Dostupni linkovi

Kako smiriti zapaljivi Balkan?


Postoji više činilaca koji mogu zapaliti iskru o kojoj govori komesar Han

U poslednje vreme u svetskim medijima pojavljuju se upozorenja na bezbednosnu nestabilnost na Balkanu, na nedovršenost teritorijalnog razgraničenja, čak i na moguće ponovno izbijanje konflikta.

Najnovije upozorenje dolazi od komesara EU za proširenje Johanesa Hana koji je u intervjuu za nemački Zeit online uporedio Balkan sa tiganjem punim ulja kome je potrebna samo jedna varnica da eksplodira. Da li tako Balkan vide i sagovornici Radija Slobodna Evropa?

Postoji više činilaca koji mogu zapaliti iskru o kojoj govori komesar Han. Jelica Minić, predsednica Foruma za međunarodne odnose u Evropskom pokretu Srbije, ih locira u četiri grupe koje nisu isključivo balkanskog porekla: etničke tenzije, socijalno nezadovoljstvo, igra velikih na Balkanu i migraciona kriza.

Podsetimo, Johanes Han je ovog vikenda za nemački Zeit online izjavio:

"Za Zapadni Balkan, ali i za druge zemlje u južnom i istočnom susedstvu, mogu reći sledeće: Ili ćemo izvoziti stabilnost ili ćemo uvoziti nestabilnost. Ovo se posebno odnosi na Zapadni Balkan. Ja ga poredim sa tiganjem punim ulja. Dovoljno je drvce šibice - i sve je u plamenu. Dugoročna pacifikacija tog regiona postoji samo kroz perspektivu članstva u EU."

Han: Dugoročna pacifikacija Balkana samo kroz perspektivu članstva u EU
Han: Dugoročna pacifikacija Balkana samo kroz perspektivu članstva u EU

Jelica Minić kaže da Hanovo upozorenje nije usamljeno. U nedeljniku Zeit, podseća ona, kolumnista Ulrih Ladurner upozorava da se Balkan ne sme prepustiti ni Rusima, ni Amerikancima, ni Turskoj, nego da se Evropska unija mora ozbiljno pozabaviti Zapadnim Balkanom.

Minić podseća i na tekst Timoti Lesa (Foreign Affairs) koji predlaže nova razgraničenja na Balkanu (Velika Hrvatska, Velika Srbija i Velika Albanija), zatim na tekst nemačkog analitičara Ziba Jansena koji predviđa da Trampova administracija neće imati posebnog interesa za Balkan i da će ga prepustiti Putinu.

Pojavljuju se mape sa granicama svojevremeno definisanim na Jalti, i neke češke analize kažu da Balkan ne treba prepustiti igrama velikih sila, navodi Jelica Minić.

Miloš Šolaja, profesor Fakulteta političkih nauka u Banjaluci kaže da postoje dva negativna trenda koja komplikuju situaciju na Balkanu. Unutrašnji je autoritarni karakter vlasti u gotovo svim državama, a drugi su spoljni uticaji.

"Ono što se dešava je radikalna promena međunarodnog poretka i dugotrajna kriza - i globalno a posebno u EU. I to pojačava sve ono što je dovelo ranije do sukoba na Balkanu. A to su nerešena nacionalna pitanja - i sprsko i hrvatsko i albansko, otvara se i bošnjačko ... To otvara i pitanje teritorijalnih rekompozicija na Balkanu", kaže Šolaja.

Šolaja: Autoritarni karakter vlasti u gotovo svim državama Balkana
Šolaja: Autoritarni karakter vlasti u gotovo svim državama Balkana

Profesor Ljubomir Frčkovski, bivši makedonski ministar inostranih i unutrašnjih poslova, nije zabrinut za bezbednost u Makedoniji, naprotiv.

"Kod nas je opasna samo međuetnička kriza, a sadašnja postizborna kriza ni u jednom momentu nije bila međuetnička, već je to sukob građana, i Makedonaca i Albanaca, sa diktaturom", ocenjuje Frčkovski.

Kako kaže naš sagovornik iz Skoplja, uspostavio se novi osnov, nešto što se nikada u istoriji regiona nije desilo.

"Šezdeset hiljada Albanaca je glasalo za partiju koja nije etnički albanska, već za socijaldemokrate Zorana Zaeva, koja je tako postala druga po snazi albanska partija u Makedoniji. To pokazuje da je profunkcionisao multikulturni aspekt u sukobu sa autoritarnim režimom. To pruža novi kvalitet makedonskog društva uopšte“, vidno optimistički zaključuje Frčkovski.

Iz perspektive severnog makedonskog suseda, međutim, ima razloga za zabrinutost. Jelica Minić kaže da su u poslednje vreme rasle tenzije na relaciji Srbija-Hrvatska, Srbija-BiH, Hrvatska-BiH, Srbija-Kosovo, Srbija-Makedonija...

Johanes Han se u pomenutom intervjuu skoncetrisao posebno na relaciju Kosovo-Srbija. Na pitanje nemačkog Zeit online da li se u regionu može govoriti o nazadovanju, a ne o napredovanju, s obzirom na ozbiljne nedavne tenzije između Srbije i Kosova kada se pominjao i rat, Han je odgovorio:

"Taj događaj je samo dokaz moje teze da, iako je svaka zemlja regiona zabeležila napredak, to još ne stoji na sigurnim osnovama. Jedna pogrešna reč može da dovede do izbijanja sukoba."

Han je, međutim, uveren da odgovorni činioci u Srbiji, a u njih je ubrojio i premijera Aleksandra Vučića "vrlo dobro znaju da ne postoji alternativa evropskoj perspektivi, ako žele mir i prosperitet".

Međutim, najava da će se EU restrukturirati, da će se ubuduće kretati na dva koloseka - jedan je čvršća a drugi labavija integracija, ostavlja otvoreno pitanje: a gde je tu mesto Zapadnog Balkana?

Da li će to usporiti ili ubrzati njegovu evropsku integraciju, pita se Jelica Minić, ne nudeći odgovor.

Ipak, upozorenja koja se upućuju sa raznih adresa, uglavnom preko medija, mogla bi na neki način, mada zvuči apsurdno, da pomognu da Zapadni Balkan ostane u fokusu Brisela.

Iza svih tih upozorenja o zapaljivom balkanskom loncu ili tiganju, krije se, zapravo, mišljenje da je najveća opasnost ostaviti krhki Balkan samome sebi.

  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG