Na Instagramu, izlogu preduzeća koje je osnovala jedna žena, Kabul izgleda kao svet koji nisu zahvatila geopolitička previranja.
Video snimci koje objavljuje Marva, vlasnica radnje koja je u ranim dvadesetim godinama, prikazuju urednu i uređenu galeriju. Moderne staklene vitrine ispunjene tradicionalnim avganistanskim nakitom od lapis lazulija, smaragda i rubelita smenjuju se sa snimcima žena koje na radnim stolovima seku neobrađeno kamenje i ugrađuju dragulje.
"Kada sam napunila 17 godina, išla sam na kurs izrade nakita. Zatim sam pokrenula svoj posao, počevši s malo novca koji sam imala”, rekla je Marva.
Danas njeno kreativno preduzeće zapošljava oko 20 ljudi i obuhvata izradu finog nakita, graviranje dragog kamenja i pravljenje odeće po meri.
"Trenutno ne zarađujemo mnogo novca, ali okej nam ide", rekla je Marva za RSE preko aplikacije WhatsApp, koja je korišćena i za intervjuisanje drugih žena pomenutih u ovom članku. Sva njihova imena su izmenjena iz bezbednosnih razloga.
Marva je deo generacije avganistanskih preduzetnica koje pokušavaju da razviju poslove uprkos sve većim ograničenjima njihovih mogućnosti.
Posle povratka talibana na vlast 2021. godine, devojčicama je zabranjen pristup srednjim školama, a ženama univerzitetima. Za neke žene, preduzetništvo je postalo jedan od retkih načina da ostvare prihod i obezbede posao drugima.
Žene su dobijale poslovne dozvole, otvarale fizičke prodavnice i koristile društvene mreže kako bi došle do kupaca. Neke su dobile i podršku banaka.
Ipak, vođenje posla ne znači nužno i slobodu za njegovo širenje.
Ta napetost je vidljiva na Nacionalnoj i međunarodnoj izložbi Imam Abu Hanifa, velikom sajmu koji se održava u Kabulu.
Ova sedmodnevna manifestacija okupila je trgovinske delegacije i investitore iz više od 20 zemalja, uz stotine izložbenih štandova na kojima se predstavljaju avganistanski proizvodi i preduzeća, navode lokalni mediji.
Preduzetnice su i ranije učestvovale na izložbama, uključujući događaje sa štandovima posvećenim preduzećima u vlasništvu žena.
Ipak, nekoliko poslovnih žena reklo je za Radio Slobodna Evropa da im više nije dozvoljeno da prisustvuju sajmovima na kojima su prisutni muškarci.
Poslovi za više od 100 ljudi
U severnoj provinciji Džouzdžan, Zahra vodi preduzeće za tkanja tepiha.
Zahra, u srednjim dvadesetim godinama, diplomirala je pravo u trenutku baš su se talibani vratili na vlast.
Pošto nije mogla da ostvari budućnost koju je zamišljala, iskoristila je ušteđevinu od posla nastavnice u privatnoj školi kako bi pokrenula svoj posao.
Tokom 2022. godine, Zahra je obilazila sela i sretala žene koje su tkale tepihe u uslovima koje je opisala kao eksploatatorske.
"Bile su veoma siromašne", kaže ona. "Radile su kao robinje i svoje proizvode predavale muškarcima iz svojih porodica. Nisu čak ni znale koliko košta njihov tepih".
Zahra im je ponudila alternativu: posao s platom.
Posao koji je počelo s nekoliko desetina žena, u međuvremenu je prerastao u preduzeće koje zapošljava više od 100 ljudi, uključujući muškarce koji obavljaju fizički zahtevne poslove pakovanja i transporta.
Zbog strogih pravila o kretanju, Zahra ne može da prevozi svoju robu niti da putuje između okruga bez "mahrama" – muškog pratioca, poput oca ili brata.
"Naš problem je pristup tržištu", kaže ona. "Muškarac koji vodi sličan posao ima bolji pristup kupcima nego preduzeće u vlasništvu žene".
Ipak, uticaj na živote ljudi je ono što je motiviše da nastavi dalje. Seća se jedne udovice koja se borila s depresijom pre nego što se uključila u ovaj posao.
"Njena porodica mi je rekla da joj, posle tri meseca rada u mom preduzeću, antidepresivi više nisu bili potrebni. Pronašla je i izvor prihoda i mesto gde se povezala s drugim ženama".
Tajni kozmetički salon
Nafisa, preduzetnica iz Kabula koja je u kasnim dvadesetim godinama, nekada je vodila kozmetički salon, deo svojevremeno živahnog sektora koji je zapošljavao hiljade Avganistanki.
Talibani su 2023. naredili zatvaranje kozmetičkih salona.
Danas Nafisa tajno pruža usluge šminkanja za mlade u iznajmljenoj kući u kojoj živi, u radničkoj četvrti Kabula.
Ona ne može da reklamira svoje usluge na društvenim mrežama i nema zvaničnu dozvolu za poslovanje.
Klijentkinje za nju saznaju putem preporuka. Neke dolaze kod nje kući na šminkanje; a u drugim slučajevima ona odlazi kod njih kako bi pripremila mlade i njihove rođake za venčanja.
"Žene se šminkaju širom sveta i to nije politički čin. To nije u suprotnosti s verom", rekla je Nafisa za RSE. "Ne znam zašto je u našoj zemlji to zabranjeno ".
Smanjeni prihodi
Muska, koja je u srednjim dvadesetim godinama, tri godine je studirala medicinu pre nego što je zbog zabrane pohađanja univerziteta trajno ostala bez takve karijere.
Novacem od roditelja, ona i njena sestra pokrenule su u Kabulu posao šivenja haljina, u kojem je zaposleno između 15 i 20 žena.
"Neke mušterije donose svoju tkaninu i naručuju haljinu. Neke samo dođu s fotografijom na telefonu i kažu nam: ’Napravite mi haljinu kao što je ova'. Mi pronalazimo takvu vrstu tkanine i šijemo za njih", rekla je Muska.
Vodeći fizičku prodavnicu i onlajn katalog, Muska je razvila relativno uspešan posao.
Ipak, ekonomski pad i sve veće siromaštvo doveli su do toga da se drugi preduzetnici bore za opstanak.
U jednom delu avganistanske prestonice, Nargis vodi krojačku radnju u kojoj je zaposleno šest žena.
Nargis, u kasnim tridesetim godinama, ranije je živela kao izbeglica u Pakistanu i kaže da je bila u depresiji posle povratka u Kabul, gde nije mogla da pronađe posao.
Danas se u radnji Nargis izrađuje sve – od jednostavne poslovne odeće do raskošnih venčanica s ručnim vezom.
"Predstavnici talibana nasumično proveravaju naše preduzeće i zahtevaju da nosimo hidžab čak i unutar radnje, gde su sve zaposlene i mušterije žene", rekla je ona, misleći na maramu za glavu koju talibani zahtevaju da žene nose u okviru strogog islamskog pravila oblačenja.
Ipak, za Nargis je najveći problem je ekonomski. Broj porudžbina je naglo opao, a preostale mušterije se često cenkaju oko cena. Pojedinih meseci kasni s kirijom i muči se da isplati zarade zaposlenima.
Uprkos finansijskim poteškoćama, ona i njeno osoblje odlučni su da radnja nastavi da radi, ističući da im taj posao daje osećaj svrhe u životu.
"Ali moj glavni problem je nedostatak mušterija", rekla je ona.