„Pobedićemo“, poruka je opozicije pred izbore u Beogradu.
„Nema šanse da izgubimo“, odgovor je vlasti.
Prognoze dela opozicionih partija da bi mogle da osvoje vlast u glavnom gradu Srbije dobile su zamah nakon ispitivanja javnog mnjenja Istraživačkog centra Demostat ovog leta po kojem im birači prvi put posle sedam godina daju šansu.
„Možemo da pobedimo. To svaki dan vidimo na terenu u razgovoru sa građanima“, kaže Mila Popović, predsednica Gradskog odbora Stranke slobode i pravde (SSP) u Beogradu, za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Ova opoziciona partija, čiji lider je bivši gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, već ima „Plan za dan posle“ koji obećava besplatne vrtiće i udžbenike, čist vazduh i povratak privatizovanih firmi u vlasništvo Grada.
„Nema šanse da pobede, pa sve i da se ujedine. Blago nama dok su oni alternativa“, navodi za RSE Dragan Šormaz, visoki funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), u prognozi se pozivajući na tridesetogodišnje iskustvo u srpskoj politici.
Panović: Ujedinjeni imaju šansu
Uoči redovnih izbora u Beogradu na proleće 2022. Beogradom upravlja koalicija koju predvode Srpska napredna stranka (SNS) Aleksandra Vučića i Socijalistička partija Srbije (SPS) Ivice Dačića. Na vlast u Beogradu došli su na vanrednim izborima 2014, kada i u Novom Sadu, pokrajini Vojvodini, u većini gradova i opština.
Zoran Panović, programski direktor Demostata, rekao je za RSE da je njihovo istraživanje pokazalo da opozicija može da ugrozi vlast u Beogradu ako se ujedini.
„Drugi važan uslov je da njen zajednički nastup da sinergetski efekat. Odnosno da ta lista ne bude samo puki zbir rejtinga, već da privuče i nove glasače iz redova neopredeljenih, kao i birače koji jesu za opoziciju ali još nisu sigurni za koga će glasati“, dodao je Panović.
Ispitivanje Demostata pokazalo je da je u Beogradu najuticajnija opoziciona partija Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa sa 13,3 odsto podrške, dok je 27,7 odsto glasača za Srpsku naprednu stranku Aleksandra Vučića. Takođe, Demostat je zabeležio da u Srbiji ima 13 odsto neodlučnih glasača, da bi devet odsto bi glasalo za opoziciju ali da još ne zna za koju, kao i da su čak 21 odsto apstinenti.
Po mišljenju Panovića, u mnoštvu opozicionih partija i pokreta nazire se da bi nosioci jedinstvene liste mogli da budu SSP, Narodna stranka (NS) Vuka Jeremića i eventualno jedna građanska organizacija.
“Ukoliko bi se išlo široko, sa idejom da su svi ravnopravni, da se svi nešto pitaju, mislim da bi to bilo osuđeno na propast”, ocenio je Panović.
- Srpska opozicija u dve kolone pregovora o izbornim uslovima
- Deo opozicije po prvi put kritikuje vlast u Srbiji zbog Kine
Bitna naznaka u Demostatovom istraživanju je da procene podrazumevaju regularne izborne uslove, posebno kontrolu biračkih mesta, uz konstataciju da najjači potencijal za to ima opozicija u Beogradu čime joj se uvećavaju šanse za dobar rezultat.
Da građani žele zajednički nastup opozicije, kako tvrde u SSP-u, pokazalo je i njihovo istraživanje po kom više od 70 odsto opozicionih glasača podržava tu ideju.
Mila Popović kaže da su za jednu listu.
“Mi smo za saradnju sa svima koji se istinski bore protiv režima Aleksandra Vučića i koji sa njim nikada ne bi bili u koaliciji”, navodi Popović.
Đilas pobeđivao Vučića
Poslednji put SNS, predvođen Aleksandrom Vučićem, u Beogradu je izgubio u maju 2012, u godini u kojoj je došao na vlast u državi, od tadašnjeg gradonačelnika Dragana Đilasa koji je predstavljao Demokratsku stranku, a danas je lider SSP-a.
Vučić je od Đilasa na gradskim izborima izgubio i 2008, kada je sadašnji lider SNS-a kandidovan od Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja iz koje je kasnije proistekao današnji SNS.
Početkom marta 2018. listi Aleksandra Vučića na izborima u Beogradu pripalo je 64 odbornička mesta, od ukupno 111, njenom koalicionom partneru Socijalističkoj partiji Srbije (SPS) Ivice Dačića i Jedinstvenoj Srbiji osam. Tada je na glasanje izašlo 51,09 odsto birača - 814.477. Danas se opozicija nada da bi uz izlaznost veću od 900.000 mogla da računa na pobedu.
Naprednjak Dragan Šormaz uveren je da taj element neće presuditi.
“Mi imamo organizaciju, za razliku od opozicije. SNS je mašina koja melje sve pred sobom jer izbore radimo vrlo profesionalno”, dodaje Šormaz.
Pretendenti iz redova SSP-a navode da već sada motivišu birače, uz ključnu poruku da je pobeda u Beogradu moguća, ali dodaju da su rezervisani po pitanju prezentacije mogućih kandidata.
“Rano je da se govori o imenima jer bi te ljude vlast satanizovala u medijima. Ali svakako da bi trebalo da nastupaju nestranačke ličnosti i političari. Dakle, svi zajedno”, dodaje Popović.
Da li su potrebni nestranački kadrovi?
Formalno nestranačka ličnost poslednje četiri godine vodi Beograd. Aktuelni gradonačelnik Zoran Radojičić, dečji hirurg, na tu funkciju postavljen je po izborima 2018. nakon što ga je Srpska napredna stranka istakla kao prvog na listi partije pod nazivom “Aleksandar Vučić – Zato što volimo Beograd”.
Dilemu opozicije da li bi na izborima imala veće šanse ukoliko bi ponudila nepartijske ljude, poput glumaca ili sportista, Zoran Panović vidi kao dugogodišnju famu.
Podseća da je u demokratskim promenama 2000. u Srbiji tadašnjeg predsednika države Slobodna Miloševića pobedio iskusni političar Vojislav Koštunica, kao i da je lider opozicione Demokratske stranke Zoran Đinđić 1997. bio gradonačelnik Beograda.
“Moramo se vratiti politici da političari idu na izbore. Mislim da je u ovom trenutku najpoštenije od opozicije da njeni lideri i jake stranačke ličnosti budu kandidati”, rekao je Panović.
Kao primer Panović navodi da istraživanja Demostata pokazuju rast popularnosti političarke iz redova SSP-a Marinike Tepić i smatra da bi ona mogla da bude jedan od opozicionih aduta.
Upitan šta vidi kao “najjaču kartu” vlasti, Dragan Šormaz izgovorio je - rezultate.
“Znači grade se ulice, popravlja se infrastruktura… Ovo je ogroman grad u kom živi skoro dva miliona ljudi, i gde još milion dnevno dođe, i naravno da nekada ima i problema”, istakao je Šormaz.
Politička borba za Beograd, finansijski i društveni centar države, ovog puta ogleda se i kroz ranu kampanju vlasti i opozicije.
Glavni grad najvažniji
Osvajanje Beograda, kaže Panović, moglo bi da bude suštinska prekretnica.
“Gubitak glavnog grada za Vučića bi bio dramatičan. Mislim da bi on to teže podneo nego ondašnji predsednik Slobodan Milošević 1996. i ‘97. kada je opozicija uzela Beograd i druge važne gradove. To je bio embrion potpune pobede nad Miloševićevom vlašću 2000. godine”, dodaje Panović.
Nakon glasanja za lokalne samouprave novembra ’96. zbog krađe izbora održani su građanski i studentski protesti nakon kojih je vlast posle pritiska međunarodne zajednice u februaru ’97. donela poseban zakon kojim je priznala pobedu opozicije u Beogradu i velikom broju gradova i opština.
Vlast Slobodana Miloševića konačno je smenjena nakon izbora u septembru 2000. godine i demonstracija 5. oktobra.
Motivacija iz regiona
U jednoj od susednih država, Mađarskoj, udružena opozicija 2019. napravila je veliki politički korak osvajanjem vlasti u Budimpešti, pa se od tada i ovde povremeno razmatra da li sličan model može da bude efikasan u Beogradu.
“Pitanje je koliko je to uporedivo, jer u Srbiji je autoritarniji režim nego u Mađarskoj, a mediji i izborni uslovi nisu isti kao u Budimpešti”, ocenjuje Mila Popović iz SSP-a.
Zoran Panović smatra da srpsku opoziciju najpre mogu da motivišu pobeda opozicionog kandidata Draška Stanivukovića u Banjaluci krajem prošle godine, zatim izbori u Nikšiću u martu na kojima je Demokratska partija Socijalista izgubila vlast posle skoro 30 godina, kao i izbor predstavnika opozicione koalicije “Možemo” Tomislava Tomaševića u maju za gradonačelnika Zagreba.
“Tako da sada već postoji psihološki pritisak na srpsku opoziciju da nešto uradi. A ne da se samo žali kako nema dobre izborne uslove, jer ih nikada neće ni imati pod ovom vlašću”, zaključio je Panović.
Definitivnu odluku o izlasku na beogradske i parlamentarne izbore, koje je vlast najavila za april 2022, opozicija u Srbiji još nije donela jer su u toku pregovori o izbornim uslovima u kojima posreduju predstavnici Evropskog parlamenta.
Kao i uoči parlamentarnih izbora pre godinu i po dana, glavni zahtevi opozicije su objektivno izveštavanje medija, prvenstveno javnog servisa Radio-televizije Srbije, obustavljanje funkcionerske kampanje i pritisaka na birače od strane vladajuće Srpske napredne stranke.
Facebook Forum