SAD izražavaju zabrinutost zbog izveštaja o nasilju nad ženama i decom koji pokušavaju da prođu kroz talibanske punktove ka aerodromu u Kabulu, dok se evakuacije nastavljaju.
Oko 2,200 ljudi je do sada transportovano sa aerodroma u Kabulu.
Ovaj kao i izveštaj da su talibani digli u vazduh statuu vođe šiitske milicije koja se borila protiv njih tokom građanskog rata u Avganistanu 1990-ih, jačaju sumnju u njihove prave namere uprkos obećanjima da neće biti odmazde, ističu međunarodni zvaničnici.
Visoki predstavnik spoljne politike Evropske unije(EU) Žozep Borelj (Josep Borrell) rekao je da će blok "morati da razgovara" sa talibanskim liderima, ali je naglasio da to ne znači brzo kretanje ka zvaničnom priznavanju njihove vladavine.
U Kabulu se život postepeno normalizuje, javljaju očevici.
Talibani razgovaraju o novoj vladi, a sreli su se i sa bivšim predsednikom Hamidom Karzaijem.
Psaki: Talibani mogu osetiti snagu SAD
Talibanska obećanja o "sigurnom prolazu" na aerodrom u Kabulu za Avganistance koji pokušavaju pobeći iz zemlje dovedena su u pitanje zbog izveštaja o ženama i deci koji su pretučeni i bičevani dok su pokušavali da prođu kroz kontrolne punktove koje su postavili militanti.
Pošto talibani kontrolišu kopnenu granicu Avganistana, aerodrom u Kabulu je jedini izlaz iz zemlje. Američka vojska je obezbedila sam aerodrom, nakon haotičnih scena tokom vikenda, ali talibani kontrolišu put do aerodroma i postavili su brojne punktove na severu Kabula.
Američke vlasti navode da su se talibani obavezali na „siguran prolaz“ za ljude koji žele da stignu do aerodroma. Ali, izveštaji iz prestonice Avganistana sugerišu da je bilo nasilja. Izvori u Kabulu rekli su za “Gardijan” (Guardian) da talibani proveravaju dokumente i nasilno vraćaju neke ljude na kontrolnim punktovima, odbijajući da ih puste do aerodroma.
Savetnik američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Džek Saliven (Jake Sullivan), rekao je da je, iako je značajan broj ljudi uspeo da stigne do aerodroma, koji je sada pod američkom vojnom kontrolom, „bilo slučajeva u kojima smo primali izveštaje o ljudima koji su odbijeni ili čak pretučeni ... To razmatramo preko kanala sa talibanima kako bismo pokušali da to rešimo. I zabrinuti smo da li će se to nastaviti narednih dana".
Portparolka Bele kuće, Džen (Jen) Psaki, rekla je da će, ako talibani ne uspeju da obezbede siguran prolaz do aerodroma za civile, „kao posledicu osetiti svu snagu američke vojske. To smo jasno stavili do znanja. Ali trenutno ... ne ne verujemo im na reč".
Iz Kabula do sada više od 2.200 evakuisanih
Evakuacija stranaca i Avganistanaca za koje se smatra da rizikuju odmazdu talibana se ubrzava, dok se druge zemlje suočavaju sa dilemom da li da sarađuju sa talibanskom administracijom zbog velike globalne zabrinutosti imajući u vidu odnos pobunjenika prema ljudskim pravima.
Nakon što su u munjevitoj ofanzivi zauzeli glavni grad, talibani su 17. avgusta saopštili da žele mir i inkluzivnu vladu-u okviru vrednosti islama.
Oni su se obećali da se neće svetiti protivnicima i da će poštovati prava žena u okvirima islamskog prava u "drugačijoj" vladavini Avganistanom od pre dve decenije.
Ipak, hiljade Avganistanaca, od kojih su mnogi pomagali stranim snagama predvođenim SAD-om tokom dve decenije, očajnički žele da pobegnu iz zemlje zahvaćene ratom.
Sjedinjene Američke Države poslale su vojno pojačanje kako bi zaštitile evakuaciju stranaca i avganistanskih civila, a broj vojnika se povećao na 4.000 17. avgusta nakon što je aerodrom privremeno zatvoren jer je hiljade Avganistanaca u panici preplavilo aerodrom kako bi pobegli od talibana.
Više od 2.200 diplomata i drugih civila do sada je evakuisano iz Avganistana vojnim letovima, rekao je u sredu agenciji Reuters jedan zapadni bezbednosni zvaničnik.
Avion sa 131 putnikom sleteo je u Frankfurt. Oni su evakuisani iz Kabula u glavni grad Uzbekistana Taškent, gde su se potom ukrcali na let Lufthanze za Frankfurt koji je iznajmila nemačka vlada.
Nemački avioprevoznik je saopštio da će u narednih nekoliko dana obaviti još takvih letova.
Istovremeno, holandski transportni avion C-17 krenuo je iz Kabula sa 40 ljudi, saopštilo je Ministarstvo odbrane ove zemlje.
Međutim, rečeno je da na ovom letu nema Holanđana ili Avganistanaca.
Holandski državljanin avganistanskog porekla opisao je kako je njegova porodica pokušala da dođe do aerodroma, ali su im američki stražari na jednoj od kapija zabranili ulaz. Taj čovek je sa suprugom i dvoje dece bio u poseti porodici kada su talibani zauzeli Kabul.
On je za holandski javni servis NOS rekao: "Amerikanci [su] čuvali kapiju. Pokazao sam im svoj pasoš i rekao da sam Holanđanin. Bilo je mnogo buke, nisam mogao dobro da čujem sve što Amerikanac govori. Nakon što sam tri puta rekao da sam Holanđanin, rekao je da moram da se povučem ili će pucati. Odlučio sam da odem. Nisam želeo da rizikujem da me ustrele".
Talibani srušili spomenik šiitskom komandantu
Uprkos obećanjima da se neće svetiti, talibani su digli u vazduh statuu vođe šiitske milicije koji se protiv njih borio tokom građanskog rata u Avganistanu 1990-ih, prenosi AP pozivajući se na fotografije koje kruže društvenim medijima.
Na statui je prikazan Abdul Ali Mazari, vođa milicije koji su ubili talibani 1996. godine, kada su preuzeli vlast od rivalskih vojskovođa. Mazari je bio lider avganistanske etničke manjine Hazara - šiija koji su bili progonjeni pod ranijom vladavinom sunitskih talibana.
Kip je stajao u centralnoj provinciji Bamian, gde su talibani 2001. godine - neposredno pre invazije pod vođstvom SAD koja ih je oterala sa vlasti - digli u vazduh dve masivne statue Bude stare 1.500 godina, isklesane u planini. Talibani su tvrdili da su Bude prekršili islamsku zabranu idolopoklonstva.
"Postepena normalizacija života u Kabulu"
U Kabulu se život postepeno normalizuje, a novinar iz ovog grada Ali Latifi rekao je da je u sredu video kako se prodavnice i restorani ponovo otvaraju.
"Vratile su se mase (doduše, samo nekoliko desetina žena), automobili i generatori, a mnogo je manje talibana na ulicama u poslednjih 48 sati", napisao je on na Tviteru.
Drugi novinar je rekao da su „čuvena kola sa sladoledom u Kabulu jutros ponovo počela da puštaju glasnu muziku“, prenosi redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom.
Bivši potpredsednik se proglasio "privremenim predsednikom"
Iako se talibani predstavljaju kao nova vlast, prvi potpredsednik Avganistana Amrulah Saleh rekao je da je ostao u zemlji i proglasio se „legitimnim privremenim predsednikom“ nakon što je predsednik Ašraf Gani pobegao iz zemlje dok su talibanski pobunjenici zauzeli glavni grad.
Saleh je prošle sedmice na sastanku bezbednosnih zvaničnika kojim je predsedavao Gani rekao da je ponosan na oružane snage i da će vlada učiniti sve što može da ojača otpor talibanima. Ali, onda je zemlja pala u ruke talibana za nekoliko dana, a ne meseci, kako je predviđala američka obaveštajna zajednica, podseća “Gardijan”.
U nizu tvitova u utorak, Saleh je napisao da je "uzaludno" rasprava sa predsednikom Džoom Bajdenom (Joe) Biden nakon što je odlučio da povuče američke snage. Saleh je pozvao Avganistance da pokažu da Avganistan „nije Vijetnam“.
Saleh je rekao da za razliku od Sjedinjenih Država i NATO -a „nismo izgubili duh i vidimo ogromne mogućnosti pred sobom. Beskorisna upozorenja su gotova i pridružite se otporu", napisao je on na internetu.
Saleh, čije je boravište nepoznato, rekao je da se "ni pod kojim uslovima neće poviti" pred "talibanskim teroristima". Rekao je da "nikada neće izdati" Ahmada Šaha Masuda, vođu Severne alijanse, kojeg su ubila dvojica operativaca Al-Kaide neposredno pre napada 11. septembra na Sjedinjene Države. Severna alijansa bila je jedna od glavnih grupa koja se borila protiv prethodnog talibanskog režima.
Obećanja sa podrškom Salehu postavljena su na internetu sa naloga za koje se tvrdi da pripadaju vladinim vojnicima, zajedno sa postovima u kojima se kaže da se trupe odane sećanju na Masuda okupljaju u severoistočnoj provinciji Pandžšir kako bi formirale pokret „Otpor 2“.
Istraga stradanja civila na aerodromu u Kabulu
Američko vazduhoplovstvo je u međuvremenu saopštilo da istražuje pogibiju civila koji su se držali za avion koji napušta aerodrom u Kabulu usred haotičnih scena. Najmanje dve osobe su snimljene kako padaju u ponedeljak iz vazdušnog transportera C-17, dok postoje video zapisi i postovi na društvenim mrežama u vezi sa drugim mogućim žrtvama, rekla je portparolka En (Ann) Stefanek.
Ona je kazala da je avion sleteo da isporuči opremu za podršku evakuaciji američkih i avganistanskih civila iz Avganistana. „Pre nego što je posada mogla da iskrca teret, avion je bio okružen stotinama avganistanskih civila koji su probili perimetar aerodroma“, istakla je portparolka.
"Suočena sa ubrzanim pogoršavanjem bezbednosne situacije oko aviona, posada C-17 odlučila je da napusti aerodrom što je brže moguće," navela je Stefanek.
Bela kuća: Deo američkog oružja u rukama talibana
Bela kuća je priznala je da su talibani došli u posed značajne količine američke vojne opreme. Slike i video zapisi prikazuju talibane sa vatrenim oružjem i vozilima koje su američke trupe koristile ili davale avganistanskim snagama, uključujući i moderne jurišne helikoptere UH-60 Black Havk i drugu opremu na aerodromu u Kandaharu.
„Očigledno nemamo potpunu sliku o tome gde je nestao svaki delić odbrambenog materijala. Ali svakako, prilična količina je pala u ruke talibana”, rekao je Saliven.
„Očito nemamo osećaj da su spremni da nam to vrate”, istakao je savetnik američkog predsednika za nacionalnu bezbednost.
On je rekao da je gubitak kontrole nad vojnim zalihama koja vredi milione dolara, primer „teških izbora sa kojima se predsednik suočava ... u kontekstu završetka dvadesetogodišnjeg rata“.
Napomenuo je da su helikopteri “Black Havks” isporučeni snagama avganistanske vlade kako bi pomogli u borbi protiv talibana. Ali, vladine snage su brzo podlegle pred naletom pobunjenika odustajući od kontrole nad velikim skladištima oružja, među njima i helikopterima.
Dok se Bajden suočavaa sa sve većim domaćim kritikama da je ugled Sjedinjenih Država kao globalne sile bio jako narušen, vladina agencija je objavila izveštaj o učinku američke intervencije u Avganistanu tokom dve decenije.
Specijalni generalni inspektor za obnovu Avganistana (SIGAR) zaključio je da američka intervencija u ratom razorenoj zemlji ima „svetlih tačaka“ kao što su niža stopa smrtnosti dece, rast bruto društvenog proizvoda po glavi stanovnika i povećana stopa pismenosti.
Takođe je postavljeno pitanje da li su ti dobici "srazmerni" sa 145 milijardi dolara potrošenih u poslednjih 20 godina na pokušaj obnove Avganistana kao održive demokratije nakon odlaska američkih trupa.
Među neuspesima identifikovanim u izveštaju, navodi se da su administracije stalno "potcenjivale" vreme potrebno za obnovu zemlje i "pogrešno razumele" njen kontekst tokom najdužeg američkog rata.
Pens: Bajden je prekršio naš dogovor sa talibanima
Bivši potpredsednik SAD Majk Pens (Mike Pence) pridružio se kritičarima američkog povlačenja iz Avganistana, sa svojim mišljenjem objavljenim u “Volstrit Džornelu” (Wall Street Journal).
Nazivajući to "spoljnopolitičkim poniženjem koje naša zemlja nije videla od iranske talačke krize", Pens tvrdi da je predsednik Džo Bajden prekršio dogovor koji je prethodna administracija sklopila sa talibanima.
Pens navodi da je dogovoreno postepeno povlačenje iz Avganistana sve dok talibani ne napadaju pripadnike američke misije, odbijaju da ponude sigurno utočište teroristima i pregovaraju s avganistanskim liderima o formiranju nove vlade.
Pens tvrdi da je Bajden prekršio ovaj sporazum najavivši da će američke snage ostati u Avganistanu još nekoliko meseci, što je podstaklo talibane da krenu u ofanzivu.
Međutim, neki opovrgavaju ovakvo tumačenje događaja, navodi BBC. Profesor i novinar Tomas Džoslin (Thomas Joscelyn) istakao je da i talibani nisu ispunili neke uslove, iako se slaže da su se militanti uglavnom uzdržali od napada na Amerikance.
Tramp kritikuje Bajdena
Bivši američki predsednik Donald Tramp (Trump) kritikovao je odluku Džoa Bajdena o povlačenju iz Avganistana, istakavši da bi on to uradio drugačije.
"Smanjio sam [američku vojsku u Avganistanu] sa blizu 20.000 na 2.500 [vojnika]. Oni sada evakuišu najpre vojnike, pre naših civila prevodioca i drugih ljudi koji su nam pomagali”, kazao je Tramp za “Foks njuz” (Fox news).
On je kazao da je odluka o američkoj intervenciji u Avganistanu “najgora u istoriji naše zemlje”.
Razgovori o novoj vladi
Član političke kancelarije talibana u Kataru, Mula Kairulah Kairkvah, rekao je da su lideri ove grupe sastali u gradu Kandahar na jugu Avganistana kako bi razgovarali o formiranju međunarodno prihvatljive vlade.
Suosnivač talibana Mula Abdul Gani Baradar doputovao je u Kandahar 17. avgusta iz Katara, gde je mjesecima vodio razgovore sa Sjedinjenim Državama, a zatim i aganistanskim mirovnim pregovaračima.
Talibani su saopštili da su bili u kontaktu sa Abdulahom Abdulahom, šefom Avganistanskog saveta za nacionalno pomirenje, bivšim predsednikom Hamidom Karzaijem i Gulbudin Hekmatiar, vođom paravojne grupe Hizb-e Islami.
Član talibanske administracije koji je odbio da bude identifikovan, rekao je 18. avgusta da se viši vođa militantne grupe Hakani Netvork, Anas Hakkani, sastao sa Karzaijem, koji je bio u pratnji Abdulaha, ne iznoseći detalje.
Mreža Hakkani povezana je sa talibanima i optužena je poslednjih godina za neke od najsmrtonosnijih napada u Avganistanu.
Borelj: Razgovarati, ali ne žuriti sa priznanjem talibana
Visoki predstavnik spoljne politike EU Žozep Borelj rekao je da će blok "morati da razgovara" sa talibanskim liderima, ali je naglasio da to ne znači brzo kretanje ka zvaničnom priznavanju njihove vladavine.
On je kazao da EU obustavlja isplate razvojne pomoći Avganistanu "dok ne razjasnimo situaciju" sa liderima talibana, upozoravajući da ta grupa mora da poštuje rezolucije Saveta bezbednosti UN i ljudska prava da bi stekla pristup sredstvima.
Taj potez dolazi nakon što su Sjedinjene Države odlučile da zamrznu rezerve Centralne banke Avganistana na američkim računima, uskrativši talibanima milijarde dolara.
Ajmal Ahmati, vršilac dužnosti guvernera banke koji je pobegao iz Kabula, rekao je 18. avgusta da zemlja ima oko 9 milijardi dolara rezervi u inostranstvu, a ne u fizičkoj gotovini unutar zemlje.
Ahmati je na Tvitteru napisao da se većina od toga - oko 7 milijardi dolara - drži u SAD u obveznicama Federalnih rezervi i zlatu.
Talibani se nalaze na američkoj listi sankcija, što znači da će verovatno imati poteškoća u pristupu spoljnim fondovima ako Vašington i njegovi saveznici ne priznaju novu vladu.
Avganistan je jedna od najsiromašnijih zemalja u svetu i veoma zavisi od strane pomoći, koja pokriva oko tri četvrtine vladinog budžeta, prema podacima Svetske banke.
Kanadski premijer Žastin Trudo (Justin Trudeau) rekao je da ne planira da prizna avganistanku vladu predvođenu talibanima: „Oni su silom preuzeli regularno izabranu demokratsku vladu“.
Facebook Forum