Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Srbija iščekuje mišljenje o Kosovu, SPC sprema molitvu


Srpska delegacija na čelu s Vukom Jeremićem tokom rasprave o Kosovu pred MSP u decembru 2009.
Sa očekivanjem da će Međunarodni sud pravde, kako se navodi, “uvažiti principe međunarodnog prava” u Beogradu iščekuju za četvrtak najavljeno objavljivanje mišljenja o kosovskoj nezavisnosti. Zvaničnici se i dalje zalažu za natavak dijaloga, opozicija za proveru državne strategije, a spremnost da ne stoji po strani pokazala je i Srpska pravoslavna crkva, pozivom da svi pravoslavni 22. jula pokažu da im nije svejedno.

Pravoslavni vernici pokazaće solidarnost sa politikom neprizanvanja Kosova ukoliko se ne ogluše na poziv koji će biti upućen iz svih crkava, na dan saopštavanja mišljenja u Hagu. U istom trenutku zvoniće zvona, a vernici su pozvani da udruže veru, te prisustvuju molitvi za povoljno rešenje statusa Kosova.

Ovaj potez nije nikakva inovacija, objasnio je protojerej i profesor Bogoslovoskog fakulteta Dimitrije Kalezić.

“To je molitvena motivisanost. Da se svaki vernik sa svoje strane okrene tom pitanju i na taj način da prilog opštoj klimi. Reč je o političkom i državnom pitanju, ali isto toliko i od pre toga, reč je i o crkvenom pitanju. Oni manastiri na Kosovu, čiji su? Čija ih je ruka gradila?”
kazao je on.

U ovom trenutku nije poznato da li će i predsednik Boris Tadić da prisustvuje nekoj od molitvi. Dan uoči prelomnog proveo je Zrenjaninu, gde je otvorio industrijsku zonu “Jugoistok-Ečka”, a tokom šetnje i razgovara sa građanima izjavio kako očekuje mišljenje Međunarodnog suda pravde koje će uvažiti princip međunarodnog prava.

“To pre svega podrazumeva da Albanci i albanske institucije sa Kosova neće imati pravo na etnički motivisanu secesiju od države Srbije. Mi ćemo sa Evropskom unijom naravno razgovarati kao partneri, kao zemlja koja želi da postane članica EU, ali istovremeno i našim evropskim prijateljima ja sam izneo da Srbija ima svoje principe od kojih neće odustati. Srbija ima svoje crvene linije. One su dobro poznate,”
istakao je Tadić.
Patrijarh SPC Irinej

Izbalansiranoj odluci Suda nada se i patrijarh SPC Irinej koga su predstavnici sedme sile u Prokuplju, koje je posetio povodom gradske slave svetog Prokopija, zasuli pitanjima vezanim za kosovski status. Iznoseći nadu da će odluka uvažiti interese obe strane, albansku je više puta nazvao na Kosovu omraženim imenom, a u Srbiji često korišćenim u pogrdnom kontekstu.

“Očekujem odluku koja će zadovoljiti i nas i Šiptare. Svako jednostrano rešenje nije dobro rešenje. Ne bi želeli ni mi ni Šiptari da to rešenje bude večita jabuka razdora,”
kazao je on.

Beograd se i dalje uzda u Moskvu

Teško je proceniti koliko i kakve poruke se u javnosti više prihvataju.

Da li pozivi na umerenu reakciju, štu su i naprednjaci Tomislava Nikolića sugerisali nakon što se sam Nikolić u ponedeljak sastao sa evropskim komesarom za proširenje Štefanom Fileom ili pak oni radikalniji pozivi (koji su sada daleko ređi) o odbrani Kosova po svaku cenu.

Takođe, Nikolić je zatražio od Tadića da sazove javni sastanak predstavnika parlamentarnih i političkih stranaka, dok su DSS Vojislava Koštunice i LDP Čedomira Jovanovića predložili posebnu sednicu Skupštine odnosno Vlade na kojoj bi se raspravljalo o kosovskoj strategiji nakon što Međunarodni sud iznese svoj stav. Niko od političkih autoriteta, za sada, nije pozvao na proteste, pa se može reći da je Crkva pozivom na molitvu jedina predložila akciju, koji, kako ćete čuti u anketi Novke Ilić, nije bila bez odjeka:



Mirko Đorđević, foto: Vesna Anđić
Poziv Crkve tako je jedini potez koji može uticati na podizanje tenzija, ocenio je sociolog religije Mirko Đorđević.

“Tim pre što ne znamo kakva će biti odluka Međunarodnog suda pravde. Zašto reagovati crkvenim zvonima i podizati tenzije, kao da je u pitanju neka velika opasnost,”
kaže Đorđević.

No, dominantan je utisak da vlast u Srbiji čini sve da kosovsko pitanje ne pretvori u unutrašnji problem koji bi urušavao stabilnost zemlje, kako se pod Koštunicom dogodilo u godini proglašenja nezavisnosti. Predsednik Foruma za etničke odnose Dušan Janjić veruje da Beograd očigledno ima strategiju kojom pokušava da što duže da kosovski problem održi kao međunarodno-pravno i međunarodno-političko pitanje.

„Jasno je da se u okviru te strategije Beograd i dalje najviše uzda u Moskvu. Što se tiče Evropske unije i njene ponude da se ide sa zajedničkom rezolucijom, pretpostavljam da Beograd to neće prihvatiti. Jer, kao što smo videli iz javnih izjava Beograd traži dve garancije. Jednu da će EU zaustaviti dalja priznanja što je potpuno nemoguće. Drugi zahtev Beograda je da se zapravo traži i razgovor o statusu, a upravo je ideja EU da se to izbegne,“
navodi Janjić.

Bez obzira na takvo stanje stvari Beograd neće promeniti stav prema kosovskom pitanju. To je ponovio i šef diplomatije Vuk Jeremić uz uveravanja da Sud u Hagu neće pružiti „kosovskim Albancima za akt secesije“. Pre nego što je seo u avion za Hag, Jeremić je poručio da će borba Srbije za pronalaženje komprimisa, biti „duga i teška“ ali da Srbija neće odustati.

Nezavisnost Kosova

Proglašenje nezavisnosti

Kosovo je proglasilo nezavisnost 17. februara 2008. godine. U Prištini su tih dana hiljade građana slavile na ulicama, a mnogi su izjavili da je to najsrećniji trenutak njihovog života, kojeg su čekali predugo. Proglašenje nezavisnosti Kosova u Srbiji je izazvalo žestoke reakcije, vlasti su saopštile da nikada neće priznati takvu odluku Prištine. Nakon velikog mitinga protiv nezavisnosti Kosova, koji je usledio 21. februara 2008., u neredima Beogradu zapaljena je i Ambasada SAD-a . Hronologija događanja koja su prethodila proglašenju nezavisnosti Kosova kreće od dolaska Slobodana Miloševića na vlast u Srbiji 1987. godine i nešto kasnijim ukidanjem autonomije Kosova i Vojvodine.

Rasprava pred Međunarodnim sudom pravde (MSP) u Hagu

Uspostavljen 1945, MSP ima dve glavne dužnosti: da rešava pravne sporove između država i daje savetodavna mišljenja o pravnim pitanjima koja su mu upućena od strane tela UN i specijalizovanih agencija. U prvom slučaju, sud donosi presudu koja je obavezujuća i za koju ne postoji pravo žalbe. U drugom slučaju, savetodavna mišljenja o pitanjima kao što je proglašenje nezavisnosti Kosova nemaju obavezujući efekat. Prema tome, oko 130 zemalja koje do sada nisu priznale Kosovo nisu obavezne da to urade nakon objavljivanja savjetodavne odluke prema kojoj proglašenje nezavisnoti Kosova nije suprotno međunarodnom pravu.

Više tekstova o mišljenju MSP-a, kao i o toku rasprave i očekivanjima uoči izricanja mišljenja možete naći OVDE.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG