Dostupni linkovi

Beograd se guši u prljavom vazduhu


Gust smog opasao Kalemegdan, Beograd
Gust smog opasao Kalemegdan, Beograd

Najzagađeniji grad na svetu 31. januara bio je Beograd, pokazala su merenja švajcarskog portala za kvalitet vazduha Air Visual. U vezi sa ovim podatkom, nadležni u Srbiji do sada nisu objavili informacije, niti zdravstvene preporuke stanovništvu.

Novica Staletović, dekan beogradskog Fakulteta za ekologiju Univerziteta Union, rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da su pojedini gradovi Srbije zbog potrošnje fosilnih goriva izloženi prekomernom zagađenju, ali da situacija u Beogradu 31. januara ne znači i stalni "crveni alarm" za glavni grad.

"Svakako da zabrinjava povećano zagađenje životne sredine. Ali visoko zagađenje tog dana u Beogradu ne može se dovesti isključivo u kontekst termoelektrana. Na toliku negativnu vrednost uticao je sklop faktora, kao što su konfiguracija terena grada, veća upotreba uglja i drva za grejanje, nepovoljna ruža vetrova i inverzija vazdušnog pritiska", naveo je Staletović.

Prema Air Visualu, 1. februara u podne Beograd je bio 18. najzagađeniji grad u svetu, sa indeksom 132. Merenja, koja je objavio taj švajcarski portal, pokazala su da je u četvrtak u devet sati indeks zagađenosti u glavnom gradu Srbije bio 399, ispred indijskog Delhija sa 195, nepalskog Katmandua sa 188 i, na primer, Skoplja, na sedmom mestu dnevne liste sa indeksom 166.

Zastava Republike Srbije
Saopštenje Agencije za zaštitu životne sredine

Slobodan Sovilj, iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, rekao je za RSE da, sa meteorološkog aspekta, većem zagađenju doprinosi viši vazdušni pritisak.

"Kada se iznad određenog područja, kao na primer iznad naše zemlje, duže vremena zadržava polje niskog vazdušnog pritiska, ili događaju prizemne inverzije koje se karakterišu smanjenom vidljivošću, pojavom jake sumaglice ili magle, tada se zagađenja zadržavaju u prizemnom sloju atmosfere. Nasuprot tome, situacije sa košavom ili drugim jakim vetrom doprinose smanjenju koncentracije zagađujućih elemenata u vazduhu", objasnio je Sovilj.

Nevladine organizacije poslednjih meseci traže od države hitne mere zbog zagađenosti vazduha u Beogradu, ali i celoj Srbiji jer su dozvoljene granice, prema godišnjem izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine, više od 100 dana u godini prekoračene i u Valjevu, Kragujevcu, Užicu…

Aerozagađenje u Užicu, fotoarhiv
Aerozagađenje u Užicu, fotoarhiv

Građani sa kojima je RSE razgovarao u centru Beograda kažu da godinama žive u čađi i smogu.

"Ja sam rođen u Beogradu i znam da jedino kada košava duva može da se diše", rekao je za RSE Miroslav Petrović, dok je njegov sugrađanin Ivan Jovanović dodao: "Osamdeset godina živim i još nisam osetio da mi smeta. Problem je jedino zagađenje iz automobila, ali sve drugo je u redu".

Meliha Pravdić kaže da se privikla na atmosferske neprilike. "Međutim, nekada imam osećaj kao da mi manjka vazduha."

Nezdrav vazduh, prema podacima internacionalnog sajta World Air Qualitu Index, je onaj indeksa od 150 do 200. U tu kategoriju spada više gradova u Srbiji, gde nezdrav vazduh udišu i stanovnici Niša (indeks 157), Subotice (153), Valjeva (160), Smederava (151), dok su prosečne izmerene vrednosti u Beogradu između 159 i 153.

Doktorka Milka Bogdanović, specijalista interne medicine, kaže za RSE da u situacijama povećane zagađenosti vazduha lekarsku pomoć zbog respiratornih tegoba najčešće traže osetljive grupe ljudi, hronični bolesnici, starije osobe i deca.

"To se ispoljava kao kašalj, kijanje, grebanje u grlu, a kod nekih ljudi i kao gušenje", navodi Dr Bogdanović.

Dim, čađ, prašina, kiselina, teški metali, koji nastaju kao posledica zajedničkog uticaja industrije, grejanja i saobraćaja, upozoravaju stručnjaci za životnu sredinu, osnova su prekomernog zagađenja.

Ilustrativna fotografija
Ilustrativna fotografija

Profesor Novica Staletović kaže da je recept za čistiji vazduh jednostavan.

"Mora se stalno težiti smanjenju emisija zagađujućih materija. Najvažnija je ugradnja najboljih tehnika za monitoring i prečišćavanje gasova", reči su Staletovića.

Zagađivači iz energetskog sektora u Srbiji najčešće prolaze bez kazni, dok nadležni kontinuirano saopštavaju da su za zdravu životnu sredinu potrebna velika novčana ulaganja.

Dok se to ne promeni, u slučajevima visokih koncentracija štetnih materija u vazduhu, doktorka Milka Bogdanović građanima savetuje: "Najbolje je da ne izlaze napolje i da sede u klimatizovanim prostorijama".

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG