Amnesty International traži od Beograda oslobađanje Abazija

Evropske institucije i međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava uputile su vladi u Beogradu oštre proteste i zahteve da hitno oslobodi Hasana Abazija, predsednika Nezavisnog sindikata kosovskih metalskih radnika, koji je krajem prošlog meseca uhapšen.

Lišavanjem Abazija slobode zamenik srpskog premijera i ministar policije Ivica Dačić očigedno je ispunio svoje predizborno obećanje da je Srbija spremna da se takmiči u recipročnim hapšenjima. Sagovornici Radija Slobodna Evropa ocenjuju da će ovo naneti veliku štetu Srbiji i njenim evrointegracijama, ali da njene političare ovog trenutka mnogo više od toga interesuje lov na glasove.

Ugledna svetska organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti International oštro je osudila politički motivisano hapšenje Hasana Abazija, kome je nakon hapšenja određen pritvor od 30 dana.

Predstavnica ove organizacije Sian Jones za Radio Slobodna Evropa govori o tome šta će povodom hapšenja Abazija preduzeti:


“Danas ćemo uputiti pismo Vladi Srbije i zatražiti oslobađanje Abazija. Amnesty smatra da je on politički zatvorenik jer je jedini razlog što je uhapšen činjenica da je Albanac. Veoma smo zabrinuti zbog njegovog hapšenja. Sve govori da se radi o recipročnom hapšenju, hapšenju iz osvete, nakon što je na Kosovu prethodo uhapšeno šest Srba. O tome svedoče i veoma uznemirujuće izjave ministra Dačića da će Srbija recipročno hapsiti Albance, iako zakon ne dozvoljava hapšenja po principu reciprociteta ili osvete. Ono što je zaprepašćujuće u svemu ovome jeste što je optužnica protiv Abazija još uvek na snazi uprkos tome što je napisana 1999. godine i što su svi ostali Albanci pod teretom sličnih optužnica bili amnestirani od strane novih vlasti još 2001. godine, a poslednja grupa zatvorenika puštena iz srpskih zatvora 2002. godine”, izjavila je Sian Jones.

Hasan Abazi iz Uroševca, predsednik Nezavisnog sindikata metalskih radnika Kosova, uhapšen je 28. marta na Končulju na putu ka Hrvatskoj gde se održavao regionalni sindikalni skup. Miloševićevo vojno sudstvo ga je 1999. godine optužilo za špijunažu, a sud u Gnjilanu na osnovu takve optužnice izdao poternicu 2005. godine.

Zloupotreba funkcije

Amnesty international ukazuje i na mnoga prava regulisana Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, ali i srpskim zakonima, koja je Srbija već pritvorenom Abaziju uskratila. Tako mu više od 48 sati nije bilo dozvoljeno da se sastane sa advokatom, nije je izveden pred sudiju, niti mu je bilo dozvoljeno da kontaktira sa porodicom.

Srbija, dakle, uprkos atributima evropejstva kojima voli da se kiti, pokazuje ponovo svoje antievropsko lice i otuda međunarodni pritisci koje je hapšenje Abazija izazvalo.

O tome svedoči i pismo koje su dan ranije srpskom premijeru Mirku Cvetkoviću uputili Eduard Kukan i Jelko Kacin, članovi delegacije Evropskog parlamenta za odnose sa zemljama Zapadnog Balkana.

Uz zabrinutost zbog hapšenja Abazija na osnovu poternice iz Miloševićevog vremena, u pismu se ukazuje na to da to hapšenje “izaziva ozbiljnu zabrinutost u pogledu nezavisnosti državnih institucija i vladavine prava u Srbiji”. Jelko Kacin je tim povodom za Radio Slobodna Evropa izavio:

“Ja razumem da je Srbija ušla u predizbornu kampanju, da su ovakva pompezna hapšenja zanimljiva za javnost, ali to sve ide na štetu ugleda koji je Srbija dobila u poslednjem periodu i zbog kojeg je, uostalom, dobila i status zemlje-kandidata za EU.”

Ugledni advokat Rajko Danilović ocenjuje da je ovo hapšenje strašna zloupotreba funkcije i da su od ugleda Srbije i njenog evropskog napretka političarima ovog trenutka važniji predizborni poeni.


“To je zloupotreba funkcije od strane ministra policije. Oni ne biraju, važno je samo da je Albanac. To je bila jedina merodavna stvar kad je uhapšen Abazi po Dačićevom principu – odgovorićemo reciprocitetom u hapšenjima. Glupost! Sad im je važna predizborna kampanja, glasovi. I sad, pošto su bili hapšeni neki Srbi, treba uhapsiti i neke Albance. I ta stara čuvena optužnica za špijunažu – šta znači to!? – sada je izvađena iz fioke i aktuelizovana, da bi se pridobili glasači. A o Srbiji i o ceni toga što rade ne razmišljaju sada. O tom potom”, gnevan je Danilović.

Haki Abazi, sin uhapšenogAbazija, direktor “Rockefeller” fondacije za zapadni Balkan, povodom hapšenja i pritvaranja svog oca u izjavi za naš radio apeluje na institucije Srbije da hitno puste na slobodnu njegovog oca:

“Mislim da je veoma tužna činjenica što je moj otac u pritvoru više od dve nedelje. Na delu su i povrede postupka, što može da potvrdi i advokat koji je ovlašćen da brani mog oca. Mislim da treba staviti tačku na vremena kada su ljudi na Balkanu hapšeni i držani u zatvorima na bazi politički motivisanih optužnica. Ja u tom smislu tražim od srpskih institucija da mog oca odmah oslobode. To treba da učine u ime budućnosti odnosa Srbije i Kosova i u ime mira i stabilnosti na Balkanu”, apelovao je Abazijev sin Haki.

Ni “reformisano” pravosuđe ni izvršna vlast “evropske” Srbije o ilegalnim hapšenjima, o kršenju Evropske konvencije o ljudskim pravima, čiji je Srbija potpisnik, krajnje očekivano, ni reč nisu prozborili.

Da li će Evropa još jednom pokloniti ocenu ministarstvu pravosuđa i “demokratskim” suverenima, kao što je to učinila u oktobru prošle godine – ostaje da se vidi. Oni tragično malobrojni koji bi ovu “prokletu avliju” da nekako privedu vladavini prava – toplo se nadaju da neće.