Dostupni linkovi

Beloruski novinar poziva Srbiju da ga ne izručuje Minsku


Odluka Apelacionog suda (na fotografiji iz 2023. godine sedište ovog suda u Beogradu) očekuje se u narednih mesec dana
Odluka Apelacionog suda (na fotografiji iz 2023. godine sedište ovog suda u Beogradu) očekuje se u narednih mesec dana

"Ako budem izručen, život će mi biti uništen", rekao je 19. februara pred sudom u Beogradu beloruski novinar, reditelj i opozicioni aktivista Andrej Gnjot.

Uhapšen je 30. oktobra 2023. na beogradskom aerodromu po zahtevu Belorusije koja ga tereti za navodnu utaju poreza i od tada je u pritvoru u Beogradu.

Viši sud u Beogradu odlučio je u decembru da su ispunjeni uslovi za njegovo izučenje.

Advokati Andreja Gnjota su podneli žalbu, a odluka Apelacionog suda trebalo bi da bude doneta u narednih mesec dana.

'Preti mi progon i mučenje'

Gnjot, koji nije znao da je za njim izdata poternica, u Srbiju je došao zbog posla i odmah je zadržan od strane srpskih vlasti.

Doputovao je sa Tajlanda, gde je pobegao zbog kritike beloruskog režima i učešća u protestima posle spornih predsedničkih izbora u Belorusiji 2020, na kojima je autoritarni lider Aleksadar Lukašenko proglasio pobedu.

"Pre tri dana je u zatvoru je umro Navaljni. On se isto kao i ja borio protiv užasnog režima u njegovoj zemlji i ne bih da delim njegovu sudbinu. Kao i njega, i mene režim krivi za privredne prestupe. Preti progon i mučenje -
rekao je Gnjot u sudnici.

Na ročištu povodom žalbe na odluku o ekstradiciji, Gnjot je 19. februara u Beogradu negirao optužbe o utaji poreza iz Minska i naveo da ga Lukašenkov režim progoni zbog političkog delovanja.

"Pre tri dana je u zatvoru je umro (ruski opozicioni lider Aleksej) Navaljni. On se isto kao i ja borio protiv užasnog režima u njegovoj zemlji i ne bih da delim njegovu sudbinu. Kao i njega, i mene režim krivi za privredne prestupe. Preti mi progon i mučenje", rekao je Gnjot u sudnici.

Andrej Gnjot je rekao da je jedan od osnivača opozicionog pokreta "Slobodno udruženje sportista (SOS BY)" koje je osnovano u avgustu 2020, nakon osporavanih predsedničkih izbora.

U otvorenom pismu, iza kojeg je stalo više stotina sportista i članova sportske zajednice, udruženje je tražilo poništavanje izbora, Lukašenkovu ostavku i slobodu za sve koji su uhapšeni tokom masovnih demonstracija.

"Samo smo tražili od vlasti da se pridržavaju zakona", rekao je Gnjot pred sudom u Beogradu.

U Belorusiji više od 1.500 političkih zatvorenika

Udruženje je dovelo do toga da se Belorusiji onemogući da bude domaćin Svetskog prvenstva u hokeju na ledu, a Međunarodni olimpijski komitet suspendovao je finansiranje beloruskog Nacionalnog olimpijskog komiteta, na čijem je čelu bio Lukašenko.

"Uspeli smo ono što ni političari nisu, oduzeli smo diktatoru jednu fotelju", rekao je Gnjot.

Nekoliko istaknutih beloruskih sportista osuđeno je na zatvorske kazne od 10 do 15 dana zbog otvorene podrške protestima.

Među osuđenima je bila i jedna od liderki "Slobodnog udruženja sportista", poznata košarkašica Alena Leučanka.

Beloruska obaveštajna služba je 2022. udruženje označila kao "esktremističko", optužbom koju državni organi i mediji koriste kao instrument političkog pritiska i progona neistomišljenika.

"Dva meseca posle ovoga su podigli optužnicu i protiv mene. U zahtevu za izručenjem nema nijednog dokaza. Ja sam profesionalni reditelj reklama, 21 godinu sam posvetio umetničkom radu", rekao je Gnjot pred sudom u Beogradu.

Govorio je o odnosu beloruskih vlasti prema političkim neistomišljenicima i uslovima u zatvorima u toj zemlji.

U beloruskim zatvorima nalazi se više od 1.500 političkih zatvorenika, među kojima su novinari, aktivisti za ljudska prava i političari.

Gnjot se pred sudom žalio i na uslove u pritvoru u Beogradu gde je već četiri meseca, navodeći da medicinska služba ignoriše njegove zahteve i da mu je više puta prekidana terapija.


"Ništa loše nisam uradio. Diktatura u Belorusiji je do laktova u krvi, a moj život je u vašim rukama. Srbija ne treba da ima krvave ruke zbog beloruskih vlasti", rekao je Gnjot na kraju obraćanja sudu.

'Ne smemo da se vratimo': Beloruski disidenti traže legalizaciju boravka u Srbiji
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:05:41 0:00

Advokati tvrde da u Srbiji nisu poštovane procedure

Tužilaštvo je na ročištu tražilo da sud odbije Gnjotovu žalbu i prihvati odluku Višeg suda koji u decembru konstatovao da je ispunjena "zakonska pretpostavka za izučenje".

"Propisana kazna od najmanje jedne godine ispunjava uslove ugovora između Srbije i Belorusije o izručenju i Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći", navodi se u odluci.

Dodaje se i da Gnjota u Belorusiji terete za delo iz privrednog kriminala, te da to "nema veze sa političkim angažmanom".

Smatramo da postoje dokazi da on tamo neće imati human tretman i da naš sud treba da donese drugačiju odluku -
rekao je Gnjotov advokat.

Advokat Andreja Gnjota, Filip Sofijanić, rekao je novinarima da se nada da će Apelacioni sud ukinuti rešenje o ekstradiciji.

"Naš zahtev se temelji na tome da Viši sud u Beogradu nije saslušao Gnjota kada je to trebalo da uradi, kada je stigao zahtev za izručenje. Smatramo da postoje dokazi da on tamo neće imati human tretman i da naš sud treba da donese drugačiju odluku", rekao je advokat.

On je naveo i da se Gnjotu u Belorusiji na teret stavlja utaja poreza od 2012. do 2018. godine, po zakonu koji je stupio na snagu tek 1. januara 2019, te da po tom osnovu ne može da bude gonjen.

Odbrana će tražiti i da mu se zatvor u Srbiji zameni kućnim pritvorom.

Advokat Andreja Gnjota, Filip Sofijanić (na fotografiji ispred suda 19. februar), rekao je novinarima da se nada da će Apelacioni sud ukinuti rešenje o ekstradiciji
Advokat Andreja Gnjota, Filip Sofijanić (na fotografiji ispred suda 19. februar), rekao je novinarima da se nada da će Apelacioni sud ukinuti rešenje o ekstradiciji

Upućeni zahtevi Interpolu i Evropskom sudu

Povod za Gnjotovo hapšenje u Srbiji bio je zahtev koji je Belorusija uputila međunarodnoj policijskoj organizaciji Interpol.

Gnjotov predstavnik pred međunarodnim institucijama Vadim Drozdov zatražio je brisanje njegovog klijenta iz registra Interpola.

"Podaci nisu u skladu sa Poveljom Interpola jer u slučaju izručenja i suđenja u Belorusiji, Gnjot, kao opozicioni aktivista, ima realnu opasnost da bude podvrgnut mučenju ili drugom okrutnom postupanju, kao i flagrantnom uskraćivanju pravde", naveo je Drozdov.

Podvukao je da bi to bilo u suprotnosti sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, čija je Srbija potpisnica.

Drozdov je o slučaju obavestio i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu.

Sud je, prema njegovim navodima, nadležnima u Srbiji uputio pismo da očekuje da Gnjot nakon konačne odluke o ekstradiciji, neće odmah biti izručen, odnosno da će mu biti obezbeđeno vreme za obraćanje Evropskom sudu.

Beloruske nevladine organizacije i opozicija upozoravaju da vlasti pokreću lažne krivične postupke po optužbama za utaju poreza i druge privredne prestupe jer međunarodne organizacije, poput Interpola, ne sarađuju sa Minskom u slučajevima zahteva za hapšenjem političkih disidenata koji su pobegli iz zemlje.

Kakav je odnos Srbije i Belorusije?

Srbija je s Belorusijom godinama unazad negovala dobre odnose, koji su se pre svega ogledali u vojnoj saradnji i zahvalnosti Minsku zbog nepriznavanja Kosova.

Beloruski autoritarni lider Aleksandar Lukašenko posetio je Srbiju 2019. kada je poručio da su dva naroda "ujedinjena vekovnim vezama i zajedničkim vizijama".

Tada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić Lukašenka opisao kao velikog prijatelja Srbije.

Vučić je sa Lukašenkom poslednji put razgovarao početkom decembra 2023. u Dubaiju na marginama Samita o klimatskim promenama.

Tada je najavio da će ove godine biti utvrđen termin za susret sa Lukašenkom.

Lukašenko je jedan od retkih saveznika ruskog predsednika Vladimira Putina, a Belorusija je zbog svoje uloge u invaziji Rusije na Ukrajinu pod sankcijama Evropske unije (EU).

Srbija se selektivno priključivala sankcijama Belorusiji, dok istrajava na odbijanju da ih uvede Rusiji.

Lukašenko je na vlasti u Belorusiji od 1994. godine, a zapadne države, beloruska opozicija i nevladine organizacije optužuju ga za kršenje ljudskih prava i represiju nad političkim protivnicima.

Nakon spornih izbora 2020. i nasilja nad demonstrantima, na meti sankcija EU su beloruske vlasti i istaknute ličnosti u sferi politike, ekonomije i pravosuđa.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG