Dostupni linkovi

Lideri EU ocenili da je posle rata u Ukrajini proširenje u prvom planu


Jasnu i nedvosmislenu podršku evropskoj perespektivi Zapadnog Balkana izneli su zvaničnici Eevropske unije novinarima sa samita EU - Zapadni Balkan, održanog u četvrtak, 23. juna u Briselu.

Prvi krug razgovara trajao je četiri sata, a na njemu je učestvovalo 27 evropskih šefova država, sa kolegama iz regiona Zapadnog Balkana.

Ipak, nakon razgovora iza zatvorenih vrata konferencija za novinare, na kojoj je trebalo da se obrate lideri EU, planirana za oko podneva, otkazana je.

Kako je posle sastanka potvrđeno Radiju Slobodna Evropa (RSE), među ocenama je izneto da je rat u Ukrajini stavio proširenje Evropske unije ponovo u prvi plan. To pre svega znači napredovanje u procesu pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, kao i napredak u bilateralnim i regionalnim sporovima, između ostalog u normalizaciji odnosa Kosova i Srbije.

Prioritet je, rečeno je RSE, i nadogradnja političkog dogovora lidera Bosne i Hercegovine od pre nekoliko nedelja u Briselu, kako bi pomogli zemlji da napreduje na putu ka statusu kandidata.

I dalje podrška za investicije

Usaglašeno je da ostaje ekonomski i investicioni plan EU za Zapadni Balkan, koji podrazumeva obezbeđivanje 30 milijardi evra investicija: a) za pomoć regionu u ekonomskom oporavku i konvergenciji sa EU, b) za podršku strateškim projektima koji poboljšavaju povezanost i otpornost regiona.

Prvi paket od 21 vodećeg projekta, vredan preko 3 milijarde evra, već je pokrenut ranije ove godine.

Čelnici EU sa gostima sa Zapadnog Balkana - grupna fotografija u Briselu 23. juna 2022.
Čelnici EU sa gostima sa Zapadnog Balkana - grupna fotografija u Briselu 23. juna 2022.

Vučić o sankcijama, Rama o Bugarskoj

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je uoči susreta potvrdio novinarima da očekuje da će ga ponovo pritiskati po pitanju sankcija protiv Rusije, te je naveo da će oni koji pokrenu to pitanje "dobiti njegov odgovor".

"Već smo glasali protiv agresije u Ukrajini u UN-u i podržavamo teritorijalnu teritorijalnu Ukrajinu kao što podržavamo teritorijalni integritet Srbije što nije slučaj sa mnogim članicama EU", izjavio je Vučić na početku samita.

Predsednik Srbije u obraćanju novinarima u Briselu, 23. jun 2022.
Predsednik Srbije u obraćanju novinarima u Briselu, 23. jun 2022.

Upitan šta očekuje sa samita, Vučić je odgovorio kratko: "Ništa".

Edi Rama, premijer Albanije, jedan od trojice članova inicijative Open Balkans (Otvoreni Balkan) koji su do poslednjeg trenutka učešće na ovom samitu stavili pod znakom pitanja, rekao je novinarima da ne očekuje da će se Bugarska pomeriti po pitanju otvaranja pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom, koja je u istom paketu sa Albanijom.

Rama u obraćanju novinarima u Briselu, 23. jun 2022.
Rama u obraćanju novinarima u Briselu, 23. jun 2022.

"Sramota je što jedna zemlja NATO-a, Bugarska, kidnapuje još dve NATO-ove zemlje, Albaniju i Severnu Makedoniju, usred vrelog rata u dvorištu Evrope sa 26 drugih zemalja koje i dalje sede u zastrašujućoj nemoći", ocenio je Rama.

Premijer Albanije i predsednik Srbije, zajedno sa Severnom Makedonijom, inicijatori su uspostavljanja zone slobodnog kretanja roba, ljudi i usluga u okviru takozvanog "Otvornog Balkana". Inicijativa je začeta 2019., a do danas nije ostvarila proširenje.

Zbog spora o jezičkim i istorijskim pitanjima Bugarska blokira makedonske evrointegracije.

Osmani zatražila viznu liberlaizaciju

Predsednica Kosova Vjosa Osmani je na samitu pozvala da se građanima Kosova odobri liberalizacija viznog režima, te zatražila podršku država članica oko tog pitanja, odnosno da, kako je navela, pošalju jasnu poruku.

"Naši građani osećaju da su diskriminisani, uprkos tome što su najviše proevropski orijentisani narod i što su ispunjeni svi kriterijumi već četiri godine. Izolovani su u srcu kontinenta na kome žive. Ironija je u tome što smo mi ovde kao ravnopravni članovi međunarodne zajednice, razgovaramo o evropskoj agendi, ali ja danas ovde sedim među vama kao jedina osoba - jedina osoba - za ovim stolom koja treba da dobije vizu da bi prisustvovala ovom samitu", navela je Osmani.

Ona je u svom govoru, koji je objavljen i na njenom Facebook profilu, potvrdila nameru Kosova da ove godine podnese zahtev za status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.

Šta su ocenili Đukanović i Džaferović?

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović je kazao pred samit da očekuje da EU stvori pretpostavke za doglednu integraciju zemalja Zapadnog Balkana u EU.

"Posebno mislim da je agresija na Ukrajinu dodatno ukazala na značaj dalje integracije zemalja Zapadnog Balkana", saopštio je Đukanović.

Predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Šefik Džaferović kazao je posle samita da niko nije protiv evropske perspektive bilo koje države Zapadnog Balkana.

"Mogu reći da BiH ima snažnu podršku. Zadovoljan sam sastancima koji su danas održani. To su sastanci o napretku BiH", rekao je Džaferović.

Međutim, ocenio je nepravednim ako se kandidatski status ne dodijeli i BiH.

"Ono što Ukrajina danas proživljava, BiH je proživljala 90-ih godina. Ako postoji država kojoj se iz geostrateških i geopolitičkih razloga treba dodijeliti kandidatski status, onda je to BiH", istakao je predsedavajući Predsedništva BiH.

Šefica Evropske komisije Ursula von der Leyen, Šefik Džeferović, predsednik Evropskog saveta Charles Michel i francuski predsednik Emmanuel Macron, Brisel, 23. jun 2022.
Šefica Evropske komisije Ursula von der Leyen, Šefik Džeferović, predsednik Evropskog saveta Charles Michel i francuski predsednik Emmanuel Macron, Brisel, 23. jun 2022.

Džaferović se ranije 23. juna sastao sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom (Charles Michel).

Kako je poručio tom prilikom Džaferović, ako će Evropski savet dodeliti kandidatski status za Ukrajinu i Moldaviju, onda i Bosna i Hercegovina treba dobiti kandidatski status.

"Zamolio sam predsednika Mišela da na sednici Evropskog saveta podrži kandidatski status za BiH", izjavio je Džaferović.

Dodeljivanje kandidatskog statusa

Evropska komisija preporučila je da se Ukrajini odobri status kandidata kao prvi korak na dugom putu ka članstvu u EU. Komisija je preporučila da se taj status dodeli i Moldaviji.

Ukrajina je za članstvo u EU aplicirala 28. februara, četiri dana posle početka ruske agresije, a Moldavija i Gruzija su to učinile 3. marta.

Evropska komisija je za Gruziju ocenila da treba status kandidata da dobije nakon što ispuni određene obaveze.

Pokretanje pristupnih pregovora sa nekom zemljom zahteva saglasnost svih 27 zemalja članica EU, a stavovi evropskih lidera o tome se razilaze.

Poruke evropskih lidera pred samit

Uoči samita predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel je naglasio da postoji raspoloženje u EU da se obnovi proces sa Zapadnim Balkanom.

Nešto kasnije je tvitovao poruku da je Zapadni Balkan potreban EU, te podvukao: "Nastavljamo rad o Severnoj Makedoniji u cilju brzog pronalaženja obostrano prihvatljivog rešenja."

Nemački kancelar Olaf Šolc (Scholz) je poručio da zemlje Zapadnog Balkana moraju imati realnu priliku da se pridruže EU nakon što su dugi niz godina naporno radile na ispunjavanju uslova za ulazak u blok.

"Građani Zapadnog Balkana čekali su skoro 20 godina na priliku da postanu članovi EU", rekao je Šolc novinarima uoči sastanka lidera EU i Zapadnog Balkana.

"Od najveće je važnosti da ovo postane kredibilno obećanje, jer brojni napori koje su ove zemlje preduzele moraju na kraju dovesti do njihovog prijema", rekao je on, dodajući da će Nemačka raditi na tom cilju.

Slovenija insistira na konkretnim zaključcima za BiH

Robert Golob, premijer Slovenije, potvrdio je zahtev njegove vlade da se u zaključima sa samita, EU obaveže vremenskim okvirom kada će Bosna i Hercegovina dobiti status kandidata za punopravno članstvo.

On je rekao de je "Ukrajina druga priča", ali da će zvanična Ljubljana insistirati da referencija oko BiH uđe u konačne zaključke "pa ako treba i do jutra".

Kako se saznaje iz diplomatskih izvora, Slovenija bi želela da se u zaključcima spomene 2023. godina kao okvir kada bi BiH dobila status kandidata.

O čemu se još raspravlja?

Lideri EU razmatraju i najnoviju situaciju u vezi sa ratom u Ukrajini, uključujući posledice sukoba po globalnu bezbednost hrane.

U okviru diskusija o ekonomiji i finansijama u eurozoni, na dnevnom redu biće hrvatsko usvajanje eura.

Lideri će razgovarati i o predlogu francuskog predsednika o formiranju evropske političke zajednice, koja bi, kako je zamišljeno, okupila evropske zemlje oko koordinacije po pitanjima od zajedničkog interesa kao što su spoljna politika, energetika i migracije.

Samit 27 lidera EU završiće se u petak pres-konferencijom predsednika Evropskog saveta, Evropske komisije i Francuske, kao zemlje koja završava šestomesečno rotirajuće predsedavanje EU.

XS
SM
MD
LG