Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Četiri države Balkana zajedno do organizacije Mondijala?


Navijači na tribinama fudbalskog stadiona, fotoarhiv

Za razliku od Bugarske, gde je ministar sporta Krasen Kralev izjavio da su započete pripreme za pregovore o zajedničkom organizovanju Svetskog prvenstva u fudbalu te zemlje, Rumunije, Srbije i Grčke, 2030. godine, sličnih potvrda u ostale tri države nema.

"Kandidatura bi bila važan politički simbol", izjavio je Kralev ne otkrivajući previše drugih detalja.

"To bi bio dokaz da i balkanske zemlje mogu zajedno da rade u oblasti sporta i da brane zajedničke političke i privredne interese", kazao je Kralev obrazlažući bugarskoj državnoj televiziji inicijativu o zajedničkoj organizaciji Svetskog prvenstva.

Predlog je prvi put iznet na prošlonedeljnom samitu u Varni (Bugarska) gde su se sastali premijeri Grčke, Bugarske, Rumunije Aleksis Cipras, Bojko Borisov, Viorika Dančila i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Mogu li, međutim, četiri države donedavno na udaru oštre globalne ekonomske krize, doseći visoke standarde potrebne za domaćinstvo jednom od najprestižnijih sportskih takmičenja?

"Informacija je došla niotkuda – izazvala je osećanje koje mogu nazvati šokom... Mnogi ljudi spontano su se upitali: 'Jeste li vi ozbiljni u vezi sa tim?'. Niko ne može da poveruje da bismo bili sposobni da organizujemo takmičenje poput Svetskog prvenstva", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Emanuel Rosu, novinar rumunske televizije Pro i dopisnik više britanskih medija.

"Čekamo zvaničan stav vlade da vidimo šta planiraju da urade. Ali naše vlasti nemaju trenutno baš najbolji imidž. Suočavaju se sa mnogim izazovima kredibiliteta. Tako da bi, prema mom mišljenju, ovo pitanje trebalo da bude najnižeg prioriteta. Aktuelni su mnogo veći problemi nego što je nedosanjani san o organizaciji Svetskog prvenstva", kaže Rosu za RSE, novinar u državi koju su tokom letnjih meseci potresali masovni protesti građana.

Razlozi za to su niske zarade (prosečna plata u Rumuniji u avgustu bila je 585 evra), tvrdnje o korumpiranosti socijaldemokratskih vlasti i njihovim pokušajima da potčine pravosudni sistem.

Postojeću infrastrukturu je potrebno unaprediti (ilustrativna fotografija)
Postojeću infrastrukturu je potrebno unaprediti (ilustrativna fotografija)

Kako će, međutim, države – poput Srbije, Rumunije i Bugarske, koje (pokazuju to podaci Eurostata, kancelarije EU zadužene za statistiku) po iznosu bruto društvenog proizvoda spadaju među siromašnije države Evrope ili, pak, Grčka (koja se i dalje oporavlja od ekonomskog sloma 2008. godine) – pronaći za to potrebne milijarde evra?

"Niko još ne govori o novcu. Međutim, ako uporedimo sa odbijenom ponudom Maroka za organizovanje Svetskog prvenstva 2026, koji je projektovao troškove u iznosu od 16 milijardi dolara, jasno je da Bugarska, Grčka, Rumunija i Srbija, nema šanse da potroše manje. Zbog nedostatka stadiona, loše infrastrukture. Jer potrebni su putevi, pruge, dobra veza među četiri države što bi, nesumnjivo, koštalo mnogo više nego da turnir organizuju razvijenije zemlje poput Španije ili Portugalije", podvlači Georgi Filipov sportski novinar, komentator i saradnik Jurosporta (Eurosport) evropske televizijske sportske mreže.

Primerice, Rusija je za organizaciju minulog Svetskog kupa potrošila oko 11 milijardi dolara, što je novac koji je uložila u gradnju neophodne infrastrukture: stadiona, autoputeva, saobraćajnica, aerodroma, dok Svetska fudbalska federacija (FIFA) pokriva isključivo operativne troškove samog događaja kada takmičenje počne.

Pročitajte:

Krpljenje Samare uoči Mundijala
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:50 0:00

Sličniji primer eventualnom balkanskom (države sličnog podneblja i zajednička organizacija) mogle bi biti Ukrajina i Poljska domaćini Evropskog prvenstva 2012. godine pod okriljem Evropske fudbalske unije (UEFA).

Dve države su za organizaciju zajedno utrošile 30,2 milijarde evra na infrastrukturu i sportske objekte, pribeležila je pre šest godina Brigit Nizner (Brigit Niessner), analitičarka Erste bankarske grupe.

Ideju da se nešto slično ponovi na Balkanu, bez okolišanja, odbacio je Hrista Stoičkova, bugarska fudbalske zvezde 80-ih i 90-ih godina (između ostalog i prvotimca slavne Barselone).

"To se nikada neće desiti. Jedna stvar je kandidovati se – a sasvim druga stići do neke ozbiljnije faze. Svako se može kandidovati", rekao je Stoičkov za bugarsku nacionalnu televiziju.

Do sada su to zajednički učinili latinoameričke države Urugvaj, Argentina i Paragvaj, kao i afrička država Maroko, koji ponovo pokušava samostalno da organizuje najveću svetsku fudbalsku smotru 2030. godine.

Samu najavu mogućnosti kandidovanja neki mediji u Srbiji propratili su naslovima poput "Srbija organizuje mundijal". Satirični portal Njuznet je, pak, iskoristio ovu situaciju i javio je da su "bugarski navijači već kupili sve karte za utakmice reprezentacije Bugarske u Srbiji ukoliko dobije organizaciju Svetskog prvenstva", aludirajući na veliki broj turista iz Bugarske u Beogradu.

Realna slika je, međutim, činjenica da su balkanske države, izuzev Grčke, daleko od prilike da FIFA ozbiljno razmatra njihovu moguću kandidaturu.

"Trenutno u četiri zemlje koje su mogući domaćini mogućeg Prvenstva jedan jedini stadion u Atini zadovoljava kriterijume za završnicu. Čak ni bukureštanski novi stadion, koji je vrlo lep i funkcionalan, nije stadion koji može da ugosti finale Svetskog prvenstva. O srpskim stadionima je izlišno govoriti. A i stadion u Sofiji, koji je najveći i najbolji, je poslednji put bio pun kada je Lepa Brena (estradna zvezda, prim. nov.) nastupala pre 40 godina, odnosno nije ni blizu standarda koji su dovoljni", kaže za RSE sportski novinar, Miloš Šaranović.

Inače, bivša Jugoslavija je pre 42 godine bila domaćin završnice Evropskog prvenstva u fudbalu, turnira koji je trajao četiri dana sa – prema tadašnjim propozicijama – svega četiri učesnika: osvajačem Čehoslovačkom, Zapadnom Nemačkom, Holandijom i bivšom Jugoslavijom.

Od četiri potencijalna domaćina Mondijala 2030, država koja ima skorašnja iskustva u organizovanju planetarnih sportskih događaja je Grčka u kojoj su pre 14 godina održane Olimpijske igre (OI).

U vreme održavanja OI su procenjene kao najskuplje u istoriji, a u potonjim godinama i kao jedan od generatora ekonomske krize iz koje je država još uvek izlazi. Grčko Ministarstvo finansija je 2013. godine saopštilo da je na njih utrošeno 8,5 milijardi evra.

Paljenje olimpijskog plamena, Grčka, fotoarhiv
Paljenje olimpijskog plamena, Grčka, fotoarhiv

Međutim, Dimitris Panajotakis, analitičar balkanskih prilika iz Grčke, ukazuje da je prema grubim procenama, realni ceh iznosio čitavih 12 milijardi evra.

"Znači skoro tri puta skuplje. Znate kako je to bilo – u poslednjem trenutku treba da se izgrade stadioni, infrastruktura i tako dalje. Oni koji su prihvatili taj posao tražili su da im se isplati više novca. Vlada nije mogla drugačije, jer se obavezala da će organizovati OI. Tako da smo mi platili jako skupo tu Olimpijadu, koja je imala svakako konsekvence dalje u ekonomiji", ukazuje Panajotakis.

Grčka je, kaže Panajotakis, kao domaćin opravdala očekivanja, ali su visoki troškovi organizacije doprineli ukupnom dugu države, pa i političkim potresima.

Pet meseci pre početka OI, socijalistički Pasok Kostasa Simitisa za vreme čijeg mandata su organizovane, na vlasti je zamenila desno orijentisana Nova demokratija Kostasa Karamanlisa, podseća Panajotakis.

Mogućnost organizacije novog, prestižnog sportskog takmičenja, danas se u grčkoj javnosti različito tumači, ukazuje on.

"Zavisi kojoj partiji pripadate. Opozicija je to prihvatila sa rezervom s obzirom na to da jepredaleko. Da je to još jedan medijski trik premijera (Aleksisa Ciprasa, prim. nov.) jer se nalazi u teškoj situaciji. Njegova popularnost, kao i popularnost stranke koju predvodi, ali i vlade zaostaje za nekih deset procenata po svim anketama u odnosu na opoziciju", kaže Panajotakis.

U korist predložene inicijative, primećuje novinar Miloš Šaranović, ide tendencija povezivanja država Balkana što, kako kaže, nailazi na podršku međunarodne zajednice.

"Svaka takva inicijativa deluje kao dobar znak, ili pismo o lepim namerama. Da li ima populizma? Verovatno ima – odnosno nikada se velike stvari pompezno ne najavljuju toliko ranije bez želje da to malo i odjekne. Taj fenomen zvani više zemalja organizuje jedno sportsko takmičenje, koji je zaživeo u raznim sportovima već neko duže vreme, uvek jeste pokazatelj toga da granice nisu toliko važne. I da odnosi među zemljama mogu da budu dovoljno skladni ili savršeni – da mogu zajedno da se upuste u neki takav projekat", smatra Šaranović.

Prema propozicijama FIFA-e, domaćina Svetskog kupa biraju delegati Kongresa Svetske fudbalske organizacije sistemom glasačkih listića.

Katar će biti domaćin turnira 2022, a Kanada. Meksiko i Sjedinjene Države 2026, što je ujedno i prvi put da će svetske fudbalske reprezentacije ugostiti tri države.

  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92 gde je učestvovao u pripremanju informativne emisije u koprodukciji sa srpskom redakcijom BBC-a Svet u 2. Uređivao i vodio vesti na sat, Jutarnji dnevnik, Dnevnik i Svet u 5 emisiju realizovanu u koprodukciji sa redakcijom Dojče velea - DW. Pripremao priloge za program TV B92.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG