Dostupni linkovi

Vanredna vijest

BiH i Slovenija "fosili dana" na UN klimatskoj konferenciji u Madridu


Aktivista podiže ruke tokom jedne od sesija na COP25, UN konferenciji o klimatskim promjenama, 13. decembar, 2019.

Skoro 200 zemalja na dvonedjeljnoj Konferencija o klimi Ujedinjenih nacija (UN) u Madridu (COP25) pod geslom 'Vrijeme za akciju' (#TimeForAction) odobrile su zajedničku izjavu pozivajući na posvećeniju borbu s klimatskim promjenama.

Bila je to najduža konferencija do sada, trajala je skoro dvije sedmice, od 2. do 13. decembra a završila se slabim kompromisom oko emisije karbona na koje obavezuje Pariški klimatski sporazum iz 2015.

Prema Pariškom klimatskom sporazumu od zemalja potpisnica se traži da zacrtaju i objave svoje planove za klimatske aktivnosti nakon 2020., koji se nazivaju Nacionalni posvećeni doprinos (NDC), odnosno nacionalni razvojni klimatski planovi.

Usaglašeno je da će sve zemlje morati staviti na sto nove obaveze vezane za klimatske promjene koje će same odrediti do narednog okupljanja iduće godine u Glasgovu, kada će delegati prezentovati poboljšane planove za smanjenje emisija karbona.

"Razočaran sam rezultatom #COP25", napisao je na Twitter nalogu Antonio Gutereš, generalni sekretar UN-a, zaleći zbog propuštene prilike da se uradi više.

Za Bosnu i Hercegovinu (BiH) ali i Sloveniju, mada u indirektnom odnosu, razočaravajuća bi trebala biti i titula "fosili dana" koje im je dodijelila Evropska Mreža za klimatsku akciju (CAN) na madridskoj klimatskoj konferenciji.

Iz CAN-a ističu da je njihova organizacija sastavljena od drugih organizacija članica – njih preko 70 i da predstavljaju više od 40 miliona ljudi iz 35 evropskih zemalja.

"Zapadni Balkan je jedan od fokusa CAN-a zato što je Zapadni Balkan mjesto na kojem se nalazi šesnaest termoelektrana na ugalj koje su najveći zagađivači u Evropi. Ako uporedimo ovih šesnaest termoelektrana na Zapadnom Balkanu sa 250 termoelektrana na ugalj u Evropi vidjećemo da balkanske termoelektrane zagađuju više od svih ostalih termoelektrana u Evropi", ističe Viktor Berishaj, koji za CAN radi na prevenciji novog razvoja energije na ugalj na Zapadnom Balkanu.

"CAN Evropa zagovara odgovarajuću tranziciju na potpuni prelazak na održivu energiju do 2050. Sve to dolazi u jednom odsudnom trenutku jer će iduća godina biti 'sve ili ništa' za Zapadni Balkan pogotovo što će države regije, osim Kosova, iduće godine morati da obnove svoje Nacionalne razvojne klimatske planove (NDC)."

Berishaj za rubriku Zašto? Radija Slobodna Evropa (RSE) pojašnjava titulu "fosili dana" koju su na COP25 dobile BiH i Slovenija.

RSE: Zašto su BiH i Sovenija na UN klimatskoj konferenciji u Madridu proglašene "fosilima dana"?

Berishaj: To koindicira sa izgradnjom nove termoelektrane na ugalj u Tuzli. Naime, radi se o termoelektrani Tuzla 7 u BiH koja je dobila iznenađujuću finansijsku potporu koju vodi konzorcijum iz Slovenije i slovenačke NLB banke – iznos ove potpore je 74 miliona eura.

Kada je banka kao što je NLB banka uključena u ovakve projekte to takođe znači da je i vlada Slovenije uključena kao i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) koji su njeni dioničari – kao zainteresovana strana oni su i akcionari odnosno dioničari NLB banke.

Znamo da je Tuzla dosta propatila zbog zagađenja vazduha. Brojke o zagađenju su ogromne kao i broj ljudi koji pate od različitih hroničnih bolesti zbog zagađenja vazduha u Tuzli. Tako da zbog toga su [BiH i Slovenija] bile u vrhu zemalja koje bi primile ovu titulu 'fosili dana'.

Ovo se takođe dešava u trenutku kada je drugi dio finansija za ovaj projekat osiguran preko kredita od 640 miliona eura koji daje kineska Exim banka i koji je garantovala Vlada BiH. Kao rezultat ove garancije Komitet za energetsku sigurnost je inicirao procedure za narušavanje pravila oko pomoći državama koje se odnose na Sporazum energetske zajednice. Ovaj Sporazum BiH zakonski obavezuje zato što je BiH jedna od potpisnica.

RSE: Da li su još neke zemlje dobitnice titule "fosili dana"?

Berishaj: Tokom COP25 to je bila jedna akcija kojom želimo da bacimo svjetlo na zainteresovane i uključene strane i akcionare koji ne prate vlastite ambicije i zakonske obaveze i nisu usklađeni sa ograničenjima u vezi globalnog zagrijavanja na 1,5 stepeni Celzijusa iz Pariškog sporazuma o klimi.

Nismo skloni davanju ovakvih titula, ali nismo imali izbora jer su oni narušili zakon.

Žao nam je jer će ljudi iz tih zemalja, regije ali i evropski građani patiti zbog toga.

RSE: Da li će zemlje dobitnice ove titule to ozbiljno shvatiti?

Berishaj: Iskreno se nadam, ali vidjevši da postoje planovi koji najavljuju da će se nastaviti sa ovakvim projektima koji krše mnoga pravila i propise – ne samo zakonske okvire u BiH koji se tiču pomoći državama ali tiču se i Sporazuma Energetske zajednice – takvi projekti bi trebali biti ugašeni i region bi se trebao okrenuti i krenuti u pravcu samoodrživih opcija kako bi se postigla 2050. dekarbonizacija, ne samo u regiji već i na cijelom evropskom kontinentu. To se može postići samo kombinovanim naporima Zapadnog Balkana, istočne Evrope, jedino tako se može postići nešto značajno.

Ovo je globalna borba i svako treba da uzme učešća bez obzira koliko su mali u ovom procesu.

RSE: Zašto je UN konferencija o klimatskim promjenama u Madridu zaključena kompromisom zemalja učesnica bez rješavanja najtežih pitanja?

Berishaj: To je veoma nezavidna situacija koja pokazuje koliko se zapravo razilaze naučnici i političari po pitanju urgentnosti klimatske krize.

Živimo u vremenu u kojem ljudi vrše ogroman pritisak, u kojem naučnici pokazuju koje mjere trebamo poduzeti kako bi zaustavili ovu pošast koju je ljudska vrsta započela.

Ali vidimo da je ovo neslaganje između naučnika i političara jako veliko po pitanju klimatske krize.

Pregovori o emisiji karbona fokusirani su na stvaranje rupa kojima bi se obezvrijedile ionako neadekvatno postavljene ambicije svih delegacija koje su učestvovale na UN klimatskom samitu (COP25). Ovakav pristup vodi ka odstupanju od obećanja datih u Parizu.

Delegati su se konačno složili oko novih i unaprijeđenih planova oko emisija karbona koje će se pripremiti do iduće godine za sljedeći Samit u Glazgovu, ali to takođe i odgađa bilo koju vrstu trenutnog obavezivanja.

Ipak, bilo je nekih pozitivnih ishoda – još uvijek postoji posvećenost Pariškom klimatskom sporazumu i zacrtanim principima – odbijeno je da se prihvate bilo kakve mogućnosti koje bi omogućile odstupanja koja bi se mogla ticati emisija karbona na ovom madridskom samitu.

To je snažan i ambiciozan znak da Evropska unija (EU) želi da predvodi svojim primjerima. A kako bi se to ostvarilo EU mora da napravi plan za 2030. u prvom mjesecu 2020. bez odlaganja za kasnije zato što je taj mali prostor za priliku, da se postigne cilj od 1,5 stepeni prema Pariškom klimatskom sporazumu, se rapidno zatvara.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG