Zvanični podaci koji govore o postojanju male armije magistara i doktora u Crnoj Gori koji ne mogu da nađu posao ukazuju na izvjesnu neravnotežu obrazovnog sistema i tržišta rada. Postavlja se pitanje koji su uzroci hiperprodukcije svršenih postdiplomaca.
Nije tajna da crnogorski obrazovni sistem hronično pati zbog problema koji su rezultat neodgovarajuće upisne politike. Godinama je poznato da se u srednje škole i fakultete upisuju učenici i studenti za zanimanja koja su prezasićena kadrom, dok za deficitarna zanimanja ne postoji dovoljan interes. Nešto novija pojava je veliki broj magistara, a sad su se pojavili i doktori nauka za koje nema posla.
Zvanični podaci državnog Zavoda za zapošljavanje govore da je u Crnoj Gori više od stotinu nezaposlenih magistara, ali i pet doktora.
Profesor Elektrotehničkog fakulteta Branka Bošnjak kaže da je podaci koji govore o hiperprodukciji svršenih postdiplomaca ne iznenađuje, a da će takva politika jednog dana napraviti veliku štetu ekonomiji, ali i drugim sistemima, kada njima budu upravljali ljudi sa diplomom, ali tankog znanja.
"Izgleda da je visoko obrazovanje postalo jedan veliki biznis gdje je najbitnije da studenti, bilo postdiplomci ili studenti doktorskih ili magistarskih studija plate školarinu, što odgovara institucijama gdje oni pokušavaju da studiraju i samim tim dobijaju diplomu. Najbitnije je da se redovno plaća školarina i da to donosi profit tim institucijama. Da li iza toga stoji znanje, ja sam ubijeđena da ne, mada oni najbolji studenti bi bili dobri u svim sistemima. Očigledno je da sada postoje anomalije i ova hiperprodukcija ukazuje na to da nemamo kvalitet i da iza tih diploma ne stoji znanje. Čisto je da sada imamo jedan kvantitet i sada se pitam da li ćemo se dovesti u situaciju da svi imaju diplome, a da iza toga ne stoji znanje", kaže Bošnjak.
Pad kriterijuma, Bolonja i profit
Slobodanka Koprivica, koja se prije nedavnog odlaska u penziju, dugi niz godina bavila upravo visokim obrazovanjem kaže da bi trebalo povesti ozbiljnu raspravu o reformi obrazovanja i o tome - šta zapravo Crnoj Gori treba. Koprivica, međutim, smatra da se u crnogorskom visokom školstvu nije dogodio nikakav pad kriterijuma, odnosno, kvaliteta obrazovanja.
Radenko Pejović
"Ja mislim da od obrazovanih ljudi nikome ne može biti štete. Kada bi se napravila dobra statistika i kada bi se u odnosu na broj stanovnika izvelo šta je to standard, 80 posto od onih u Holandiji koji se upišu u prvi razred osnovne škole kasnije ode na fakultet. Mi tu statistiku uopšte ne pratimo onako kako se to negdje drugo prati da bi se vidjelo napredovanje obrazovnog sistema. U svakom slučaju ja mislim da veliki procenat naših srednjoškolaca ide na visoko obrazovanje", smatra Koprivica.
Profesor Građevinskog fakulteta Radenko Pejović je odgovorio na pitanje - da li je hiperprodukcija magistara dio opšteg pada kriterijuma ili je razlog za to pretjerana komercijalizacija visokog školstva, odnosno, primjena Bolonjske deklaracije u domaćem, neadekvatnom ambijentu.
"Sve je u pitanju. I pad kriterijuma i Bolonjska deklaracija i ostvarivanje profita. Ne vodi se računa ko se i kako upisuje na postdiplomske studije. Pojedini fakulteti primaju, poput ekonomije praktikuju da ko god se prijavi može da magistrira na ekonomiji. Završite istoriju ili DIF ili bilo koji drugi fakultet i postanete magistar ekonomije. To je dakle neka vrsta komercijalizacije. Važno je da se uzmu pare od studenta, a suština je nešto drugo i poslije taj čovjek koji nema osnovno obrazovanje iz ekonomske struke on kasnije bude doktor ekonomskih nauka", ocjenjuje Pejović.
Nije tajna da crnogorski obrazovni sistem hronično pati zbog problema koji su rezultat neodgovarajuće upisne politike. Godinama je poznato da se u srednje škole i fakultete upisuju učenici i studenti za zanimanja koja su prezasićena kadrom, dok za deficitarna zanimanja ne postoji dovoljan interes. Nešto novija pojava je veliki broj magistara, a sad su se pojavili i doktori nauka za koje nema posla.
Zvanični podaci državnog Zavoda za zapošljavanje govore da je u Crnoj Gori više od stotinu nezaposlenih magistara, ali i pet doktora.
Bošnjak: Izgleda da je visoko obrazovanje postalo jedan veliki biznis gdje je najbitnije da studenti, bilo postdiplomci ili studenti doktorskih ili magistarskih studija plate školarinu.
Profesor Elektrotehničkog fakulteta Branka Bošnjak kaže da je podaci koji govore o hiperprodukciji svršenih postdiplomaca ne iznenađuje, a da će takva politika jednog dana napraviti veliku štetu ekonomiji, ali i drugim sistemima, kada njima budu upravljali ljudi sa diplomom, ali tankog znanja.
"Izgleda da je visoko obrazovanje postalo jedan veliki biznis gdje je najbitnije da studenti, bilo postdiplomci ili studenti doktorskih ili magistarskih studija plate školarinu, što odgovara institucijama gdje oni pokušavaju da studiraju i samim tim dobijaju diplomu. Najbitnije je da se redovno plaća školarina i da to donosi profit tim institucijama. Da li iza toga stoji znanje, ja sam ubijeđena da ne, mada oni najbolji studenti bi bili dobri u svim sistemima. Očigledno je da sada postoje anomalije i ova hiperprodukcija ukazuje na to da nemamo kvalitet i da iza tih diploma ne stoji znanje. Čisto je da sada imamo jedan kvantitet i sada se pitam da li ćemo se dovesti u situaciju da svi imaju diplome, a da iza toga ne stoji znanje", kaže Bošnjak.
Pad kriterijuma, Bolonja i profit
Slobodanka Koprivica, koja se prije nedavnog odlaska u penziju, dugi niz godina bavila upravo visokim obrazovanjem kaže da bi trebalo povesti ozbiljnu raspravu o reformi obrazovanja i o tome - šta zapravo Crnoj Gori treba. Koprivica, međutim, smatra da se u crnogorskom visokom školstvu nije dogodio nikakav pad kriterijuma, odnosno, kvaliteta obrazovanja.
"Ja mislim da od obrazovanih ljudi nikome ne može biti štete. Kada bi se napravila dobra statistika i kada bi se u odnosu na broj stanovnika izvelo šta je to standard, 80 posto od onih u Holandiji koji se upišu u prvi razred osnovne škole kasnije ode na fakultet. Mi tu statistiku uopšte ne pratimo onako kako se to negdje drugo prati da bi se vidjelo napredovanje obrazovnog sistema. U svakom slučaju ja mislim da veliki procenat naših srednjoškolaca ide na visoko obrazovanje", smatra Koprivica.
Profesor Građevinskog fakulteta Radenko Pejović je odgovorio na pitanje - da li je hiperprodukcija magistara dio opšteg pada kriterijuma ili je razlog za to pretjerana komercijalizacija visokog školstva, odnosno, primjena Bolonjske deklaracije u domaćem, neadekvatnom ambijentu.
"Sve je u pitanju. I pad kriterijuma i Bolonjska deklaracija i ostvarivanje profita. Ne vodi se računa ko se i kako upisuje na postdiplomske studije. Pojedini fakulteti primaju, poput ekonomije praktikuju da ko god se prijavi može da magistrira na ekonomiji. Završite istoriju ili DIF ili bilo koji drugi fakultet i postanete magistar ekonomije. To je dakle neka vrsta komercijalizacije. Važno je da se uzmu pare od studenta, a suština je nešto drugo i poslije taj čovjek koji nema osnovno obrazovanje iz ekonomske struke on kasnije bude doktor ekonomskih nauka", ocjenjuje Pejović.
