Predsednici Helsinškog odbora za ljudska parava Sonji Biserko, danas je uručena nagrada za ljudska prava grada Vajmara. Za ovu prestižnu nagradu, Biserko je predložila jedna međunarodna i dve nevladine organizacije iz Bosne i Hercegovine.
Sonja Biserko neposredno nakon uručivanja nagrade za RSE govori o njenoj važnosti, stanju ljudskih prava u Srbiji, odnosu Srbije prema Bosni i Hercegovini ali i ličnoj bezbednosti u Beogradu.
BISERKO: Za mene je to lično jako važno jer me je predložila grupa koja je u Srebrenici bila najpogođenija i koja je preživela taj najveći zločin – genocid. Drugo, jako mi je važno što je jedan od predlagača bilo i Srpako nacionalno vjeće iz Sarajeva jer je to organizacija koja simbolizuje suživot i to su ljudi koji su odlučili da ostanu tamo. Naravno da mi je drago da se među njima nalazi i Društvo za ugrožene narode international i svi skupa za mene imaju veliku emotivnu važnost imajući u vidu da se sa svim tim ljudima poznajem već godinama. To je i priznanje za Helesinški odbor i ljude oko njega jer predstavlja podsticaj da se i dalje zalaže za vrednosti po kojima je i do sada bio poznat.
BISERKO: Zaštita ljudskih parava je nešto što se sa teškom mukom pokreće i to uz veliki pritisak civilnog društva, pre svega organizacija za ljudska prava, ali i pod pritiskom međunarodnih organizacija kao što su Evropska unija, Savet Evrope i OEBS. Ono što je najproblematičnije jeste to što se koncept ljudskih prava ne prepoznaje kao vrednosni sistem koji u Srbiji treba uspostaviti u ovom postkonfliktnom periodu, nakon svih ratova, ratnih zločina, etničkog čišćenja i genocida. Vrlo je teško uspostaviti tu moralnu vertikalu i pokazati toleranciju prema grupama koje su svih ovih godina bile ciljane i pod ogromnom represijom.
BISERKO: Naravno da je to politika Slobodana Miloševića, međutim, imajući u vidu da je on mirtav i da već 10 godina nije na sceni, onda su to oni koji su nastavili tu politiku samo koristeći drugačija sredstva pokazujući time da ne žele da se distanciraju od Miloševićevih ideja. To su politike koje su nastavile sa cementiranjem etničkog koncepta države i zato su sve manjine, počev od etničkih, verskih, političkih…ali i branitelji ljudskih prava na udaru s obzirom da su u kontradikciji sa konceptom koji sprovodi država.
VAŽNO SUPROTSTAVITI SE NALETU SRPSKOG NACIONALIZMA
BISERKO: Nažalost, ceo region je bio na udaru zbog politike koja je krenula iz Beograda, međutim, vremenom jeuspostavljeno to opredelenje da su sve države u regionu gradile etničke države i da su se svi priklanjali tom etničkom modelu što je izazvalo dodatne probleme u zaštiti ljudskih prava i određenih manjinskih grupa koje su se našle u teritoriji koja je bila definisana kao etnička bilo da je srpska ili neka druga i u tom smislu mi smo imali poseban fokus na Srbe koji nisu bili samo žrtve drugih nego i beogradske politike. Naravno, u početku je bilo dosta nepoverenja zbog te propagande koja je vođena protiv Helsinškog odbora, međutim, imajući u vidu da smo se mi opredelili za jedan dugoročniji angažman i sa izbeglicama iz Hrvatake, ali i sa Srbima na Kosovu, pokazalo se da su oni vremenom stekli poverenje u ono što mi radimo i što za njih pokušavamo da uradimo.
BISERKO: Mislim da se Beograd nije jasno odredio, tačnije, distancirao od aspiracija prema Bosni i Hercegovini i smatram da je to osnovni problem. Verujem da Beograd koristi Republiku Srpsku i Banja Luku kao instrument u signalizaciji za tom aspiracijom, koja nije ništa novo, ona traje čitav jedan vek i nije ni malo naivna. Zbog toga je veoma važno suprostaviti se tom poslednjem naletu srpskog nacionalizma u odnosu na Bosnu i Hercegovinu.
BISERKO: To je već način života i teško mi je da o tome bilo šta kažem. S obzirom da sam preživela sve ove godine, nadam se da ću i u buduće.
Sonja Biserko neposredno nakon uručivanja nagrade za RSE govori o njenoj važnosti, stanju ljudskih prava u Srbiji, odnosu Srbije prema Bosni i Hercegovini ali i ličnoj bezbednosti u Beogradu.
RSE: Za ovu nagradu predložile su vas tri organizacije i to: Žene Srebrenice, Srpsko građansko vjeće iz Sarajeva i Društvo za ugrožene narode internacional. Koliko je to za Vas lično vežno?
BISERKO: Za mene je to lično jako važno jer me je predložila grupa koja je u Srebrenici bila najpogođenija i koja je preživela taj najveći zločin – genocid. Drugo, jako mi je važno što je jedan od predlagača bilo i Srpako nacionalno vjeće iz Sarajeva jer je to organizacija koja simbolizuje suživot i to su ljudi koji su odlučili da ostanu tamo. Naravno da mi je drago da se među njima nalazi i Društvo za ugrožene narode international i svi skupa za mene imaju veliku emotivnu važnost imajući u vidu da se sa svim tim ljudima poznajem već godinama. To je i priznanje za Helesinški odbor i ljude oko njega jer predstavlja podsticaj da se i dalje zalaže za vrednosti po kojima je i do sada bio poznat.
Ono što je najproblematičnije jeste to što se koncept ljudskih prava ne prepoznaje kao vrednosni sistem koji u Srbiji treba uspostaviti u ovom postkonfliktnom periodu
RSE: Kako biste opisali stanje ljudskih parava u Srbiji danas?
BISERKO: Zaštita ljudskih parava je nešto što se sa teškom mukom pokreće i to uz veliki pritisak civilnog društva, pre svega organizacija za ljudska prava, ali i pod pritiskom međunarodnih organizacija kao što su Evropska unija, Savet Evrope i OEBS. Ono što je najproblematičnije jeste to što se koncept ljudskih prava ne prepoznaje kao vrednosni sistem koji u Srbiji treba uspostaviti u ovom postkonfliktnom periodu, nakon svih ratova, ratnih zločina, etničkog čišćenja i genocida. Vrlo je teško uspostaviti tu moralnu vertikalu i pokazati toleranciju prema grupama koje su svih ovih godina bile ciljane i pod ogromnom represijom.
RSE: Koga smatrate najodgovornijim za takvo stanje?
BISERKO: Naravno da je to politika Slobodana Miloševića, međutim, imajući u vidu da je on mirtav i da već 10 godina nije na sceni, onda su to oni koji su nastavili tu politiku samo koristeći drugačija sredstva pokazujući time da ne žele da se distanciraju od Miloševićevih ideja. To su politike koje su nastavile sa cementiranjem etničkog koncepta države i zato su sve manjine, počev od etničkih, verskih, političkih…ali i branitelji ljudskih prava na udaru s obzirom da su u kontradikciji sa konceptom koji sprovodi država.
VAŽNO SUPROTSTAVITI SE NALETU SRPSKOG NACIONALIZMA
RSE: Vi se u isto vreme borite i za ostvarivanje interesa preživelih žrtava genocida, zatim, za prava proteranih Srba iz Hrvatske, ali i za prava Srba i Roma koje su proterali nacionalistički Albanci sa Kosova. Koliko je teško raditi u svim tim oblastima istovremeno, imajući u vidu strukture i pozicije na kojima trenutno počivaju političke elite u regionu?
BISERKO: Nažalost, ceo region je bio na udaru zbog politike koja je krenula iz Beograda, međutim, vremenom je
RSE: Poznati ste kao osoba koja snažno i vrlo oštro kritikuje poteze srbijanskih vlasti prema svojim susedima, naročito prema Bosni i Hrecegovini. Kako biste opisali taj politički, gotovo, “bermutski” trougao između Beograda, Sarajeva i Banja Luke?
BISERKO: Mislim da se Beograd nije jasno odredio, tačnije, distancirao od aspiracija prema Bosni i Hercegovini i smatram da je to osnovni problem. Verujem da Beograd koristi Republiku Srpsku i Banja Luku kao instrument u signalizaciji za tom aspiracijom, koja nije ništa novo, ona traje čitav jedan vek i nije ni malo naivna. Zbog toga je veoma važno suprostaviti se tom poslednjem naletu srpskog nacionalizma u odnosu na Bosnu i Hercegovinu.
RSE: U obrazloženju nagrade stoji i to da zbog svog nepokolebljivog angažmana za ljudska i građanska prava, mediji bliski vlasti vas difamiraju kao izdajicu nacionalnih interesa i vlastitog naroda. Koliko se osećate bezbedno u Beogradu?
BISERKO: To je već način života i teško mi je da o tome bilo šta kažem. S obzirom da sam preživela sve ove godine, nadam se da ću i u buduće.
