbije kod Merdara. Dok prištinski zvaničnici tvrde da su dvojica policajaca kidnapovana u zoni svoje odgovornosti, srpski ministar policije insistira na tome da su bili na teritoriji centralne Srbije i do zuba naoružani.
Borislav Stefanović
To za Radio Slobodna Evropa kaže i Borislav Stefanović, šef beogradskog tima u dijalogu sa Prištinom, tvrdeći da je država reagovala u skladu sa zakonom. Priština, prema njegovim rečima, hapšenjem srpskih pripadnika na Kosovu i sličnim provokacijama pokušava da dokaže da je nezavisna država. Na pitanje nije li bilo uputnije taj problem rešavati drugačije, a ne na način koji bi mogao ugroziti dijalog dveju strana, ovako je odgovorio:
“Mislim da svakako to nije dobro za dijalog i da ni na koji način ne doprinosi onome što želimo da učinimo, a to je stabilizacija prilika i regulisanje naših odnosa. Ali, ja ću vas podsetiti koliko puta su prištinske vlasti učinile i gore stvari. Oni hapse poštare, ljude koji rade u opštinskim strukturama i niko se nije ni najmanje uzbudio oko svega toga, niti je ko njih pitao da li je neophodno da primenjuju zakon u toj situaciji”.
Stefanović, ipak, dodaje da tenzije koje stvaraju viđeni incidenti nikome ne doprinose i da vreme pred Beogradom i Prištinom treba da bude usmereno na to da se spuste emocije.
Politizacija i evropski korak unazad
Analitičari i čelnici nevladinog sektora uvereni su da svakom provokacijom i provokativnim odgovorom na provokaciju Beograd i Priština čine sebi medveđu uslugu, bez obzira na taktičke unutrašnje-političke poene koje time postižu kod kuće.
Rešavanje problema drastičnim metodama kao što su hapšenja Srbiji sasvim sigurno ne donosi poene Evropske unije za dobijanje datuma početka pregovora. Ako je trebalo rešiti neke probleme sa Prištinom, uputnije bi, i po Srbiju korisnije, bilo da su se njeni zvaničnici obratili za pomoć Briselu nego što su hapsili, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Aleksandar Popov, direktor novosadskog Centra za regionalizam.
“Umesto što se išlo na ovako drastičnu meru hapšenja, bilo bi bolje da se srpska strana obratila posredniku Evropske unije u dijalogu i da je na taj način pokušala da traži rešenja. Ali, očito je da se ta stvar – i ne samo ona, nego i neke druge stvari koje se dešavaju između Srbije i Kosova – namerno politizuje jer i jedna i druga strana pokušava da tako uhvati neke političke poene”, kaže Popov.
Slično mišljenje iznosi i Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije:
Ako su kosovske vlasti i napravile grešku, onda je najgluplje što je Srbija mogla da uradi da uzvrati svojom greškom, ocenjuje Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije.
“Ako su kosovske vlasti i napravile grešku, onda je najgluplje što je Srbija mogla da uradi da uzvrati svojom greškom. To se ne može pravdati ni predizbornim prikupljanjem poena, ni pokaznom vežbom da nema bezbednosnih uslova za održavanje lokalnih izbora na Kosovu”, ocenjuje ona.
Upitana koliko ovi incidenti mogu udaljiti pozicije Beograda i Prištine i kako mogu uticati na sledeći korak evrointegracije Srbije, Milić kaže:
”Bez obzira što zapadna međunarodna zajednica vrlo glasno ćuti o čitavoj ovoj seriji hapšenja i što je Cooperova izjava da obe strane treba da se mire prilično blaga, ja verujem da ona to i te kako ozbiljno sve ovo posmatra i procenjuje”.
Aleksandar Popov još je direktniji.
“Sigurno nam ovo nije donelo poene kod Evrope za dobijanje datuma početka prisutpnih pregovora”, ocenjuje on.
Brisel bi, takođe, po mišljenju Popova, trebalo i jednoj i drugoj strani da ukaže na to će im proizvodnja incidenata u uzajamnim odnosima samo odmagati na putu ka cilju kojem i jedna i druga koračaju.
“Mislim da bi i Evropa ovde morala daleko aktivnije da se postavi i da na taj način eliminiše moguće ovakve incidente, da upozorava da to nije preporuka za dobijanje datuma pregovora ili za studiju izvodljivosti koju bi Kosovo trebalo da počne da radi”, smatra Popov.
