Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Reakcija Beograda na odluku je test zrelosti za Srbiju


Ilustrativna fotografija, foto Vesna Anđić

Brisel je, očekujući presudu MSP već unapred komunicirao s Beogradom nadajući da će i pre presude doći do nekog sporazuma, kaže u razgovoru za program RSE Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Srbije koja je svojevremeno radila u diplomatiji i ima dobre veze sa beogradskim diplomatskim krugovima.

Odgovarajući na pitanje da li je priča sa Rezolucijom koju je ponudila EU završena ili ipak postoje šanse da se napravi neki dogovor, Biserko odgovara da za sada nije jasno kako stvari stoji unutar srpske Vlade koja je generalno polarizovana u stavu kako se treba odrediti prema odluci MSP i kosovskom problemu.

Sonja Biserko


„Unutar same Vlade postoje podele s obzirom da jedan blok ipak želi da nešto profitira kroz saradnju sa EU, dok jedan deo insistira na toj, da tako kažem, radikalnijoj opciji“, objašnjava Biserko.

Ona podvlači da će ponašanje zvaničnog Beograda o celom slučaju pokazati koliko država ima osećaja za realnost.

„Ovo je sada veliki test zrelosti i mudrosti za Srbiju. On će pokazati kolika je njena zrelost i osećaj za realnost u regionu i u svetu uopšte i koliko se Srbiji u ovom momentu isplati da insistira na svojoj radikalnoj opciji kada je u pitanju Kosovo. To se pre svega odnosi na ponavljanje pregovora. Mislim da do toga teško može doći i da Srbija ne može očekivati podelu Kosova i da je to prosto što se tiče međunarodne zajednice, pre svega mislim na SAD i EU – završena stvar“, kaže Biserko.

A u iščekivanju mišljenja suda i reakcije državnog vrha Srbije, Srpska pravoslavna crkva otvoreno je stavila do znanja da ne želi nemo da posmatra proces rešavanja kosovskog problema.



Posle jučerašnje najave da će se SPC zvonima oglasiti na dan odluke suda, patrijarh srpski Irinej pozvao je u četvrtak građane da u 17 sati dođu u Hram Svetog Save u Beogradu na moleban za, kako je navedeno, “željeni mir i povoljno rešenje konačnog statusa Kosova i Metohije, kolevke srpskog naroda”.

Navodeći da se “sudbonosno pitanje" rešava danas u Hagu, patrijarh je istakao da se, kakvo god rešenje da bude doneto, Srbi "moraju izboriti da
pregovorima dođe do najcelishodnijeg rešenja, koje će biti prihvatljivo za Srbe i Albance da bi zajedno živeli u miru i blagostanju i imali bezbednu budućnost".

Nezavisnost Kosova

Proglašenje nezavisnosti

Kosovo je proglasilo nezavisnost 17. februara 2008. godine. U Prištini su tih dana hiljade građana slavile na ulicama, a mnogi su izjavili da je to najsrećniji trenutak njihovog života, kojeg su čekali predugo. Proglašenje nezavisnosti Kosova u Srbiji je izazvalo žestoke reakcije, vlasti su saopštile da nikada neće priznati takvu odluku Prištine. Nakon velikog mitinga protiv nezavisnosti Kosova, koji je usledio 21. februara 2008., u neredima Beogradu zapaljena je i Ambasada SAD-a . Hronologija događanja koja su prethodila proglašenju nezavisnosti Kosova kreće od dolaska Slobodana Miloševića na vlast u Srbiji 1987. godine i nešto kasnijim ukidanjem autonomije Kosova i Vojvodine.

Rasprava pred Međunarodnim sudom pravde (MSP) u Hagu

Uspostavljen 1945, MSP ima dve glavne dužnosti: da rešava pravne sporove između država i daje savetodavna mišljenja o pravnim pitanjima koja su mu upućena od strane tela UN i specijalizovanih agencija. U prvom slučaju, sud donosi presudu koja je obavezujuća i za koju ne postoji pravo žalbe. U drugom slučaju, savetodavna mišljenja o pitanjima kao što je proglašenje nezavisnosti Kosova nemaju obavezujući efekat. Prema tome, oko 130 zemalja koje do sada nisu priznale Kosovo nisu obavezne da to urade nakon objavljivanja savjetodavne odluke prema kojoj proglašenje nezavisnoti Kosova nije suprotno međunarodnom pravu.

Više tekstova o mišljenju MSP-a, kao i o toku rasprave i očekivanjima uoči izricanja mišljenja možete naći OVDE.
XS
SM
MD
LG